Silovanje

Probudila se. Nije znala gde je. Panika je polako obuzimala njeno telo. Pokusala je sebe da smiri, da razbistri svoj um.

Pocela je da razaznaje svet oko sebe. Oko sebe je videla nesto sto lici na podrum. Cinilo joj se da joj se zidovi priblizavaju, kao da zele da je progutaju u sebe. Velika prasnjava pec se nadzirala u jednom uglu, odmah do prljavog pisaceg stola punog alata. Svetlo je jedva dolazilo sa par visokih prozora, tipicno za podrum.

Polako joj se bistrio um... Shvatila je da lezi na necemu mekom, necemu sto je zaudaralo na plesan i seks. Bilo joj je jasno da lezi na nekom duseku na podu. Ustajao miris ju je okruzivao.
Bila je gola...

Pocela je da pomera ruke, da oseca svoje lice. Protegnula je noge. Bila je u nekoj vrsti bola, nekoj neobjasnjivoj agoniji, koja je sediste imala izmedju njenih nogu, u genitalnom podruciju.
Pokusala je da sedi, ali preslaba da se odrzi u tom polozaju, pada opet u zagrljaj prljavog duseka.
Neki miris, jak, ostar joj je izazivao nozdrve. Pomerila je polako glavu polako glavu na desno i videla ogromnu kolicinu bljuvotine, tik pored duseka. Ceo prizor izgledao joj je odvratno i zastrasujuce. Hiljade pitanja su bila u glavi, a nijedan odgovor medju njima...

Osecaji su joj se vracali... Osetila je nesto na nozi. Teskom mukom je digla glavu i pogledom trazila svoje stopalo. Videla je lanac, vezan oko njene noge... Ispratila ga je i videla da je lanac prikovan za celicnu plocu na zidu podruma.

Sve vreme je pokusavala racionalno da razmislja. Shvatila je stanje u kojem se nalazi- bila je gola i vezana... I pod uticajem odredjenih supstanci.

Gledala je u plafon, pokusvajuci da drzi pod kontrolom paniku koja ju je sve vise obuzimala. Bila je dovoljno pametna da zna da covek u strahu ne moze da razmislja na nacin koji bi bio spasonosan.
Pokusavala je da se svega seti... Ko je? Zasto je tamo? Zasto je zarobljenik?, samo su neka od pitanja na koje je njen, celim prizorom istraumiran um, pokusavao da da odgovor.

U tom trenutku secanja su polako pocela da se vracaju...


***

Bio je petak uvece. Upravo je ispratila svoje roditelje na put. Ostala je sama sa sedamnaestogodisnjim bratom Ognjenom. Ognjen je bio tipicni praznoglavi tinejdzer, potpuno nezanimljiv u svojoj tipicnosti, poput hiljada onih njegovih godina. Ona je bila potpuna suprotnost. Par godina starija, bila je uzoran student na Pravnom fakultetu, ponos svojih roditelja. Prelepa brineta, nestasno kovrdzave kose, mamila je uzdahe muskog sveta. Oni nisu bili vredni njene paznje- imala je cilj da zavrsi fakultet i bila je spremna na svaku zrtvu, pa i da provodi vikende kuci spremajuci se za ispit. Za nju je to bilo potpuno razumno. Nije razumela one devojke koje vece provode u pijanom stanju u sumnjivim lokalima punim idiota kojima je debljina lanca oko vrata ekvivalentna koeficijentu inteligencije.
To vece je planirala da uci. Ognjen joj je rekao da ce vece provesti sa njegovim najboljim drugovima Maksom i Celavim, pa da negde oko ponoci dodje kolima po njega. Prezirala ih je, uvek je osecala je njhove poglede na njoj, sto ju je uzasavalo... Stesla bi se i na ideju da oni potajno mastaju o njoj, da je predmet njihovih decackih, lepljivih fantazija. Odlucila je da se povuce u svoju sobu i tu na miru uroni u svet pravne nauke.

Priblizavala se ponoc... Znala je da joj je do Maksine kuce potrebo kolima deset minuta, pa nije zurila. Skinula je svoju kucnu trenerku i obukla farmerke koje su joj isticale guzu. Pogledala se u ogledalo i pomislila kako dobro izgleda. Nijedan je nije dostojan. Uzivala je u svom telu, sada vizuelno, ali cesto je stajanje pored ogledala bio uvod u eroticno mazenje... Kad se svetla pogase, kad oseti da cela kuca spava, prebacila bi jorgan preko glave i mazila svoje butine. Tada bi osecala blag napad vrucine pracen sve tezim dahom. Dok joj je ruka polako klizila ka izvoru njenog zadovoljstva, u glavi su joj se nizale razne scene... Volela je grubosti, vezivanje, samaranje i grupno jebanje i uz te slike dolazila bi do vrhunca.

Brzo je stigla na Maksinu adresu. Bilo je 12 i 5... Trazila je pogledom Ognjena, ali ga nije nasla. Pretpostavivsi da je jos u kuci, odlucila je da ga pozove i da mu kaze da izadje. Telefon je zvonio i zvonio... Nije bilo odgovora. Bila je besna, jer je najvise mrzela neciju neodgovornost. To je shvatala kao licnu uvredu. Parkirala se ispred kuce i  izasla iz kola.

Iz kuce su dopirali glasovi i muzika. Usla je u i u polumraku osetila jak miris alkohola i slatkasti miris marihuane. Njih troje je sedelo na kaucu, a oko njih su bile tri pravze flase vina. Nisu bili svesni njenog prisustva... Ugasila je muziku u nameri da im otkrije da je tu. Ucinivsi to, tri para ociju se okrenulo ka njoj... Bili su prestravljeni, znali su da su presli granice. Ognjen je skocio ko oparen i pratio njenju reakciju. Maksa je krenuo da se izvinjava i da placnim glasom moli da ne kaze njegovom ocu policajcu. Njegov otac je bio prek i tezak covek sa nekontrolisanim izlivima besa i agresije. Maksa je dobro znao posledice koje bi mu sledile ako otac sazna sta je radio. Posledice koje su odnele njegovu majku na onaj svet, a njegovog oca u alkoholizam i jos brutalnije ponasanje.

Znala je za Maksinu tesku sudbinu. Iako ga nije cenila, nije zelela da dodatno otezava njegov zivot. Odlucila je da im oprosti i precuti ono sto je videla. U njenom hladnom srcu, pojavila se neka iskra toplote i zelela je da im da do znanja da ce biti samo nemi svedok te veceri. Sela je na kauc i zamolila Maksu da joj sipa dijetalnu Koka-kolu. Ispila je gutljaj i krenula da se sali sa Ognjenom da ce ga tuziti mami i tati. Odjednom, pod je krenuo da se vrti pod njenim nogama. Izgubila je svest... Poslednje cega se secala su tri siluete koje su, smejuci se, stale iznad nje...


***

Konacno se pronudila. Nije znala gde je. Panika je polako obuzimala njeno telo. Pokusala je sebe da smiri, da razbistri svoj um.

Setila se... Svega se setila. Znala je da se najverovatnije nalazi u Maksinom podrumu. Znala je da su joj nesto uradili. Nesto uzasno, nezamislivo. Znala je da je i Ognjen umesan. Samo nije znala koliko...
Strah je popustao. Kao i sve do tada i strah je naucila da kontrolise. Upravo u tom memljivom i mracnom podrumu.
Znala je da ako dobro razmisli, sloboda ce joj biti nadohvat ruke. Znala je da moze da izadje iz svega.
Par minuta je skupljala snagu, jacajuci svoju cula i drzeci emocije pod kontrolom. Prva stvar koju je morala da uradi je da se oslobodi lanca na nozi. Ali prvo je morala da ustane. Polako, kao da opet uci da hoda, propinjala se do stojeceg polozaja. Stala je... Shvatila je to kao uspeh koji joj je bio potreban da bi nastavila dalje. Krenula je ka radnom stolu, ali lanac je dopirao do njega. Skoro, ali ne sasvim...

Nije mogla pridje radnom stolu do. Nimalo obeshrabljena nastavila je da razmislja. Vratila se na dusek i opet proverila lanac na nozi. Pomislila je da ako ne moze da ga necim razbije, onda bi mogla da nadje nesto cime bi namazala nozni zglob i tako sebe oslobodila. Videla je neke kante na drugoj strani podruma. Pomislila je da u njima ima ulja, ili neceg sto bi joj omogucio beg. Ali nije mogla do njih, lanac joj nije dozvoljavao. U ocajanju uzela je bljuvotinu sa poda pored duseka i pocela da je utrljava izmedju lanca i zgloba. To joj nije pomoglo. Iako je bljuvotina bila masna ipak je to bilo premalo za njenu slobodu.

Njena zelja za slobodom bivala je sve jaca. Znala je da moze da ode odatle, samo treba da hladno i precizno razmisli. Pogled je opet uputila ka radnom stolu. Kao da joj je nesto govorilo da je resenje njene sudbine upravo tu.
Vreme je prolazilo... Sunce je plesalo svoj milenijumski ples sve nize na horizontu. Kako se sve vise spustao, tako su njegovi zraci sve vise ispunjavali podrum. Odjednom je primetila kako nesto sija na radnom stolu. Ustala je da vidi, i preko sobe ispunjene prasinom koja je lebdela pod zracima Sunca, ugledala je kljuc. Bio je to kljuc njene slobode...

Bio joj je van domasaja. Propinjala se, istezala do kranjih granica, ali sto je za nju bio predaleko. Morala je necim da ga privuce. Ali cime? Trazila je nesto cime bi ga dohvatila, neku sipku ili nseto slicno. Videla je komad kanapa koji je virio ispod duseka. Uzela ga je a zatim rucno premerila. Bio je tacne duzine koja joj je trebala. Znala je da sa njim moze do stola.

Bacila je kanap ka kljucu u nameri da ih spusti sa stola, ali nije uspela. Tezina kljuca je bila prevelika. Nije uspela ni da ih pomeri. Nije ocajavala. Ne sada kad je uspeh tako blizu. Vezala je kraj kanapa u par cvorova u nadi da se sada imati tezinu potrebnu da joj priblizi kljuc. Napravila je veliki cvor i bacila kanap ka kjucu. Duzina kanapa je jedva dopirala do kljuca. Prvi put- nije uspela. Drugi put, isto. Ali je nastavila. Bacala je kanap sve blize i blize i polako pomerala kjuc. Znala je da ako padne sa stola ima sansu da ga dohvati.

Nakon nekoliko desetina pokusaja uspela je. Kljuc je bio na podu. Poslednjim atomima snage rastegla se u zelji da ga dohvati. Bolelo je celo telo, svaki misic joj se cepao, a sa koze su joj se slivale crne kapi znoja pomesane sa prljavstinom. Tako je blizu. Jos samo malo... Zazmurila je i sirila prste ka izvoru njenog spasa. Odjednom je osetila hladan metal. Prvo na prstu, a onda ispod sake. Uspela je!

Krenula je ka vratima trceci. Uhvatila je kvaku i povukla vrata. Snazni izliv svetlosti sobe ju je zaslepeo. Nije videla dobro ali je razaznala tri siluete- svog muza Ognjena, njegovog kuma Maksu i druga Celavog. Bila je presrecna kad ga je videla i pala je od uzbudjenja u njegov zagrljaj jecajuci...

Toliko ga je u tom trenutku volela. Znala je da vredi da provede ostatak zivota sa covekom koji je bio spreman da joj ostvari fantaziju silovanja i vezivanja...