"Daksi, daksi, 500 grams... " - vikao sam sredovečnom
mesaru dok me je pogledom ispitivački upućivao na vagu sa pilećim
fileom. Nije da će tih pola kila nešto da promeni, ali ćemo pored grčkog
imati i piletinu na moj način. Pogotovo kad mi je na pamet došao i
spisak gostiju za koje večeras spremam roštilj, na šta me gazda hotela,
Spiros, takođe podseti.
"Ovo za one Italijanke hoćeš da spremiš? Znaš da ja ovo ne jedem..."
"Da, da, za Italijanke..."
Ah
te žene, te Apeninke... Prve među jednakima... Sve što rade, rade sa
gracioznošću. Kad prođu ulicom i urade neki namah običan potez rukom,
ali to tako božanstveno deluje, da ti istog trena pokupi svu pažnju i
ostavi te bez teksta, ujedno s mogućnošću da budeš pregažen od strane
nekog quada, ukoliko si nepažljiv. Imam utisak da i kad vrše nuždu, to
ima određeni stepen uzvišenosti, ne one fetišističke, naravno. Jedino u
seksu nisam imao predstavu kakve su. Apsolutno nikakvu, jer prići takvoj
jednoj ženi, zadržati njenu pažnju do trenutka kada bi trebalo da je
ovdedeš u krevet, delovalo je kao Sizifov posao.
Sve do te večeri...
"Mamma mia... Belisimo!"
mrmljala je punim ustima u kojima je žvaćkala grilovana pileća prsa,
pokušavajući da otkrije tajnu začina koje sam upotrebio. Iako joj nikad
ne bih rekao da je to obična vegeta, nisam bio vešt da se upustim u
diskusiju s njom na Italijanskom. Pa ipak, ova oniža frizerka iz okoline
Milana, Antonela, kratke crne kose do ramena, praznog dekoltea blago
preplanulog tela, ali zato sa punim usnama i još punijom guzom koja se
njihala pri svakom njenom pokretu, nesputana blago providnim belim
lanenim pantalonama. Crnim prodornim očima zagledala se u moje nasmejano
lice, kao slučajno se oslanjajući na moj biceps, dok je moja ruka našla
put do njenog struka, a palac lagano pravio pokrete po njenom golišavom
stomaku.
"Sviđa ti se?" pitao sam na engleskom, na
šta je samo klimnula glavom, što je bio pravi trenutak da napravim
sledeći korak u ovoj partiji šaha u kojoj je svaki potez morao biti
pažljivo odigran.
"Da li je to jedino što ti se sviđa?"
šapnuo sam joj tiho, a umesto odgovora, njena ruka krenu na mojoj sa
stomaka, i taman kada sam pomislio da sam već matiran, ona me povuče ka
sredini dvorišta gde su neki gosti već plesali. Lagano pogledom skrenuh
pažnju drugaru da pripazi na roštilj, dok ona ne podiže moje ruke i
okači ih oko svoga vrata. Blago se pribih uz nju, taman toliko da oseti
moj dah na vratu, a noga u ritmu plesa lagano poče da širi njeno
međunožje. Smeškala se i nešto pričala na italijanskom, od čega ama baš
ništa nisam razumeo iako sam veliki poštovalac grofa Mario Marka De
Tintoreta. Nakon nekog vremena poželeo sam da spustim ruke niže i
razigram prste, ali ih ona uz blago kašljuckanje vrati na vrat. Uz kiseo
osmeh počeo sam da obraćam pažnju na okolinu, i video sam par prelepih
ali zavidnih pogleda. Iskreno , nikad sebe nisam smatrao nekim
zavodnikom, ali mi je ova pažnja ovakvih žena itekako prijala.
Pa
ipak, nešto muško u meni teralo me je da nastavim da se zabavljam, te
mi pogled blago skrenu ka ćošku dvorišta gde je jedna dugovoga gracija
nameštala svoju podugačku plavu kosu. Preplanuo ten davao je posebnu
notu njenim dugim nogama koje su upale u omalen teksas šorc, a grudi
bile sputane u omalenoj majičici na bretele. Takav izgled odavao je
zauzetu ženu kojoj nije bilo do sređivanja, već samo da ispoštuje
događaj na koji je pozvata sa partnerom. Mužem, što će se kasnije
ispostaviti, kojeg je više zanimao biftek koji sam im servirao par
minuta pre nego me je Antonela zaskočila, nego predivna žena par metara
od njega koju su mnogi gladno odmeravali to veče, pa čak i ja, u
zagrljaju moje slatke male guzate crnokose Italijankice. Antonela kao da
to primeti, i skrenu mi prstom bradu da pogledam u nju, a ja to
iskoristih i ovlaš je poljubih, zadržavajući zube na njenoj donjoj usni.
Osmehnula se kratko, a onda počela da maše glavom levo desno, praćeno
sa piskavim : "No, no , no, scussi..."
Pesma se
završila, i ona se odmače od mene,a tajac prekinu nagli krik i buka sa
strane stola za kojim je sedeo deo gostiju. Kao dugogodišnji
multipraktik, roštilj majstor, recepcioner, obezbeđenje, moler,
električar i sve ono što je hotelu trebalo, brzo se stvorih na mestu
problema, gde je pijani Fabio, muž dugonoge gracije koju sam samo par
minuta pre toga osmatrao, slomivši stolicu na kojoj je sedeo, povukao sa
sobom i par flaša piva, tanjir, i izvalio se na pločice. Uz pomoć još
jednog gosta koji se vidno kikotao, podigosmo ga i polako prebacismo na
obližnji dvosed ispod masline, na koji je više legao nego seo. Pogledom
sam mu potražio ženu, ali je njena figura već odmicala ka recepciji.
"Pripazi
ga molim te, idem da operem ruke..." dobacih kolegi pa se i sam kroz
znatiželjnu masu, uputih ka recepciji i mojoj kancelariji. Opravši ruke,
uhvatih sebe neodlučnog šta odabrati iz prepunog frižidera za piće,
kada mi na video nadzoru privuče pažnju terasa sobe broj 8 i Fabiova
žena... Dugonoga gracija...
Sigurno ste se više puta našli u toj
situaciji u životu. S jedne strane imao sam započetu šah partiju sa
Antonelom, a opet s druge strane, ranjena ždrebica, usamljena i
povređena srna, i prilika kakva se retko kada ukaže. I možda bih posle
malo razmišljanja odustao i vratio se Antoneli, ali je nešto u meni
prokuvalo, i kroz par sekundi već sam kucao na vrata broja 8 prizemlja
hotela, skrivajući iza leđa načetu flašu Sambuke.
"Ko je?" pitala je stidljivo naposletku.
"Recepcija..."
odgovorih shvativši da mi verovatno ne zna ni ime. Nasta tišina, a
potom se uz zvuk okretanja ključa vrata najzad otvoriše. Plakala je.
"Da li je moj muž napravio neki problem?" upita na engleskom, na šta mi je došlo da vrisnem od sreće u sebi, ali ostah suzdržan.
"Ne , ne, nikako, gospođo..." odmahnuh glavom i zastah na sekundu, shvativši da ne znam ni ime ovom predivnom stvorenju.
"Karmen." kratko je odgovorila, brišući lice dlanovima, nakon čega ja nastavih
"... da, Karmen, ali razlog moje posete nije vaš muž, nego da proverim da li ste Vi u redu?"
Nasta tajac, na koji progutah knedlu, a njeno lice se polako zagleda niz moje telo, odmeravajući svaki deo moje figure.
"Kako mogu da budem u redu..." vajkala se, na šta je ja još brže prekinuh
"Zato sam tu... " pa mahnuh flašom ispred sebe uz osmeh "Nadam se da imate čaše..."
Osmeh
sa mog lica brzinom svetlosti nađe se na njenom. Nije se dugo
premišljala a vrata naslonjena na njeno nepoverljivo rame već su gledala
moja leđa. Prolazeći pored mene njena ruka očeša moju i ja je naham
dohvatih , zakoračivši korak napred rukom spustih flašu na komodu na
koju se ona oslonila guzom. Između mene i komode sada, bila je samo ona,
krhka , nežna, prelepih plavih očiju, zagledanih u moje. Za čudo, nisam
video strah, ni odbijanje... Spustio sam polako svoje usne na njene, a
umesto odgurnjivanja, njene ruke se samo osloniše na mene, a stopalima
se blago propela kako bi se još više pribila uz mene. Moje ruke je
uhvatiše malo ispod guze i podigoh je na komodu, na šta se ona okomota
golim dugim nogama oko moga struka. Trljao sam se o nju napred
uzburkanim međunožjem šorca, rukama prelazeći svuda, preko vrata ,
grudi, leđa, ruku, struka, ni jednog trenutka ne odvajajući usne od
njenih. Kada sam to učinio, rukama sam joj već povlačio majicu naviše,
zakačivši ujedno i grudnjak iz kojeg ispadoše dve sočne kruškaste jake
trojke. Obuhvatio sam ih rukama pa usne preselih na somotne braon
bradavice, na šta se njoj ote kratak uzdah. Ljubio sam je, grickao,
lizao po oreolama, dok ona nije znala dlanovima vukla po mojoj glavi
čupajući me blago za kosu. Ugriznuh je bradavicu, blago povukoh ka sebi a
onda otpustih što je ona propratila dubokim uzdahom glasnijim nego
svaki prethodni, na šta se ja prenuh setivši se gde sam. Spustih joj
prst na usne i tiho ispustih "ššššššššš" na šta se ona
vragolasto osmehnu i zagrli me, što ja shvatih kao znak da je vreme da
je prebacim na krevet par koraka dalje. Dok sam je nosio, glavu je
zagnjurila u moj vrat i blago se kikotala, te je ja kao lutku bacih na
krevet i počeh da se skidam.
Kratko me je odmeravala a potom otkopča
svoj teksas šorc pa guzu podignu naviše da ga lakše svuče. Pod blagim
odsjajom spoljnog svetla ugledah uredno obrijano međunožje, i bledu kožu
sačuvanu od Sunca ispod kupaćeg. Kroz glavu mi prođe da će ovaj
skriveni deo njenog tela namenjen pijanom Fabiju uskoro biti moj,
dodatno učvrsti moju muškost, koju ona dohvati svojom rukom i povuče me
na sebe. Jedva sam se nekako oslonio rukama da mojih 100 kilograma ne
zgnječi njenih 50ak, ali me ona spretno obukvati nogama, ne ispuštajući
iz ruku moj kurac koji je polako usmeravala tamo gde sam i sam želeo.
Oslonivši glavić na vlažnu rupu, samo me pustila sklopivši ruke oko mog
vrata, dok ja svoje zavukoh ispod nje, pa je s leđa uhvatih za ramena.
Zagnjurivši glavu kraj njenog vrata, bio sam spreman da je imam do
kraja. Podigla je blago karlicu, i moj glavić uđe ceo u nju. Zadržao sam
se tako par sekundi, a onda se zarih ceo do kraja u nju. Njeni zubi
završiše u mom ramenu, dok sam ja lagano počeo da ubrzavam ritam, vodeći
računa o disanju jer sam se plašio da izgubim dah i snagu. Bio sam
svestan da priliku da ovakvu ženu imam neću dobiti uskoro, i da moj
užitak nije na prvom mestu jer ću ja nju svakako pamtiti... Ono što sam
želeo , jeste da ona mene dobro zapamti.
Menjao sam ritam i ugao
svako malo, premeštajući oslonac sa jednog kolena na drugo. Od znoja
tela su nam se skoro slepila, te su se njenom tihom jecanju, i mom
dahtanju, priključili zvuci naših znojavih tela. U jednom trenutku,
pocela je prstima da mi steže leđa, te ja zastadoh, pridigoh se na
laktove, a onda naglo ubrzah zabijanje gledajući je u oči. Blago
otvorenih usta, pomućenog pogleda, ispustila je kratak uzdah a onda se
na trenutak ukočila, počevši da se trese ostatkom celog tela. Otpustivši
prste zarivene u moja leđa, zagrlila me je i izdignuvši se, poče, kao
iz zahvalnosti da me ljubi po vratu.
Uzdigao sam se na kolena,
rukama je blago privlačeći ka sebi, a potom obuhvatih guzu. I taman što
sam podesio ugao da i sebe dovedem do zasluženog vrhunca, začulo se
kucanje na vratima. Tačnije, neartikulisano lupanje.
"Karmen... Otvori ljubavi ja sam... "
U
trenutku sam bio u papučama, ali o oblačenju nije bilo ni govora ni
vremena. Dok sam uskupljao majicu i šorc, prišla mi je i poljubila u
obraz, tiho izgovorivši "volim te" a potom glasno ka
onom mamlazu nešto na italijanskom što nisam razumeo. Bilo kako bilo,
dok je ona oblačila bademantil, ja sam već go skočio u dvorište sa
balkona, sakrivši se iza palme. Navlačivši majicu, krajičkom oka shvatio
sam da ga odvela u kupatilo, i da je bezbedno da izađem iz svog
zaklona.
Dok sam se pokunjeno vraćao među ostale goste, trudeći
se da hodom sakrijem bolnu erekciju mog ponosa, osetio sam nečiju ruku
na svom dupetu, i osvrnuvši se ugledao Antonelu iza sebe...
"Gde je nestao moj kuvar?" pitala me je dok mi je padala u zagrljaj i ponovo se prepuštala mojim dodirima.
Nema komentara:
Objavi komentar