Uciteljica zivota 1 deo

Pruzio sam ruku i poceo neprimetno da je diram po dupetu,isprva nije reagovala onda se ovlaz okrenula verovatno da vidi koje u pitanju i prihvatila igru,polako je pocela se vrti guzom u svim pravcima nabijajuci se koliko su to okolnosti reda u supermarketu dozvoljavale.polako je red napredovao tako i mi naravno uvek je dupetom posle svakog pomeranja reda trazila moju ruku,o kako sam se osecao,kurac mi je bio napregnut,a njoj se kroz pantalone osecalo da vlazi kao luda.Polako i samo jos jedan covek je bio ispred nas,ja sam poceo razmisljati sta ,kako,gde ipak ovo moze samo biti igra da se razbije dosada u cekanju reda a mozda…ipak nagao sam se polako ka njoj i sapnuo joj cekaj me ispred odgovor sam dobio preko tako lepog dupeta pojacavala je ritam shvatio sam to kao potvrdan odgovor…Nisam mogao da procenim u tom trenutku godine ali imala je otprilike 45-46 godina,bila je malo popunjena ne mnogo nego ono sto bi se reklo gde treba…Ali polako i ona je dosla na kasu a ja sam poceo da panicim , a gde cu je pa nemam ni auto,nisam sam kod kuce,nemam koga da pozovem da mi oslobodi gajbu…Sta sad…Dok sam ja razmisljao ona je polako zavrsila i iz razmisljanja me trglo Gospodine vi ste na redu,pozurite vidi te koliki je red..
O boze polako sam pakovao namirnice i pitao se sta dalje,sto sam zapoceo nesto sto ne znam zavrsiti ali ipak me je jedan stvar presekla,pa ti si musko,mozes bre gde hoces da je jebes,ima toliko mesta,ajde ne glupiuraj se…
Polako sam izsao gledaju ci gde je,o boze pa nasamaren sam poceh da razmisljam kad me trgnu zvuk sirene auta,pogledah ona sedela je u autu sa otvorenim suvozacevim vratima smeskaju ci se pozivala da udjem..Usao sam polako...
NASTAVAK SLEDI...