Avantura u autobusu

Stajao sam na Beogradskoj autobuskoj stanici. Bio je kraj decembra. Prokleto hladan dan. Sa perona 20 kretao je autobus za Krupanj, koji me je trebao odvesti u moj rodni kraj. Bilo nas je oko stotinak. Zbog medjunarodnih sankcija i nedostatka nafte, putnicki saobracaj je bio redak pa je i guzva bila uzasna. Autobus je kasnio vec citav sat, mucila nas je neizvesnost da li ce uopste i krenuti. Hladnoca mi se uvlacila u kosti, u sebi sam psovao i kajao se zasto sam uopste krenuo na put. Posmatrajuci promrzla i nervozna lica putnika koji su sve socnije psovali na racun sankcija krajiekom oka spazio sam Vesnu Petrovic, moju nekadasnju nastavnicu muzickog. Bila je to predivna zena, zanosnih oblina, udata u Sapcu za jednog burzuja, uvek smo se pitali sta takva atraktivna zena trazi u jednoj seoskoj osnovnoj skoli. Al, jedno je bilo sigurno - svi decaci iz moje skole su bili zaljubljeni u nju. I sada, posle svoje cetrdesete godine zivota bila je veoma ocuvana. Polako mi je prilazila kroz masu gnevnih putnika. Prisavsi, potapsala me je pa ramenu. Glumio sam iznenadjenje, i dok smo se pozdravljali, kolena su mi zaklecala, nesto me je steglo u grudima, jedva sam disao.
- Sta radite? - zapitao sam glupo.
- Sta mogu? - rekla je rezignirano. - Pevam u operi. Nisam ambiciozna kao ti pa da me snimaju za televiziju.
Pomislih, sigurno je gledala neke od mojih televizijskih emisija. I razgovor je krenuo.
Ispitivala me je o mom poslu, bila je zadovoljna sto sam se dobro snasao u velegradu.
Kada je autobus konacno stigao ... ne, nismo usli, naprosto su nas uneli i spljeskali jedno uz drugo tako snazno da sam izgubio dah. I pored guzve uzivao sam da slusam njen barsunasti glas. Pricala mi je a svom zivotu, pri tom se zalila da je muci samoca, muz joj je zbog prirode posla, cesto bio dugo odsutan. Dece nisu imali. Valjda zanesena samo mogucnoscu da se ispovedi, izgledalo je kao i da ne primecuje guzvu, ili joj barem nije smetala koliko i meni. Bunda joj je bila otkopcana. Naslonila je stomak o stomak, grudi o grudi. Njene velike, tvrde, mozda suvise sapete dojke, grejale su mi pluca. Noga mi je upala medju njene, butina mi je bila tacno na njenom medjunozju, koje me je tako grejalo, da sam imao utisak da ce mi progoreti farmerke. Ispod fine haljine sve se pokretalo. Osetih kako mi penis raste. Mislim da je i ona bila svesna mog nabreklog penisa koji se tacno namestio pritiskajuci joj medjunozje. Izgledalo mi je kao da me mami, da se jos vise nabija uz mene. Resih da ispunim svoj decacki san, ne znajuci kakva ce biti njena reakcija. Podigao sam polako suknju i tek sto sam izvadio svoj uzdignuti ud, umalo se nisam onesvestio, jer Vesna Petrovic uopste nije imala gacice. Samo zavesice pojasa za koje su bile pricvrscene carape. Malo se pomakla, pa mi je uspravljena kita udarala izmedju njenih butina. Vise nisam razmisljao o njenoj reakciji, jedino do cega mi je stalo, jeste da je pojebem po svaku cenu. Glavic mi je samo kliznuo medju njene vlazne usmine. Tako toplu picu u zivotu nisam osetio. Usao je ukoso, sireci se al nedovoljno zabijen. Nisam smeo prekidati Vesninu pricu i zamoliti je da jos malo rasiri noge, bojeci se da ce iluzija nestati. To sto pristajem da budem njen slusalac, bio je uslov pod kojim mi dopusta taj ulazak u nju. Jeste li ikad probali to ciniti kradom u autobusu? Jezivo je kad tucanje ne zavisi od vlastite voije, vec od treskanja autobusa po neravninama. Kurac mi se pomicao u skladu sa skakutanjem autobusa po neravninama Obrenovackog asfalta. Kada mi je postajalo najpotrebnije ubrzavanje ritma, taj prokleti autobus, kao za pakost, klizio bi bez najmanjeg potresa. Mislim da se i ona prokleto napalila, njeni vaginalni misici pumpali su mi krv kao neka pumpica.
Bio sam zajapuren zbog nestrpljivosti, doci ce i Sabac, a ja necu uspeti da dokrajcim tucanje. Vec je i ona utisala svoju pricu, sat u meni je radio. Nisam smeo pomerati zadnjicom kako bi se dublje nabio u nu, plaseci se da ce putnici oko nas primetiti nase bludnicenje, pa ce me to kostati najsladjeg tucanja u zivotu. U slepoocnicama mi je pulsiralo. Njene usne su se spojile sa mojim. Sada cu svrsiti, pomislih, kada me ona ohiadi.
- Ne ljubi me, sramota me je, sta ce ljudi pomisliti sta ovako stara to radim. Budi dobar inace cu se odvojiti od tebe.
- Ne, samo to ne - preklinjao sam je u sebi nastavljao ga gurati polagano pritezuci je uz sebe.
Nstta se ne bi dogodilo da nas na ulazu u Misar jedna grupa putnika nije pogurala uz viku.
- Daj pomerite se, sada silazimo. Ne moze svet od vas izaci.
Vesna se namrsti i pomaknu se. U tom trenutku, sjurih se u nju do kraja, duboko, duboko, ma taman dovoljno da konacno pocnem svrsavati, puniti je svojom spermom. Pulsacije su mi kocile noge, zmarci su mi prolazili niz kicmu. Bio sam sretan sto se to dobro zavrsilo. Saceko sam da mi splasne i spretno ga vratio u farmerke, niko nista nije primetio.
Na kraju sam samilosno poljubio Vesnu u obraz.
- Sta si odlucila. Sliazis li u Sapcu? - zapitah je iako nisam pojma imao o cemu je do sada pricala.
- Silazim. - odgovorlia je. Pohotnim ocima pogledala me je i rekla:
- Nisam ni znala kakvog sam ucenika imala.
Od tog dana, uvek kada prolazlm kroz Sabac, ja svratim kod moje nastavnjce muzickog.