Nevena

Bio sam završna godina srednje škole i to baš onako kako bi jedan srednjoškolac i trebao da izgleda. Neugledan i dronjav. Ako neki klipan od 18-19 godina izgleda nalickan, utegnut, znajte, nešto mu fali. U glavi ili u porodici, svejedno. Takvi su bili mnogi, zapravo svi iz moje generacije, tih godina sredinom 90-ih. Imali smo neka svoja pravila, neke svoje šeme kojih smo se slepo držali i svi od reda sanjarili o gomili novca, besnim kolima i nekoj napirlitanoj lepojki na zadnjem sedištu.
Ja sam bio verovatno najodrpaniji primerak. Živeo sam u socijalnim stanovima, nešto poput komune, sa bolećivom majkom i babom u garsonjeri, jedva velikoj za samca sa omanjim mačkom, a kamoli za troje. Izdržavalo na sje majkino umeće da pravi nebeski dobre kolače i još peneku koještariju. U vreme slava, cela kuća je mirisala na brašno i čokoladu. U vreme bez slava, mirisala je na bedu. Ipak, imao sam i ja poneki kvalitet u rukavu. Moja veličina bila je dovoljna da me primete i daju mi neke teške, ali i dobro plaćene poslove, taman da se zakrpe neke rupe u kućnom budžetu, a oni koji bi se usudili da nasrnu, brzo bi odustajali. Širokih ramena, snažnih ruku pomalo mrgodno lice, taman ten.
Ipak, ono što su svi priželjkivali, sanjali, ja sam gledao svakog dana. Nevena mi je bila prva komšinica. Vrata do vrata. Slamala je srca svih u školi, a i van nje. Nijedan učenik, a bogme ni većina profesora nije bila imuna na nju. Oblačila se izazovno, pokazujući sve što ima, sve što joj je udelio onaj odozgo. Duge noge, prikačene na nestvarno dobru zadnjicu, uzan struk i velike teške grudi uregnute do pucanja. Kao da je sišla sa duplerica. To je bila njena svakodnevica za pokazivanje, a njena stvarnost za nju kada bi došla kući, bila je mnogo crnja. Živela je sa ocem, pijandurom koga su se svi klonili. Njena majka ih je odavno napustila i otišla ko zna gde. U podrumu zgrade, bi je njen štek za oblačenje. Izlazila bi iz stana u ritama, a na ulicu izlazila boginja za kojom su se svi okretali. Mogao sam samo da pretpostavim odakle joj novac za sve te firmirane stvari i nakit. Često sam sam sebe obrađivao misleći na nju, ali nekako je moj kontakt prema njoj i počinjao i završavao se tu.
Bezizražajno „ćao“ u prolazu bile su jedine reči koje bi razmenili. Bila je nedodirljiva za mene i celu moju bratiju i nismo pokušavali da se mešamo gde su samo veliki momci imali pristup. Možda sam ja bio na samom dnu liste, ali je došlo i mojih 5 minuta. Majka i baba su od socijalnog dobile sedam dana u banji, a ja svu slobodu ovog sveta u svojih 20-ak kvadrata ćumeza u kome živim. Uživao sam u miru i tišini, kao kakav dokoni penzioner. Namestio bih se na prozor i zurio negde u daljinu, zamišljajući da sam negde daleko, negde gde se ne bih sećao svega ovoga gde sam. U tom, tihom, magnovenju čuo sam buku i udaljeno vrištanje. Trebao mi je tren da shvatim da dopire iz stana pored. Začula se lomljava… to mi je bilo dovoljno. Istrčao sam iz svog stana i uleteo u njen, pri tome gotovo lomeći žižljiva trula vrata. Očekivao sam ko zna kakav prizor, a zatekao sam njenog oca kako leži mrtav pijan na krevetu, u gaćam
a i treger majici umrljanoj pićem i ostacima masne hrane. Nevena je stajala na sred sobe kipteći od besa, sa srčom oko sebe od polomljenih flaša.
– Šta se depava? Upitah je u neverici.
Samo me je gledala, sa svojih 170-ak centimetara sikćući očima. Očekivao sam da iskali svoj bes na meni. D ami zalepi neki ultra šamar da bi se ispraznila.
– Ubiću ga! Procedila je kroz zube.
– Šta mu je? Je li budan? Ušlogirao se?
– Neka crkne đubre.
Tek sam tada video par novčanica od 50 evra kako vire ispod njega, a potom i još par novčanica na podu.
– Opa, izgeda da je ubo nešto na kladionici.
– Ne seri! Viknu Nevena.
Trebao mi je tren da shvatim.
– Aha, pronašao je tvoj štek.
Nevena priđe i kroz suze poče da skuplja rasuti novac. Nekoliko stotina evra nađe joj se brzo u rukama, koje nemarno ubaci u džep od farmerica. Skoči na njega i poče da ga udara pesnicama po telu i licu.
– Mrzim te, mrzim te…
Brzo je sklonih sa otupelog kretena koji se nije ni pomerio. Zgrabih je i odvukoh do mog stana.
– Hajde, smiri se. Tupavo sam joj govorio.
Smestih je na suludo udoban kauč i skočih do minijaturnog šporeta da skuvam kafu, trebalo joj je nešto da se smiri.
– Nemoj mi kuvati kafu, ako to radiš, ja bih pre čaj.
Iz visećeg dela, iskopah nanu i pristavih vodu da se zagreje. Gledala me je sa nekim miksom tuge i besa.
– Eto, sad znaš ko sam. Znaš šta se desilo. Možeš da razglasiš svima po školi ko sam i šta sam. Briga me.
– Ne pada mi na pamet. Ne spadamu tu vrstu šljama, ali znam šta radiš, provali sam to odavno.
Nije mi odgovorila, ali su joj oči bile pune suza.
– Koliko ti je uzeo?
– Mnogo. gotovo sve. Ostalo je samo par stotina, ono što sam strpala u džep. Sakupljala sam novac da odem iz ovog košmara, da ga ne gledam više, da počnem negde iz početka.
– Žao mi je malena. Šta ćeš sada?
– Ne znam, videću. Ne želim da propadnem kao on.
– Ne možeš biti kao on i da se svojski potrudiš da budeš.
Doneo sam joj čaj i seo kraj nje. Mirisala je na svežinu, kao kada se u prolećno jutro otvori prozor, a mirisi iz obližnje šume pokuljaju unutra. Nikada joj nisam bio bliže nego sada. Mogao sam da joj vidim glatku zategnutu kožu i kose tamne oči sa izvijenim trepavicama, slepljenim od plača. U tom trenutku, bili smo isti. Dve polovine iste celine, jad i beda. Zakopani u kolotečinu iz koje nema izlaza, u kojoj je živuckanje od danas do sutra jedina briga. Jedina jer za dalje, nema nade.
Ćutali smo do mraka, uvučeni u neki „slow motion“ bez snage za priču.
– Gladna sam. Rekla je Imaš li neku klopu?
Bilo bi potpuno trulo da kažem, da imam boraniju, klot.
– Imam jaja, sir, hleb. Malo šta drugo.
– Kod mene ima kobasica, ali moraćeš ti da uzmeš. Ne bih podnela da ga opet vidim.
Nje trebalo da mi kaže ponovo. Odskakutao sam u njen stan koji je zaudarao na alkohol.
Pijani kreten je i dalje spavao obeznađen. U polumraku sam samo nazirao siluetu groteskne spodobe. Na brzinu sam pokupio iz frižidera šta sam stigao i vratio se nazad. Nevena je već pripremala šta je stigla i slatki miris se već vrzmao po mom stomaku.
– Hajde, iseci hleb.
Posmatrao sam je opčinjen, kao kakvu alhemičarku, nadnetu nad neki važan eksperiment. Uživao sam u njenim pokretima i osmesima upućenim meni.
– Znaš šta, dobar si ti. Ko zna šta bih uradila da nije bilo tebe.
– Verovatno neku glupost. Drago mi je da sam se umešao.
Prišla je i utisnula mekani poljubac u moj obraz.
– Hvala ti, divan si.
Ubrzo je večera bila gotova i hitro sve pripremi. POstavila je sto, dok sam ja samo uspevao da je gledam nekim tupavim izrazom na licu jer se kikotala kad god bi me pogledala.
– Hajde, da se klopa.
Sela je podvijene noge, oslanjajući se na lakat, dok su se krupne grudi zakačile za moje oči, stvarajući instant reakciju. Videla je da je posmatram, ali nije se pomerila.
– Kako to da nisi nikada pokušao ništa sa mnom? Ipak živimo vrata pored vrata.
– Bila si i još uvek si, kao sa druge planete za mene. Šta ja mogu da ti ponudim? Istu bedu iz koje želiš da pobegneš.
– Zašto ne kreneš sa mnom? Znam da si i ti očajan. Ostalo nam je malo do kraja škole. Možemo krenuti negde zajedno. Lakše je tako.
– Ti misliš da bi mi bilo lako da živim sa tobom? Da ti budem cimer dok ti izlaziš sa drugima.
– Misliš da se kurvam?
– Šta god.
Ustala je i prišla mi lagano. Mačkasto se uvijajući. Toplim rukama mi je uzela lice i poljubila. Osetio sam maleni zašiljeni jezik kako se šunja preko mojih zuba.
– Prestani, nemam ja novca za to.
– Niko ti nije pomenuo novac. Zar me ne želiš?
– Više od svega!
– Onda je ovo ugovor za buduću saradnju.
Nije trebalo da me ubeđuje. Već sam joj uvlačio ruke ispod majice i stiskao zašiljene bradavice. Nevena se na brzinu svuče dajući im slobodu. Bele, teške sise, velikog oboda bljesnuše. Nije mi dugo dala da uživam u prizoru. Vešto se spusti na kolena skidajući mi trenerku, oslobađajući mi kitu. Uhvati je i namignu uz smešak.
– Nisi ti naivan, nimalo.
Izgubio sam se sasvim, ne verujući šta mi se dešava. Liznula je vrh, uzivajući u mojoj drhtavici. Potom ga uze duboko puštajući unutra, dok je i dalje vrtela jezikom, potom ga izvlačila lagano i oblizivala od korena do vrha.
– Sladak si mangupe.
Reče dok mi je sedala u krilo.
– Hoću da me jebeš.
Šaputala mi je ljubeći me. Brzo svuče sve sa sebe otktivajući uredno potkresanu mačkicu, čija se pukotina stidljivo skrivala između mesnatih čvrstih butina. Već u sledećem trenu navodila je moju kitu u sebe i sasvim lako kliznu unutra, dajući mi da osetim koliko je vlažna i uska. Proguta me u trenu do samog dna. Uzdahnula je, glasno dok sam grabio te njene ogromne sise koje su se njihale pred mojim licem grickajući joj vrhove. Zabaci glavu nazad isturajući stomak. Uhvatio sam je za veliko zategnuto dupe i navlačio dublje tražeći onu malu rupicu da je posetim. Ovlažio sam prst i lagano ga gurnuo unutra i izmamio joj duboki uzdah.
– To, to mi radi! Progovori između uzdaha.
Uvukao sam ga do kraja, a potom izvukao i ubacio dva. Podigoh je sa stolice ne vadeći ga iz halapljive pice i odneh do kreveta i bacih na njega. Skloni me sa sebe, d abi mi okrenula leđa.
– Uzmi me ovako.
Otvorena mačkica curela je sa vrelim sokovima, njihala se ispred mene. halapljivo uvukoh jezik unutra pijući je kao najslađi sok.
– Uzmi me, daj mi ga do kraja.
Uleteo sam grubo, snažno dok je vrisnula i privukla me bliže sebi.
– Laganije, preveliki je.
Nisam se obazirao, nastavio sam, sve dok ga nisam izvukao i nanišanio onu manju rupicu. Osetila je šta želim, ali se nije pomerila. Samo se okrenula i lagano mi rekla.
– Polako, molim te.
Gurnuo sam ga što sam nežnije mogao. Nestajao je u njenom dupetu, milimetar po milimetar, dok je stenjala. Smestio sam ga do kraja zapanjen koliko je uska i koliko me je stezala. Rukom sam je zgrabio za mokru pickicu dok sam tražio klicu. Ritmično sam uletao i dirao je, sve dok nisam dolazio do kraja. Osetila je to, samo me uhvatila za zadnjicu i privila bliže.
– Daj mi, daj mi sve.
Ispraznio sam se u njoj dok je i ona stenjala i jaukala. Povukla me je na krevet, duboko dišući, dok mi je kita polako ispala iz nje i za sobom ostavljala trag sperme koji je izlazio u tankom mlazu. Trebalo nam je malo da dođemo sebi. Podigla se na bok, sa velikim osmehom i vragolasim pogledom.
– Bio si odličan mangupe, odličan.
Nisam mogao da joj odgovorim. Nisam bio u stanju, još uvek nisam bio načisto sa sobom, da li sve ovo sanjam.
– I… imamo li dogovor? Hoćemo li zajedno da odemo odavde?
– Malena, sa tobom ću bilo gde!