Početak - Jasna

Otkad znam za sebe, znam i za Jasnu.   Ćerka naših prvih komšija, Zdravka i Milice, je bila čest gost u našem stanu.   Starija od mene četiri godine, neretko je bila zadužena da mi pokazuje matematiku, za koju je bila veoma nadarena.   Zahvaljujući njoj, i ja sam zavoleo matematiku, i učestvovao na takmičenjima.

Vreme je prolazilo, ja sam stigao do puberteta i počeo Jasnu da gledam drugim očima.   Počeo sam da primećujem njene velike grudi, široke bokove i malo veću guzu.   Primećivao sam i njenu dugu, crnu kosu i udisao njen parfem.   Istovremeno, razvijao sam se i ja.   Često me je zadirkivala i pitala za devojke, a ja sam joj stidljivo odgovarao da ih nema još, dok su mi obrazi goreli.   Upisao sam Gimnaziju u našem gradu, baš kada je Jasna upisala fakultet u Beogradu.   Retko sam je viđao, jer je dolazila jednom mesečno, otprilike, i moram priznati, jako mi je nedostajala.

Sećam se, kao da je juče bilo, 30.   maja 1997.   godine.   Petak uveče, Jasna došla iz Beograda, pa zajedno sa čika Zdravkom i teta Milicom svratili do nas.   Trebalo je da izađem sa drugarima, ali nisam hteo da propustim priliku da uživam u Jasninom društvu.   Čitave večeri je vladala sjajna atmosfera, sve do trenutka kada je čika Zdravko rekao da ima nešto vazno da nam saopšti.   Krenuo je nesigurno:

- Znamo se čitavog života, i.  .  .   Stvarno, ne znam kako ovo da vam kažem.  .  .   Moramo da uradimo tako.  .  .   Ne znamo kako bismo dalje.  .  .

Moj otac je gledao čas u Zdravka, čas u Milicu.   Po njihovim izrazima lica je primetio da je u pitanju nešto ozbiljno.

- Govori, Zdravko, brate! Šta je bilo? - upitao je.

- Mi idemo za Novi Zeland - jedva čujno prozbori Zdravko.

Nas kao da je grom pogodio.   Niko nije progovarao, samo smo razmenjivali zbunjene poglede.   Prvi progovori moj otac:

-  Odakle to, sad, ljudi?

- Već neko vreme pokušavamo, i sad nam se otvorila prilika.   Dobili smo iseljeničku vizu, ovde više ne može ovako.  .  .

- Jasna, a fakultet? - upita moja majka.

- Krenućemo iznova tamo.  .  .   - opet reče Zdravko.

Kada sam shvatio da i Jasna ide, naglo sam ustao i pobegao u svoju sobu.   Bacio sam se na krevet, zagnjurio lice u jastuk i počeo da plačem, da ridam.   Nekako sam savladao taj iznenadni talas emocija, kad sam čuo da se vrata moje sobe otvaraju.   Okrenuo sam se i ugledao Jasnu.

- Poslali su me da vidim da li je sve u redu.

Kada je sela na krevet, pored mene, primetila je da sam plakao.  

- Milane, pa ti si plakao?! Nemoj, molim te, i bez toga mi je teško! - reče, i zagrli me.

Osetio sam kako se trese, i zaključio da i ona plače.   Zagrlio sam je jače, sada već potpuno ispravljen na krevetu.   I ona je mene stegla, tako da sam na sebi osetio njene velike grudi.   Prelepo je mirisala, trudio sam se da upijem što vise nje u sebe.   Poželeo sam da je ne ispuštam, da taj trenutak večno potraje.   Tada me je pustila, pogledala i pokušala da se nasmeje:

- Eto, i zbog mene neki momak da zaplače.

I ja sam se nasmejao, već mi je bilo malo bolje.   Gledao sam u nju, i pokušavao da se setim nečeg, da kažem bilo šta, ali mi, jednostavno, nije išlo.   Opčinile su me njene crne oči, pune usne, prelepo lice.  .  .   Gledala je i ona mene.   Stekao sam utisak da i ona želi da progovori bilo šta, ali da ima isti problem kao i ja.   Ćutali smo i gledali se, dok ja nisam krenuo prema njoj, kao vođen nekom silom.   Poljubio sam je u usta i brzo se vratio nazad.   Pogledala me je zbunjeno, širom otvorenih usta.

- Izvini, ne znam šta mi je bilo.   - rekao sam i spustio pogled.

Približila mi se, uhvatila za bradu i podigla glavu.   Gledala me onim svojim crnim očima, dok sam ja želeo da se zemlja otvori i proguta me.   Ona se blago nasmejala i pitala me:

- Je l' se ja to tebi dopadam?

Ja sam ponovo spustio glavu, a ona je, ponovo, podigla.

- Hej, hej, pogledaj me.   Nije to nista strašno.   Lepo je znati da se nekome dopadaš.   - rekla mi je i namignula mi.

Nasmejali smo se oboje, i već mi je bilo manje neprijatno.   Čuli smo nase roditelje u predsoblju.   Ona ustade i reče:

- Sačekaj me, vratiću se.

Čuo sam je kako kaže svojima da će ostati sa mnom, da popričamo.   Vratila se u moju sobu, a za njom je usla teta Milica:

- Milane, sine, ne sekiraj se.   Nećemo mi vas zaboraviti, dolazićemo,.  .  .  znamo mi koliko ti nas voliš, znamo da ti je Jasnica kao starija sestra.  .  .

Tu i njoj zadrhta glas, i poče da plače.   Ustala je polako i izašla.   Jasna se vratila i sela pored mene.   Skrenula je temu i poče da priča o mojim ocenama, o tome kako je njoj na faksu i sličnim glupostima.   Tada je u sobu ušla moja majka da nam poželi laku noć, a Jasna ustade i reče da ide na kratko do svog stana.

Ubrzo se vratila, noseći sa sobom flašu votke.   Gledajući je kako ulazi, video sam da više ne nosi brus, bradavice su joj opasno štrčale ispod bledo roze majice.

- Evo, da se malo oraspoložimo.   Donesi čaše! - rece nasmejano.

Donesoh čaše i led, i ona nam nasu votku.   Tada je razgovor otišao na drugu stranu.   Počela je da me ispituje o ljubavnom životu.   Nisam imao bogzna šta da kažem, jer sa svojih 15 i po godina nisam imao nekog iskustva.   Dalje od "vatanja" sa nekoliko cura nisam išao, i to sam joj i priznao.   Pitala me i za Sanelu, drugaricu iz odeljenja, koja mi se sviđala još od polaska u Gimnaziju.   Rekao sam da ni tu nema ničeg novog, da ona ima dečka.   Pričala je I o svom ljubavnom životu.   Neke stvari nisam znao, bila je to neka vrsta poveravanja.   Ispalo je da je momci nisu cenili, a meni nije bilo jasno zbog čega.  

Votka je počela da radi svoje, jezik joj je bio sve "upleteniji", a tajni je bilo sve manje.   Tako sam saznao da je nevinost izgubila sa 16 godina, i da je do sada spavala sa četvoricom momaka.   Bio sam sve opušteniji i uzbuđeniji, i sve bliži njoj.   Sve slobodnije sam gledao njene bradavice, dok se moj vršnjak budio.

Sada smo već sedeli na podu.   Votka je nestajala sve brže, a Jasna je bila sve crvenija.   U jednom trenutku oboje posegnusmo za flašom i sudarismo se glavama.   Prasnuli smo u smeh, i dalje opasno blizu jedno drugom.   Gorela je samo lampa u ćošku moje sobe, ali sam jasno video njen pogled, zamućen od alkohola.   Tada mi reče:

- Hajde, sad ponovi ono od malopre.  .  .

Približio sam joj se još malo i krenuo ka njenim usnama.   Osetio sam ih na svojim.   Uskoro sam osetio i njen jezik.   Zatim smo se odmakli jedno od drugog, pogledali se i poljubili još jednom, ovog puta strasnije i duže.   Legao sam na pod, a Jasna preko mene.   I dalje smo se ljubili, a ja sam se malo oslobodio izaposlio svoje ruke.   Spustio sam ih na njenu guzu, stisnuvši je polako, a zatim sv ejače i čvršće.   To je bilo propraćeno njenim uzdasima i mojom erekcijom.   Osetila je kako se digao, legla je pored mene i spustila ruku na njega.   Sada sam ja uzdisao, dok ga je ona drkala preko šortsa.

- Sviđa ti se? - pitala me.

- D.  .  .  da.  .  .  jako.  .  .   - odgovrio sam ja.

Nastavila je, a onda je krenula da mi skida šorts.   Povukla ga je, a ispred nje je iskočio moj kurac, prosečne dužine, ali malo veće debljine.

- Mmmmm.  .  .   Lepo izgleda.  .  .   - mazno je rekla.

Nastavila je da ga drka, a meni se činilo da ću svršiti svakog trenutka.   Spustila je svoje usne na njega.   Ljubila mi je glavić, lizala ga, a onda ga polako uzela u usta.   Nestajao je centimetar po centimetar u njenim ustima, a ja sam drhato kao pod elektrošokovima.   Uvlačila ga je sve brže u usta i bilo je pitanje trenutka kada ću svršiti.   Trudio sam se da odložim to, koliko god mogu, ali je eksplozija bila neizbežna.   Svršavao sam u njenim ustima, a ona je sve skupljala.   Kada sam se ispraznio, uzela je čašu, srknula gutljaj votke i sve progutala.

- Izvini.   - jedva sam izustio.

- Nema potrebe da se izvinjavaš, volim to.   - reče smejući se.

Prišla je, poljubila me u obraz, i reče da ima još toga da se odradi.   Skinula je majicu, a ja sam buljio kao hipnotisan.   I danas tvrdim, to su najlepše sise koje sam kada video! Jaka četvorka, skoro petica, sa malim areolama i nabreklim bradavicama.   Tu nije bio kraj.   Krenula je da skida trenerku, polako, ali sigurno, a za njom i gaćice.   Srce mi je ludački udaralo kada sam video njenu mačkicu.   Nije bila sveže obrijana, ali mi to nije bilo bitno.

- Dođi.  .  .  dodirni šta god želiš.  .  .   -  tiho mi kaza.

Prilazio sam joj, dok mi se kurac dizao ponovo.   Poljubili smo se, a moja ruka je bila na njenim sisama.   Bile su predivne.   Stiskao sam ih sve jače, čupkao bradavice, a zatim sam spustio i svoje usne na njih.   Bio sam kao dete koje u rukama ima omiljenu igračku.   Polako sam spustio ruku do njene pičkice.   Usmerila me je na svoj klit.   Mazio sam ga i masirao, a onda sam umočio prste u nju.   Bila je mokra, vrela, uska.  .  .   Nabijala se na moj prst, pa na još jedan.   Blago me odgurnula i rekla da sednem na krevet.   Poslušao sam je.   Za mnom se i ona popela na krevet, opkoračila me, namestila moj kurac na ulaz u svoju pičkicu i lagano krenula da se spušta na njega.   Na glaviću sam osetio vrelinu njene ribice.   Ubrzo su i njeni sokići počeli da se slivaju niz njega.   Nabijala se sve jače, a ja sam molio boga da izdržim što duže.   Ljubio sam njene sise, mesio ih, pa spuštao ruke na njenu guzu.   Stisnuo bih je jako  i kontrolisao njeno nabijanje na moj kurac.   Nisam više mogao da izdržim, samo sam joj rekao da sam gotov.   Munjevito je sisal sa mog kurca i spustila se dole.   Sperma je štrcnula po njenom licu, sisama.  .  .   Bili smo oboje zadihani, a ja sam tek tada postao svestan da neko od mojih roditelja može banuti u sobu.    Brzo smo se sredili, a ja sam je pogledao i rekao:

- Izvini, sigurno nisi uživala koliko i ja.  .  .

- Ne budi smešan, sex mi je bio potreban.   Ne znam da li je ovo trebalo da se desi, ali bilo je lepo.

Prišla mi je i opet me poljubila.  

- Hajde, sredi malo ovde.   ja idem, pa ćemo se videti sutra.

Ispratio sam je, sredio sobu i legao.   Naravno, nisam dugo mogao oka da sklopim, samo sam razmišljao o onome što se desilo.

U nedelju smo, pre Jasninog odlaska za Beograd, ponovili "druženje".   Isto smo uradili i pre samog njihovog odlaska za Novi Zeland.   Tada sam je prvi put oralno zadovoljio.   Od tada je prošlo 17 godina, ona se udala, a ja oženio.   Ipak, i danas, kada se vidimo (a to je svake treće-četvrte godine), prisetimo se starih dana.   I uvek bude jako lepo.  .