Samohrana majka

detektiv pušinski nije mnogo obraćao pažnju na njenu komšinicu gospođu stamenković i njenu mladu ćerku milijanu. sve dok se jednog dana nije našao sa njima u prljavom liftu. u hodnicima zgrade u kojoj su živeli su bili oblepljeni plakati u kojima jasno piše da se zgrada ne sme prljati ni na koji način, a opet zgrada je uvek bila prljava osim ponedeljkom kad je očisti čistacica. kao da se prljavština sama širi. pušinski je otpočeo razgovor sa gospođom i njenom ćerkom iako u njegovom pogledu ponašanju i sveopštim manirima nije pokazivalo ni najmanju brigu za to što se dešava oko njega, sem u retkim toplim pogledima koje je pokazivao ćerci.
-svud gde odem vidim štroku, prljavštinu, raspad, smeće, đubre. ne mogu više da živim detektive. isključuju nam struju i vodu svakih pola sata, hranimo se iz narodne kuhinje, pasta za zube je pri kraju, šampon je pri kraju...
gospođa stamenković je bila privlačna gospođa u četrdesetim godinama, a njena ćerka je bila mnogo mlađa i lepša ali je i mnogo ličila na majku.
-shvatam vaš bol, gospođo, rekao je pušinski gledajući u pune usne njene ćerke.
-šta vam je bilo sa mužem?
-ubio se kad mi se rodila ćerka. imao je psihičkih problema, jedno vreme je bio u prihvatilištu za stara i odrasla lica.
-znate šta, gospođo, možete preći kod mene na nekoliko dana dok se ne sredite, zajedno sa ćerkom. mislim da bi to bilo korisno za vas.
-detektive, stvarno ne znam kako da vam se zahvalim za to.
ćerka milijana je gledala u pušinskog sa određenom vrstom podozrenja.
-mama, ovaj tip me plaši...
-ćuti, dete, on služi redu i zakonu.
i tako su se preselili kod pušinskog na neko vreme. on ih je lepo ugostio, dao im neke knjige-uglavnom krimiće da čitaju-i opskrbljivao ih hranom i svim ostalim potrepštinama.
-mora da ste mnogo usamljeni bez muža...
-pa jesam...
-treba vam muški dodir...
-treba...
pušinski i gospođa počeše da se ljube i skidaju. guzio je dok nije svršio pa je posle zapalio cigaretu i seo u fotelju.
-ah, detektive, mnogo mi je ovo trebalo...
-služim redu i zakonu, gospođo, reče pušinski i uzme novine u ruke. bacio je pogled na crnu hroniku. u koordinisanom napadu bande kriminalaca opljačkano je tri draguljarnica i benzinskih stanica, dve trafike, a desila se i saobraćajna nesreća gde se momak bez vozačke dozvole zabio u autobus usmrtivši petoro ljudi pod uticajem kokaina, heroina, ekstazija i lsd-a.
gospođa je otišla da spava pa je detektiv otišao do njene ćerke koja je mazila svoju mačku.
-mnogo si lepa milijana. imaš li dečka?
-nemam detektive. siromašna sam i niko neće da bude sa mnom.
-ja ću biti s tobom, reče detektiv i uhvati je za ruku.
-tako ste ljubazni i fini...
počeli su da se ljube i maze. milijana skine gaće detektivu i poče da mu sisa kurac.
-mmm...kako volim da sisam kurac...20 godina sam čekala na ovo...
stvarno ga je dobro gutala, toliko da je detektiv posle dva minuta svršio u njena usta. progutala je spermu i zaspala pored njega.
neko vreme potom pojavila se gospođa, videvši njenu ćerku sa detektivom razbesnela se.
-vi ste đubre, detektive, rekla je i povela svoju ćerku natrag u svoj pređašnji stan.