Mamino Nasledstvo

 Kada se taj dan mladi Nikola vratio iz poljoprivredne zadruge gde je radio teške fizičke poslove za bogate gazde, bio je iscrpljen i samo je želeo tanjir famozne mamine tople supe. Ušao je u malu garsonjeru u kojoj je živeo sa majkom, izuo teške kožne cipele i skinuo svoju radnu jaknu. Pre nego je iz kratkog hodnika skrenuo u kupatilo začuo je plač.

Tužno je spustio glavu znajući da je to bio plač njegove majke. Ušao je za trenutak u kupatilo da opere ruke i da se umije a zatim se uputio u sobu koja im je bila jedina i koja im je bila sve. Tu, na malom kauču sedela je ona. Milena- žena borac, žena za svako poštovanje. Suze je pokušala da sakrije od sina koji je seo pored nje.

Nikola: “Šta je to mama? Jel je neko umro?” – pitao je zbog suza i pisma koje je držala u rukama.

Milena: “Ha… znam da je uvrnuto ovo što ću reći ali, i takva vest bi bila bolja od ove. Nije sine, ovo je poslednje upozorenje.” – potegla je čašicu rakije i namrštila se.

Nikola: “Kakvo upozorenje?” – predala mu je pismo u ruku.

Crnim debelim slovima je pisalo:

“Usled neplaćenih poreza i višemesečnih dugovanja (tačan iznos na dnu stranice), država vam uručuje ovo pismo kao upozorenje da, ukoliko dugovi ne budu isplaćeni (zajedno sa propisanom zakonskom kamatom) u roku od 30 dana od dana prijema ovog pisma, državni sud će biti primoran da preuzme stan sa svim stvarima koje zatekne u njemu.

Molimo vas da isplatite svoje dugove, a ako niste u mogućnosti slobodni ste da tražite novo mesto stanovanja.”

Milena: “Sjajno, zar ne? Onaj tvoj snob od oca je sve propio i prokockao pa pandrknuo… Bog da mu dušu prosti.” – suza joj je skliznula niz obraz.

Nikola: “Mama ne brini, prebrodićemo i ovo nekako. Uzeću duple smene i…”

Milena: “Ne dolazi u obzir. Imaš dvadeset godina a već su ti leđa otišla. Niti izlaziš, niti se družiš… sve sam sjebala. Trebala sam uzeti sav novac dok sam još mogla i uložiti u tebe, u tvoje obrazovanje… jebiga.”

Nikola je prišao svojoj majci i čvrsto je zagrlio. Poljubio ju je u čelo i obrisao suze sa njenog lica. Osmeh joj se za trenutak pojavio. Volela je njegov dodir i to je bilo jedino što joj je omogućavalo da preživi svaki naredni dan.

Nikola: “Ti radiš dva posla mama, zašto ne bih mogao i ja? Naći ću nešto lakše ako želiš. Snaći ćemo se već nekako.”

Sedeli su tako zagrljeni. Nije se čulo ništa nekoliko minuta, dok tišinu nije prekinulo glasno zvono mobilnog telefona.

Milena: “Evo ga sad i ovaj. Samo mi je još i on falio. Molim?” – javila se porodičnom advokatu koji ju je pozvao.

Advokat: “Milena? Jesi ti?”

Milena: “A ko bi bio. Znamo sve, primili smo pismo… iselićemo se do kraja meseca."

Advokat: “Izvini ali ne zovem zbog toga. Imam dobre vesti za tebe i Nikolu.”

Milena: “Kaže da ima dobre vesti.” – obratila se sinu.

Nikola: “Pa daj ga na zvučnik da čujem.” – uključila ga je i spustila telefon na sto.

Advokat: “Grof Pavle Krstić. Jel ti znači nešto to ime?”

Milena i Nikola su se pogledali i shvatili da prvi put čuju za dotičnog.

Milena: “Prezime je moje devojačko ali… ne znam ni za jednog Pavla.”

Advokat: “Gospodin je preminuo pre mesec dana i celo svoje imanje i ogromnu kuću na tri sprata sa dve hiljade metara kvadratnih placa je ostavio tebi. Samo treba da potpišeš i da uzmeš ključeve.”

Majka i sin su zanemeli.

Nikola: “A gde se to nalazi? Mislim, ta kuća?”

Advokat: “Pozdrav, pretpostavljam da je to mladi Nikola,  dakle kuća je na jednom malom ostrvu na jugu države – zove se “Ostrvo Srce.” Siguran sam da niste čuli pošto je dosta izolovano ali ja sam bio da obiđem prošle nedelje i zaista je lepo. Priroda, ljudi… mislim da će vam se dopasti. Naravno, usled vašeg trenutnog finasnsijskog stanja, možete i da prodate kuću, ali potrebno ju je ipak malo doterati, znate- ima vodu ali struja nije rešena - stare instalacije, zatim fasada ispucala, plesanj ponegde... Niko nije živeo 15 godina u njoj još od kada se Pavle razboleo i otišao u dom za stare u kom je bio dok nije preminuo.”

Milena: “Kada mogu da potpišem?” – drmnula je još jednu rakiju osećajući napokon malo svetla kako ulazi u njihov mračan svet.

Advokat: “Dođite do mene sutra ujutru.”

*

Nije bilo vremena za gubljenje. Nikola je kupio karte za put a Milena je, želeći nov početak za sebe i svog sina, počela to veče da se pakuje. Nisu imali mnogo stvari i sve im je praktično stalo u 3 kofera.

Nikola: “Mama, znaš li ti uopšte tog lika? Mislim, da nije neka greška?”

Milena: “Nemam ti pojma. Verovatno je to neki dalji rod, jebati ga. Ne želim sada o tome da razmišljam. Uzela sam svu ušteđevinu, biće nam sasvim dovoljno za početak. Jesi ti podigao plate?”

Nikola: “Jesam mama. Nije nešto ali  mislim da ćemo se snaći za prvu. Tamo će sigurno biti nekih poslića… ostrvo je, verovatno neki ribolov nešto.”

Milena: “Ne brinem za nas. Više ne. Ajde, ljubim te i da se naspavamo, sutra nas čeka dugačak put. Kada si rekao da kreće bus?”

Nikola: “U pola 10. Trebalo bi da put traje čak 22 sata pošto moramo brodom jedan deo, dakle tamo smo sutradan oko 8 recimo. Bože, kada sam tražio kartu za ostrvo Srce, pomislio sam da će mi se smejati, a žena mi mrtva ladna pružila kartu.”

Milena: “Da znaš da ni ja nisam čula za to mesto… Elem, sjajno. Nov početak sine. Uzbuđena sam, ne znam kako ću zaspati. Dođi da te poljubim za laku noć.” – Nikola je došao do majke koja ga je poljubila jednom u svaki obraz, a on je nju poljubio u čelo. – “Srećo moja, ti me jedini nisi napustio.”

Nikola: “Nemoj tako mama, i taj gospodin Pavle je očigledno mislio na tebe.” – nasmejali su se i legli.

Imali su samo jedan krevet na izvlačenje tako da je sin spavao na podu na improvizovanom krevetu u obliku debljeg sunđera. Da, bili su siromašni ali su imali jedno drugo i to im je bilo jedino bitno.

*

Sutra izjutra
Pre potpisa dokumenata, advokat je pokazao Mileni i Nikoli jedinu sliku Pavla koju je imao, ali su oboje nakon detaljnog gledanja ipak zaključili da ga nikada u životu nisu videli ili sreli. Uopšte nisu znali za njega.

Advokat: “Evo jedan potpis ovde, jedan ovde… zatim pečat… iii gotovo! Čestitam, Gospođo Milena sada ste vlasnik prelepe vile na ostrvu – “Srce”. Da, zanimljiv naziv zaista. Na mapi čak nisam ni našao da piše ime, maleno je to ostrvce… Adresa - Ul Ljubavno Gnezdo broj 8.”

Nikola: “Hahaha… šta je ovo, jel to neka šala?”

Milena: “Zašto sine, baš fin naziv. Jeste malo onako drugačiji ali…” – pozdravili su se sa advokatom i uputili se ka autobuskoj stanici.

*

Smestili su se u neudobna sedišta i krenuli na put u novi život. Bili su nasmejani i držali su se za ruke dok su gledali prirodu kroz prozor. Milena je čvrsto držala sina osećajući sigurnost i pažnju koju joj je pružao. Bila je pomalo i tužna što mu mladost teče uz majku, bez oca i uz naporne fizičke poslove… svakako ne baš sjajno odrastanje.

Želela je da jednoga dana oženi neku poštenu, ozbiljnu ženu, da se skući i da nađe svoju sreću… ali isto tako se i bojala da ga ne izgubi. Bio je prava slika i prilika i u dubini svoje duše je znala da je samo pitanje vremena kada će neka da se upeca i da padne na njegov šarm.

Bio je visok, crn, jak, prelepo mladoliko lice bez brade ali sa izraženim muškim crtama, tamne oči… osećajan, nežan… Da, zvuči baš kao da je bio iz neke nestvarne bajke, ali Milena ga je baš takvog videla.

*

Noć se polako spuštala i Milena je zadremala. Glava joj se nemirno pomerala i ponekada bi udarila malo u prozor pa je Nikola odlučio da je nežno podigne i stavi u svoje krilo. Iako nešto krupnija, bila je laka za njegove snažne ruke i ubrzo je bila priljubljena glavom na njegove grudi sedeći mu u krilu.

Pomazio je mamino lice i gledao je kako spava. Voleo je njenu toplotu i mekoću… njen miris. Mazio je njenu dugu plavu kosu, njene ruke, struk… njen mali stomačić. Bila je niska i nešto punačkija ali je voleo svaki deo nje podjednako. Njene zelene oči, crvene usne, mali nosić.

Poljubio ju je u čelo kao i uvek pred spavanje, ali ovaj put je otišao i dalje pa joj je poljubio i nos, obraz… poljubio je i njen osetljivi vrat.

Milena: “Znaš, ako nastaviš tako Nidžo nikada neću zaspati.” – provirila je jednim umornim okom.

Nikola: “Haha… dobro, izvini mama što te volim… evo prestajem – obećavam.”

 

 Oko 7 ujutru, stigli su na obalu gde ih je čekao maleni brodić. Ukrcali su se na njega sa stvarima i nakon veoma kratke vožnje mirnim morem, došlu su do ostrva. Izašli su i udisali predivan čist vazduh i miris mora. Sunce ih je snažno grejalo i potpuno znojavi krenuli su da nađu prevoz.

Čovek: “Pomaže Bog dobri ljudi. Ne poznajem vas, jeste sigurni da je ovo vaše odredište?” – upitao ih je prijatni sedi dekica.

Nikola: “Poštovanje, ako je ovo Ostrvo Srce, onda smo na pravom mestu.”

Čovek: “Tako je mladi gospodine, to je naše malo ali slatko ostrvce. Vi u posetu?”

Milena: “A vi baš volite sve da znate.” – odgovorila je pomalo drsko.

Čovek: “Ne zamerite gospođo ali ovo je malo mesto i svi se poznaju. Samo želim da budem ljubazan i da vas uputim.”

Milena: “Treba nam ulica Ljubavno Gnezdo.”

Čovek se malo začudio i odjednom se zagledao u Milenu.

Čovek: “Ček, ček, ček… Pa da li je moguće? Milena, jel tako? Ma da li je moguće?” – počeo je da se krsti.

Nikola: “Vi znate moju majku?”

Čovek: “Mala Milena Krstić! Da da, to su te zelene oči. Zadnji put sam ih video pre 40 godina ali i dalje sijaju istim sjajem.”

Majka i sin su se pogledali u čudu.

Milena: “Vi ste me videli kada sam imala dve godine?”

Čovek: “Godinu i po zapravo… da, bili ste sa vašom pokojnom majkom u poseti kod oca, kod Pavla… Držala vas je u naručju, bili ste preslatka bebica sa ufrćkanom plavom kosicom. Nakon toga ste otišle i nisam vas više video. Primite moje saučešće za vašu majku koja je koliko znam mlada otišla, ali i za vašeg oca.”

Milena: “Kako vi znate za…. Uostalom- Grešite! gospodine, moj otac se zvao Miloš i umro je u Americi kada nas je napustio.” - to je bila zvanična priča koju joj je pokojna majka ispričala kada je Milena dovoljno porasla.
Gledala je začuđeno u tog samouverenog čiku koji je zaista delovao kao da je hiljadu posto siguran u svoje reči. Ali, ko uopšte može da se seti neke bebe pre 40 godina, a kamoli da je poveže sa odraslom ženom koju u međuvremenu nije ni video!??

Čovek: “Dobro ako vi tako kažete ali… no, neću da se mešam. Oprostite ako sam bio neprijatan. Molim vas, pratite me i odvešću vas do Pavlove kuće, tamo idete zar ne?”

Nikola: “Baš tamo. Ali, imamo ove kofere, jel ima neki taksi?”

Čovek: “A žao mi je, ovde automobili nisu baš popularni a i sve je dovoljno blizu da može da se prepešači. Ne brinite ja ću vam pomoći sa torbama, pratite me i stići ćemo očas posla.”

Potpuno zbunjeni i začuđeni odlučili su da prate ovog misterioznog dekicu koji je bio savršeno vitalan, pun energije i prosto mladolik. Ljudi koji su prolazili su ih znatiželjno gledali, ali sa osmehom. Dekicu su svi poznavali i javljali mu se.

Nakon kraće i uske kozije stazice i prolaska kroz prelepi šumarak, ugledali su ispred sebe visoku kapiju.

Milena: “Evo ga. Broj 8!”

Čovek: “A daa… osmica. Znate, osam je snažan, mističan broj koji se sastoji od dva savršena kruga. Predstavlja i beskonačnost. Veoma jaka simbolična moć, praktično magijska.”- govorio je kao neki pripovedač, narator… kao kada pesnik predivnom dikcijom i razgovetno pevuši svoje omiljene stihove.   

Milena je otključala kapiju sa ključevima koje je dobila od advokata i ušla sa sinom i strancem u dvorište. Bilo je veoma veliko sa dve odvojene bašte, ali potpuno zaraslo i u neredu.

Nikola: “U jebote pas!” – oči su mu se raskolačile kada je video ogroman “dvorac” ispred sebe.

Tri sprata, velike terase, potpuno siva pomalo ispucala fasada i cela građevina u nekom starinskom stilu.

Čovek: “Hahaha… baš tako momče. Velika je to kuća, sagrađena 1864., stara ali zaista sjajnog kvaliteta.”

Milena: “Deluje mi pomalo zastrašujuće.” – prišla je sinu i uhvatila ga za ruku.

Čovek: “Eto, ne bih vas više zadržavao a i sam žurim na svoju proslavu. 117 godina, malo li je?”

Milena, Nikola: “Koliko?” – izgledao im je kao da nema više od 70.

Čovek: “Hahaha… nije to ništa, tek da upoznate gospođu Svetlanu. Naša Ceca je najstarija na ostrvu sa pune 133 godine, a da vidite kako se drži, kao devojčica. Ajde sad, odoh.” – pozdravio ih je i otišao.

Nikola: “E svašta. Baš neko čudno mesto. Daj mi ključ mama.” – uzeo je u ruku brdo starih ključeva koji su bili oko debele karike i posle par pokušaja našao je pravi.

Vrata su se teško otvorila uz škripu, i prašina je odmah izjurila napolje. Ušli su u dugačak mračni hodnik i lagano koračali. Sa obe strane zida su bili veliki potreti nepoznatih ljudi, činilo se iz raznih generacija, ali su svi imali isto prezime – Krstić.

Milena: “Ko su ovi ljudi? Nikoga ne prepoznajem. Kako se ne sećam ovoga mesta ako sam zaista bila ovde?”- jedino je prepoznala portret Grofa Pavla sa slike koju je dobila od advokata. Bio je naslikan u otmenom odelu sa bradom i urednim brkovima kao i jarko zelenim očima prodornoga pogleda.

Nikola: “Mama ako si i bila, bila si praktično beba. Nema teorije da bi se sećala.”

Iako se u prvi mah činilo da je kuća prljava, prolaskom kroz svih 6 soba u prizemlju, bilo je jasno da je neko očistio kuću i sredio je ne toliko davno.

Ušli su u ogromno kupatilo, veličine tri njihove stare garsonjere i gledali starinsku kadu želeći što pre da se bućnu u nju. Nikola je pustio vodu koja je počela da teče.

Nikola: “Pa, nema tople vode očigledno. Ništa, napunićemo neku od onih manjih buradi što sam video napolju, voda će se na ovom suncu ugrejati za nekoliko minuta. Napunićemo kadu i biće sjajno za kupku.”

*

Dok se voda grejala uneli su stvari i izabrali dve sobe u prizemlju koje će koristiti za spavanje. Namestili su posteljinu, pomeli i očistili prašinu. Otvorili su sve prozore i kuća je odjednom počela da “diše”.

Milena: “Sine evo ti peškiri i šampon, idi ti da se okupaš dok ja prozujim malo okolo. Baštu i radove oko kuće ćemo sutra.”

Sin ju je poslušao a ona je krenula da kruži po kući. Burlala je po ormarima i ladicama koje su bile uglavnom prazne. Divila se sjajnom posuđu i nameštaju koji je imao onaj antikvitetski izgled.

Šetkajući tako naišla je na jedan poveći kovčeg. Otvorila ga je i našla nekoliko knjiga.

Bile su to stare knjige rukom ispisane.

Uzela je jednu od knjiga na kojoj je pisalo – “Recepti Za Sreću I Mladost – Vasilija Krstić”. Stavila ju je na stranu i izvadila veliki porodični album. Bile su to stare crno bele fotografije očigledno članova familije koja je živela u kući pre mnogo godina. Svi su bili zagrljeni, prisni i nasmejani. Takođe- svi su neverovatno ličili jedni na druge.

Bila je tu i jedna manja knjižica sa naslovom – “Mamine Priče”. I nju je stavila sa strane nemajući snage da ih tog trenutka čita.

Nastavila je da šeta kada je začula bućkanje vode. Zastala je i primetila malu rupu u zidu iz koje je probijala svetlost. Prišla je i stavila oko da vidi kroz rupicu. Bio je to njen sin u kadi. Videla je njegova ramena i glavu kako vire i uživaju u toploj kupki.

Milena: “Bože, na kakvom mestu je ova rupa. Svašta…” - Osmehnula se i krenula dalje kada je opet čula bućkanje. Pogledala je ponovo i sada je Nikola bio izvan kade. Stavio je malo šampona u ruku i počeo da trlja na svoje telo, lice, kosu, stomak, kao i na svoj opušteni penis. Stiskao ga je i navlačio ga neko vreme uz nežne jecaje. Ubrzo je bio u punoj erekciji.

Milena: “Khm… baš je porastao. Neka ga… jadničku je verovatno potrebno da se malo opusti. Nije što je moj ali baš je lep.” – rekla je ponosno u sebi i okrenula se.

Tada, iznenada se naježila i zastala u mestu.

Glas: “…pogledaj ga.” – tihi ženski glas joj se obratio.

Milena: “Molim?” – bila je naježena svo vreme.

Glas: “…tvog lepog sina… pogledaj ga.”
Okretala se oko sebe ali je bilo jasno da je sama. Postala je zbunjena, uplašena… ali je takođe dobila ogromnu želju da ponovo proviri kroz malenu rupicu.

Milena: “Smiri se Milena… diši… ne želiš… ne žel… želiš! Želim! Da, želim samo još malo da ga vidim…” – vratila se i ponovo pogledala.

Bio je okrenut ka njoj i snažno je drkao svoj tada već potpuno nabrekao kurac. Nije se štedeo. Očigledno je i on osećao određenu nervozu i strah usled iznenadne selidbe i novog početka i bilo mu je potrebno jedno snažno i brzinsko svršavanje kako bi makar za trenutak smetnuo sa uma tu ogromnu količinu nagomilanih emocija.

Glas: “…lep je… prelep je…” – glas je tiho odjekivao.

Milena: “Mmmm… veoma je lep. Tako mlad, snažan… napaljen. Uhhh a tek njegov… kako samo predivan kurac…” – govorila je čudnim tonom i rečima kao da nije bila potpuno svesna šta govori.

Zaista jeste bio lep i zgodan, a zajedno sa njim i njegov “drugar” – savršene dužine i obima, pečurka lepo izražena i mokra, testisi “puni” i čvrsti, a samo telo penisa je bilo sa blagom zakrivljenošću.

Nikola se uhvatio za ivicu kade i uz glasnije uzdahe - počeo je da prska po hladnim snežno belim pločicama. Prizor je zaista bio jebozovan.
Milena je zatvorila oči i prošla rukom preko svoje pice sakrivene u uskim farmerkama. Zatim još jednom, i još jednom… sve dok nije bukvalno trljala i stiskala pizdu svojim dlanom i prstima.

Nikola: “Mamaa…” – proderao se iz hodnika.

Milena se trgla i promrdala glavom! Pogledala je kroz rupicu ali Nikola nije bio u kupatilu. Izašla je iz sobe i otrčala do sina koji je ogrnut peškirom stajao ispred kupatila. Bila je rumena u licu i blago zadihana.

Nikola: “Mama, bokserice čiste sam zaboravio. Jesi ih unela?”

Milena: “Da… ovaj, u tvojoj sobi su, khm… na krevetu.”

Nikola: “Jesi dobro? Izgledaš kao da si…”

Milena: “Ma dobro sam… nosila torbe pa sam se malo oznojila… još i ceo ovaj put me izmorio…. ali da, dobro sam.”

Nikola: “Okej.” – udaljio se i otišao u sobu dok je ona ostala pred kupatilom – zbunjena i potrešena, ali potpuno vlažne pice i ukrućenih bradavica koja su je prijatno peckale kroz majicu.

*

Legli su to veče ranije jer su bili umorni od svega. Mamina soba je bila na kraju hodnika i od sina su je delile dve sobe. Ležala je u mraku i gledala u plafon koji je bio maltene pet metara visoko. Nije joj bilo prijatno ali je zatvorila oči i pokušala da zaspi.

TUP, TUP

Trgla se iz sna.

TUP, TUP

Oslušnula je malo bolje i bila je ubeđena da čuje korake na spratu. Pokrila se preko glave i zatvorila oči.

TUP, TUP

Ležala je prestravljena i samo molila Boga da koraci prestanu.

TUP, TUP, TUP, TUP…

Međutim, koraci ne samo da nisu prestali već su se pojačali i ubrzali, kao da je neko trčao po kući! Nije više mogla da izdrži i panično je ustala iz kreveta. Otrčala je kod sina u sobu i haotično počela da ga budi.

Milena: “Nidžo? Nikolaa?” – mrdala ga je dok se nije probudio. – “Jel mogu tu da spavam, bojim se.”

Nikola: “Šta se…? Ma može mama… lezi…” – okrenuo se na drugu stranu a ona se ušuškala do njega.

Pribila se uz sina i osluškivala.
Zvukovi se više nisu čuli ali nije bila smirena. Sačekala je da Nikola počne duboko da diše i još se snažnije pribila uz njegova leđa. Pritisnula je svoje gridi, stomak i noge uz njega i napokon se osećala sigurnom.
Zatvorila je oči i veoma kasno u gluvo doba noći, napokon je zaspala.

*

Milena: “Da… Želim! Želim je na sebi!”
Njene nešto glasnije reči su bile sasvim dovoljne da probude Nikolu iz sna.

Nikola: “Mama, pokušavam da spavam.” – rekao joj je promuklim glasom, ali ona je nastavila bez prestanka.

Milena: “Na sebi, da klizi, da me greje… baš tako, želim je!”

Iznervirao se tada, okrenuo se i ugledao neverovatan prizor. Mama je bila na leđima bez ičega na sebi! Bila je otkrivena i raširenih nogu! Njena dlakava pica je trpela oštro trljanje njene desne ruke. Snažna masturbacija je očigledno trajala već neko vreme jer joj je pizda bila raščepljena, crvenkasta i potpuno mokra. Snažni predivni mirisi su se širili zahvaljujući tim obilnim i slatkim sekretima.

Milena: “Želim je! Želim njegovu spermu na njoj. Da postane prelepa, ponovo mlada… uhhhh!” – polu glasno je govorila zatvorenih očiju, kao u nekom transu.

Nikola se trgao na ove mamine reči i pokušao da je prodrma ali nije se probudila.

Nikola: “Mama jesi dobro? Šta to pričaš?”

Milena: “Želim da izdrka na nju! Da svrši na maminu pičku… molim te!” – zatvorenih očiju je govorila ne prestajući da se trlja.

Nikola je bio zbunjen, bio je čak i pomalo uplašen… međutim takav jedan prizor ne može nikoga da ostavi ravnodušnim, a posebno ne na tako mladog potentnog momka… da, iako mu je to bila majka - kurac mu je ubrzo zaigrao u gaćama.

Nikola: “Mama? Jel čuješ sebe šta pričaš?” – govorio je tiho ali se usput i pomalo stidljivo mazio preko bokserica, osećajući kako ubrzano postaje tvrd!

Milena: “Svrši sine… svrši na nju… ulepi je! Jebeno je natopi!”

Bila je u seksualnom transu, u prepaljenom stanju… a onda i te proste reči – sve to je uzburkavalo njegove hormone i morao je da spusti ruku u gaće. Uhvatio je svoj organ i počeo da ga drka, ali i dalje poprilično odmereno i dikskretno, bojeći se da se mama iznenada ne probudi.

Milena: “Za maminu pizdu sine, za maminu prelepu picu drkaj… molim te da je pokriješ vrelom spermom…!” – navaljivala je koristeći napaljiv i jebozovan piskav glas.

Nikola: “Uhh mama… ne znam da li… ufff…” – sklonio je bokserice u stranu i počeo jako da ga drka gledajući mamu kako se samozadovoljava.

Milena: “Želim je! Sine želim je!” – sve glasnije je govorila.

Nikola: “Uhhh… zašto me toliko… tvoj glas mama…” – kao i njena pica, tako je i njegov penis počeo ozbiljno da se crveni od siline drkanja!

Posmatrao ju je tako željnu, tako raskrečenu i znojavu. Iako prepaljen, u podsvesti je znao da je sve to pogrešno… ali nagoni su preovladali i nije bilo povratka.

Nikola: “Aaaahh…” – sklonio joj je ruku sa pičke i počeo da šara svojom spermom svuda – po usminama, klitorisu, po gustim mekanim dlačicama.

Milena je jecala i radosno uzdisala, činilo se kao da je svršila čim je prvi mlaz dodirnuo njenu užarenu pičku. Čim je završio sa prskanjem i u neverici pao na leđa – vratila je ruku i počela da razmazuje spermu svuda po pici.

Oboje su glasno uzdisali ležeći na leđima. Bili su znojavi usled masturbacije i vrelog, sparnog vremena.
Oporavljali su se kraće vreme od snažnih orgazama.
Čim su im se disanje i otkucaji srca smirili blizu normale, utonuli su u čvrst san tako umazani i otkriveni. Ceo događaj se činio samo kao čudan san… kao da je vreme stalo…. kao da oni nisu ni bili deo njega, već samo neki usputni svedoci.

 Milena: “Ništa mi nije jasno.” – stajala je sledeće jutro pred velikim ogledalom u kupatilu i gledala u svoje slepljene stidne dlake. – “Ma sigurno je bio mokar san, nema šta drugo. Doduše…” – prošla je prstima kroz guste dlake i po spoljnim usminama, a zatim je prste primakla nosu.

Osetila je opori miris osušene sperme. Sećanja o prošloj večeri su bila u magli, kao i razlog zbog kojeg se probudila gola pored sina, dok je on srećom još uvek spavao. Vraćali su joj se neki sitni “fleševi”, ali je sve delovalo kao slagalica čiji delići su rasuti, ili makar ponegde spojeni ali bez cele slike. Poslednje čega se pouzdano sećala su bili nepoznati zvukovi sa sprata i odlazak kod sina u krevet.
Uz sva ta pitanja koja su joj se motala po glavi, oprala je dlačice i na brzinu ih podšišala svojim malim makazicama.

Pripremila je nešto hrane iz konzervi koje je ponela od kuće i nakon doručka otišla da probudi sina.
Ipak, soba je bila prazna.

Nikola: “Heej mama, ima za mene nešto da gricnem?” – viknuo je kroz prozor.

Bio je u dvorištu i trudio se da očisti smeće i iščupa silni korov koji je godinama rastao oko kuće.

Milena: “Ima sine nešto za prvu, ali trebali bi u nabavku.”

Nikola: “Ja sam spreman, taman će mi prijati pauza. Obuci se pa da krenemo.”

Milena je presvukla spavaćicu i obukla dugu žutu letnju haljinu. Stavila je šeširić na glavu i krenula sa sinom do obale, pretpostavljajući da su tamo radnje i pijace koje su onako usput i na brzinu primetili krajičkom oka kada su se iskrcali sa broda.

Milena: “Sine, jesi možda imao neke snove sinoć ili nešto?” – držali su se za ruke i šetali makadamom.

Nikola: “Hmm… nisam. Mislim da nisam, ne sećam se. Sećam se samo da si me probudila u jednom trenutku i zaspala u mom krevetu. Što pitaš?”

Delovao joj je iskreno.

Milena: “Ma onako, samo pitam. Jutros sam… ma, nije ni bitno. A jel je problem da spavamo zajedno? Samo dok se ne priviknem na onu jezivu kućerinu.” – sin joj je stegao ruku i poljubio je u obraz.

*

Stigli su do obale i ponovo se začudili načinom na koji su ih svi ti nasmejani ljudi gledali. Ono što im je takođe zapalo za oko je bilo i to da je celo to ostrvce bilo ispunjeno simbolima srca- na maltene svim kućama, iscrtana na okolnim stenama, suveniri u radnjama, oblici prozora čak, sve srce do srca.

Ušli su u neku vrstu samoposluge i napunili kolica namirnicama. Najviše su kupili hrane i ponešto od hemije i kozmetike. Došli su na kasu gde ih je dočekao još jedan prosedi dekica zajedno sa nešto mlađom ženom.

Dekica: “A vi mora ste Pavlovi, zar ne?”

Ženica: “Pa naravno, pogledaj te oči i te jagodice- Krstići, nema šta. Primite naše iskreno saučešće. “Srce” više nikada neće biti isto bez našeg Grofa.”

Milena: “Izgleda da je bio neki fin čovek taj Pavle.”

Dekica: “Oo da, duša od čoveka. Znate, vaši Krstići su na neki način i osnovali ovu našu zajednicu pre skoro dva veka i zaista nam je čast što ste vi – njihovi potomci - ovde i što ćete nastaviti porodičnu tradiciju.”

Nikola: “Ne znamo baš za to. Mi nismo ni sigurni da li nam je taj čovek uopšte rod. Izvinite, imate neka vina možda?”

Dekica: “Verujte mi, ako je Pavle vama ostavio kuću… nema sumnje da ste deo tog stabla. On ne greši… Eno momče, vina su vam tamo kod sokova, pođite za mnom.” – deka i Nikola su se udaljili.

Ženica: “A pa da, morao je i on sa njim, znate i moj otac voli vino posle večere, a i razume se u kvalitet. Kaže dobro je za krv.”

Milena: “On vam je tata?”

Ženica: “Jeste… 108 godina a i dalje ga trpim.” – Mileni je usled blagog šoka ispala namirnica iz ruke.

Milena: “Juu… čekajte, 108? Pa zar ovde svi živite preko sto godina?”

Ženica: “Uglavnom. Dobro, ja sam još u devedesetoj ali…” – Milena je ponovo zanemela.

Milena: “Slušajte, ne želim da budem bezobrazna ali devedeset? Pa vi izgledate tek koju godinu stariji od mene.”

Dekica: “A da, moja ćerkica je mladolika nema šta.” – počeškao ju je po nosiću. – “Sve nas je to dobra stara Vasilija naučila… da da, kakva je to žena bila. To će biti pet hiljada i trista.”
Milena se tada zamislila.

Milena: “Vasilija, Vasilija… videla sam to ime negde.” – rekla je sebi “u bradu.”

Nikola: “Samo pet i po? Šta je ovo? Najjeftinije mesto na svetu?” – srećno je platio sve te silne stvari, uzeo kese i krenuo iz radnje.

Udaljavajući se, Milena se za sekundu okrenula i zagledala u starije prodavce. Izgledali su srećno, ispunjeno… izgledali su zaljubljeno!? Nasmejani i prisni su nešto šaputali da bi odjednom dekina ruka nevaljalo pomazila guzu njegove ćerke i na blic su se poljubili u usta.

Milena: “Pssst, Nidžo? Jesi video?” – gurkala ga je laktom.

Nikola: “Video šta?” – gledao je u vina koja je kupio.

Milena: “Ono dvoje? Poljubili su se.” – šaputala je u neverici.

Nikola: “Pa da, otac i ćerka, šta je tu loše? Pa ja tebe stalno ljubim.”

Milena: “Ma ne tako, u usta ju je poljubio bre.” – sin je zastao.

Nikola: “U usta? Ma daj mama, ne lupaj. Opio te ovaj morski vazduh izgleda.” – štipnuo ju je za obraz.

Milena: “Zezaj se ti zezaj, ali ja znam šta sam videla.” – iako u svojim četrdesetima, Milena je imala perfektan vid i bila je uverena da je videla taj “zabranjeni” dodir i poljubac.

*

Uz pun stomak i hladno vince mama i sin su poslepodne iskoristili da srede dvorište. Izrovarili su i iščupali korov, smeće odložili na jednu gomilu iza kuće, poravnali teren grabuljama i odjednom je sve dobilo lepši izgled.

Milena: “Uhh… crkla sam. Ajde, dosta za danas.” – bacila je alat i krenula ka kući sa sinom.

Nakon što su se sredili i obukli se za spavanje, Nikola je uzeo jednu od starih knjiga koje su bile u velikim policama, a Milena je odlučila da pogleda knjige koje je odvojila dan pre.

Sela je pored Nikole i uz sveću čitala prvu knjigu koju je dohvatila – “Recepti Za Sreću I Mladost – Vasilija Krstić”.

Milena: “A daa… evo gde sam videla to ime.” – otvorila je prvu stranicu.

“ZATEZANJE KOŽE LICA KOD ŽENA – Test za Nevernike

Kao što smo naučili iz “Maminih Priča” – mladolikost i lepota, a samim tim i dugovečnost, mogući su jedino uz iskrenu ljubav i prisan odnos sa onim članom porodice sa kojim ste najdublje povezani na svim nivoima- prijateljskim, materijalnim ali i duhovnim.

Ovaj mali priručnik za neravnine i nabore lica  je samo jedna tačka u celokupnom podmlađivanju, ali je sjajan za to da uveri nevernika u moć i istinitost mojih metoda. Dakle, verovali ili ne, probajte i sve će vam se samo pokazati.

Sastojci – obavezno drvena posuda, dve kašičice mlake vode, osam krupnih zrna šećera i najmanje jedna kašičica semene tečnosti “odabranog” muškog člana porodice (što više tečnosti- to bolje). Promešati svojim levim kažiprstom i naneti sveže na lice. Držati tokom noći. Ujutru isprati toplom vodom.

Ovaj mali trik je jednostavan, brz i efikasan.

Ako je izabrana muška osoba zaista TA prava, već sutradan će se videti promena na vašem licu. Srećno podmlađivanje – Vasilija K. 02.02.1922.”

Milena je čitala i nesvesno počela da mazi predeo oko svojih očiju i čela. Osećala se odjednom matoro i ružno. Što je više prelazila prstima preko kože lice, sve je jasnije osećala nabore i suvoću.

Glas: “…mrziš ih. Mrziš svoje bore. Ali voliš… voliš svoga sina!”

Opet onaj isti, nepoznati ženski glas. Pogledala je tada ka sinu koji je čitao neki roman. Oko njega je primetila izrazitu belu svetlost iako su praktično bili u polu mraku, osim par upaljenih sveća. Kao da je neki reflektor bio uperen u njega i pokazivao Mileni gde da gleda. U trenutku joj je srce zaigralo. Ljubav prema sinu je postala još jača i izražajnija…

Milena: “Niiidžo? Jel bi pomogao svojoj mamici?” – koristila je piskav glasić, umiljati i mekan, svakako ne svojstven njoj.

Nikola: “Mamici?” – spustio je knjigu pored sebe.

Stidljivo je prišla do njega i uhvatila ga za ruku.

Milena: “Da, mamici. Zar ne želiš tako da me zoveš?” – sin ju je pogledao i začudio se pošto mu se činilo kao da flertuje sa njim.

Nikola: “Mamica… da, mogao bih da te zovem tako, ako želiš. Šta ti treba mamice?” – pomazio je njene tople obraze, prepustivši se njenoj “igrici.”

Milena: “Obećaj mi prvo da nećeš odlepiti kada čuješ?”

Nikola: “Ovo nije dobar početak… dobro, obećavam.”

Milena: “Sine, ako me zaista voliš, obećaj mi još jednom.”

Nikola: “Volim te naravno. Obećavam, ne brini… šta god da je, biću smiren.”

Osmehnula se i poljubila ga u obraz, naprasno ustala, otrčala do kuhinje i nakon par minuta se vratila sa malom posudicom u ruci. Spustila je posudicu na sto i pogledala sina.

Milena: “Dakle, treba mi da u ovu vodicu izbaciš svoju… semenu tečnost.”

!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Par trenutaka ju je gledao kao da je čekao da krene da se smeje i da prizna da ga zajebava.
Ipak, njena reakcija je izostala.

Nikola: “Ti si ozbiljna? Semenu tečnost? Misliš… spermu?” – govorio je u prekidima i dalje ne mogavši da poveruje u njene naizgled potpuno nepovezane reči.

Milena: “Mhm… Moraš da budeš BAŠ ti taj pošto… tako piše.”

Nikola: “Piše negde da ja treba da svršim u tu vodicu? Baš ja?”

Milena: “Baš ti dušo. Ti si moj odabrani. Ajde, znam ja vrlo dobro da momci tvojih godina imaju potrebu da često izdrkaju. Videla sam te juče kako si brzo svršio, lepotanu moj.” – i dalje je govorila piskavo i potpuno smireno.

Nikola: “Videla si me? Kako si…? Ne znam mama, ovaj razgovor baš i ne liči na tebe.”

Tada su iznenada počele da mu se vraćaju slike od one noći. Ništa do kraja jasno, ali je na prekide mogao čuti njen napaljujući glas i osetiti svoju strahovitu napaljenost. Progutao je pljuvačku i protrljao oči, kao da je gubio kontakt sa stvarnošću. Za to vreme, u gaćama mu je postajalo tesno… pretesno.

Milena: “Kada sam te videla… uhhh svideo mi se prizor… veoma. Za svoju mamicu, molim te. Možda ti pomogne saznanje da ću je namazati posle na svoje lice. Jel bi voleo to da vidiš? Jel te barem malo pali ta nevaljala misao? Ta prljava, jebozovna scena - tvoja sperma na mome licu?”

Odakle OVE reči!??? – glasno se upitao u sebi!

Nije odgovorio… gledao ju je… kao hipnotisan. Spustio je tada pidžamu i bokserice do članaka, razdvojio kolena što je više mogao, i uhvatio svoj kurac. Iako nije ni reč izustio- bio je to jasan odgovor na njeno pitanje.

Milena: “Mmmm… tako sine. Hvala ti što radiš ovo za mene. Želiš da ti mamica bude mlada i lepa zar ne?” – drkao ga je iako uopšte nije razumeo suštinu maminih reči, kontekst... ali mu u tom trenutku to nije ni bilo bitno.

Nikola: “Naravno mama da želim… uvek lepa… uhhh šta je sa tobom, sa nama… ne znam … ova kuća je….” – ubrzao je tempo gledajući majku u oči.

Kao da se njegova svesna i razumna strana borila da nađe odgovore i opravdanja za takva osećanja i ponašanje… ali odgovora nije bilo, samo ogromna želja i seksualni nagoni koji su ga vodili. Sve je bilo mračno oko njega osim Milene, ona je sijala kao sunce. Osećao je njenu toplotu, vrelinu…

Milena: “Želim je brzo na svom licu sine… želim da ga brže drkaš, svrši što pre.” – prišla je još bliže i naglo otkopčala svoju spavaćicu.

Raširila ju je i njene bujne grudi sa veoma krutim tamnijim bradavicama su se našle pred sinovim očima. Stegao je šaku najjače što je mogao i prišao drugom rukom maminom licu. Pomazio je palcem njene usne a ona je izbacila jezik i počela da liže njegov prst.

Nikola: “Uhhh mamice… zašto si tako… zašto me toliko pališ!?” – ubacio joj je prst u usta i odmah je počela glasno da ga sisa i liže.

Za to vreme, uzela je posudicu u ruke i namestila je ispred njega.
Nakon još par pokreta rukom naciljao je i počeo da prska i meša svoju spermu sa to malo vode što je bilo unutra.

Nikola: “Aaaaahhh…” – gledao je u činiju i punio je vrelim mlazovima svoje mlade sperme.

Mileni se nacrtao ogroman i iskreni osmeh na licu. Oduševljeno je gledala i mirisala te bele mlazove dok su se mešale sa vodicom.

Nikola: “Bože.. šta je ovo sa nama… Mama, misliš da će to biti dovoljno?” – ustala je i poljubila ga u čelo.

Milena: “Jaoj sjajno… i više nego dovoljno. Hvala ti sinčiću moj medeni. Okej, sada prstom…” – pomešala je mešavinu i počela da je nanosi na svoje lice, praktično se umivajući.

Sin je gledao i ponovo osetio kako mu se organ grči iako je malo pre svršio. Ni u snu nije mogao da pomisli da će mu se kurac dizati na scenu rođene majke koja se umiva njegovom spermom. Navukao je gaće na sebe, ne želeći da se ponovo prepusti prljavim mislima i dodirima.
Majka je tečnošću potpuno prekrila svoje lice, osmehnula mu se i poželela mu laku noć.

Taj prizor njene okupane face je ipak bila kap koja je prelila čašu. Bukvalno se sjurio do toaleta i još jednom izdrkao na slike maminog lica prekrivenog mešavinom sperme i vode. Nije mu ništa bilo jasno ali je napaljenost bila tolika da je veoma brzo ponovo ispraznio testise.

 Nikola je ustao ranije i ostavio poruku za mamu da će doći čim kupi nešto alata koji mu trebaju za neke male popravke po kući. Pročitala je poruku i odlučila da izađe na vazduh.

Umivala se dugo toplom vodom iz bureta u dvorištu kada je začula kapiju. Okrenula se i primetila jednu stariju ženicu sa maramom na glavi i sa štapom u ruci.

Milena: “Izvolite? Kako vam mogu pomoći?” – obrisala je lice peškirom i prišla tajanstvenoj starici.

Bakica: “Zaista si tu, sve je bilo tačno… dete moje lepo.”

Milena: “Izvinite?”

Svetlana: “Da se predstavim – Svetlana Ceca Milić, vaša komšinica malo niže, broj 12. Kako si Milena?” – prišla je i rukovale su se.

Milena: “Ovde se izgleda vesti brzo šire. Kako vam mogu pomoći stara majko?”

Svetlana: “Meni dete pomoć ne treba ali vidim da tebe život nije mazio. Ipak…” – pomazila je Milenino lice i nastavila. – “…vidim da si našla Vasilijina dela. Tvoje lice počinje ponovo da cveta.”

Milena: “Kako znate da… čekajte, mislite da radi? Ti njeni spisi i…. Jel to zaista ima neki uticaj??”

Svetlana: “Eee dete moje milo, kada bi samo znala koliko je moja Vasa bila mudra. Nažalost, nesreća koja ju je naprasno odnela od nas je i “ubila” Pavla, njenog sina i tvoga oca. Da, posle njene smrti se potpuno izgubio… jadničak.”

Milena: “Ona je bila moja baka? Ali ja nemam rodbinu… Ne znam… Ja se njih uopšte ne sećam. Jel znate možda za neke novije slike, da li ih ima negde u kući možda?”

Svetlana: “Dovoljno sam rekla za sada dete slatko. Sve će ti se kasti kada dođe trenutak. Idem sad a tebi preporučujem da nađeš Orkanske Visove, strašno dobra knjiga.” – starica se specifično osmehnula što je Milena “pročitala” kao neku smernicu, neki znak.

*

Prošla je kroz celo prizemlje i preturila svaki ćošak ali nije našla knjigu. Bilo je vreme da skupi hrabrosti i da se po prvi put popne na sprat. Popila je rakijicu kako bi se osećala smelijom i krenula da se penje po škripavim drvenim stepenicama. Gore su se nalazile četiri sobe i dva kupatila. Sobe su bile ogromne i uglavnom prazne, osim jedne koja je praktično izgledala kao mini biblioteka.

Prolazila je redom kroz prašnjave naslove poređane u velikoj polici, i napokon naišla na ono pravo. Osma knjiga u polici u osmom redu je bila – “Orkanski Visovi – Emili Dž. Bronte.” Izvukla je knjigu i tada se cela polica za nijansu pomerila u stranu. Milena je to primetila i pokušala da je pomeri još malo. Napravila je dovoljno mesta da prođe i ušla je u neku skrivenu prostoriju.

Na sredini se nalazio mali oltar okružen svećama, i sa velikom slikom prelepe žene sa izraženim zelenim očima. U uglu slike je pisalo V.K. Među silnim papirima razbacanim po prostoriji Milena je pokupila jedan iscepani list koji se isticao jer je bio prijatnog opijajućeg mirisa.

“…da, formula zaista radi. Sedmi je dan kako spavam sa sinom i napredak je očigledan. Ipak, brinem. Brinem jer postajem sve više zavisna od njega. Želim ga uvek i u svako doba. Trenutak kada svrši u mene ne može da se opiše rečima. Kao da me sto orgazama pogodi odjednom. On je tako mlad, tako jak… tako napaljen.”

Milena je čitajući osetila neverovatno jaku želju za dodirom. Ogromna opijajuća energija se spuštala u njene donje delove tela, prolazeći usput preko osetljivih grudi koje su se trgle kao da ih je struja udarila. Spustila je ruku u svoje gaćice i počela da se mazi čitajući taj odlomak dnevnika.

*

Nikola se u međuvremenu vratio ali nije nigde našao mamu. Ostavio je stvari u dvorištu i ušao u kuću da se umije. Tada je čuo sitne korake sa sprata i znatiželjno odlučio da proveri o čemu se radi.

Popeo se na stepenice i provirivao u sobe dok nije naišao na biblioteku. Video je zračak sunca iza police sa knjigama i prišao. Tada je u sobi video majku.

*

Milena se kretala unazad sve dok nije osetila hladan zid na svojim leđima i guzi. Naslonila se na njega, spustila je gaćice do članaka, podigla haljinu do struka i nastavila da se mazi u stojećem stavu, čitajući dnevnik.

“Kada osetim njegove ruke na sebi prosto zadrhtim. Njegov pogled me otopi i kao od šale mu se prepustim. Njegov tvrdi, divni penis uđe veoma lako u moju vaginu iz koje bi odmah pojurile tople tečnosti. I onda krene da se nabija…”

Nikola je gledao mamu i ubrzo bez mnogo razmišljanja i sam počeo da masturbira na napaljiv prizor. Pljunuo je na svoj suv kurac i razmazao pljuvačku po njemu dok ga je snažno drkao. Noge su mu drhtale dok je navlačio svoj tvrdi organ i posmatrao majku koja je takođe sve brže trljala svoju pizdu. Zatim su i njoj kolena poklecala pa je odlučila da tri svoja spretna prsta ugura u topao otvor svoje pice i sve brže se jebe njima…

Nikola: “Bože mama, šta je sa tobom? Zbog čega si tako napaljena… zbog čega sam ja napaljen na tebe?” – mislio je u sebi dok je masturbirao i posmatrao je kroz tajni prolaz.

“…nabija se snažno ne štedeći me ni malo. I gleda me u oči! Njegov pogled me uvek saseče, njegov pogled ispunjen požudom da svrši u moju vaginu željnu njegove vrele sperme. “Svrši u svoju majku, svrši!” – govorim mu na uvo dok stenje od uzbuđenja…”

Ne mogavši da čita dalje Milena je bacila papir i počela da svršava na svoje prste. Nikola je na tu predivnu scenu morao da se udalji, potrčao je dole do kupatila i ne izdržavši da stigne do kade počeo je da svršava na pločice, držeći ruku na ustima kako se njegov krik ne bi čuo. Da, u praktično istom momentu – majka i sin su svršavali obuzeti neobičnim incestoidnim požudama.

*

Atmosfera za stolom je bila napeta. Mama i sin nisu mogli a da ne bulje jedno u drugo tokom večere uz sveće i muzikicu koja je dopirala sa starog gramofona. Nakon onog ekscesa i svršavanja - Milenine gaćice su celo popodne bile mokre i prilepljene uz nju a Nikola je jedva uspevao da sakrije svoju erekciju pred mamom.

Milena: “Želiš nešto da me pitaš možda?” – upitala je usled njegovih stalnih pogleda.

Nikola: “Hm?.. pa ne znam. Jesi saznala nešto više o ovim ljudima koji su tu živeli?”

Milena: “Mislim da je Vasilija bila moja baka i da bi i ona i Pavle i dalje bili živi da nju nešto nije iznenada ubilo.”

Nikola: “Ubilo? Misliš nešto ili neko?”

Milena: “Ne znam da li je bilo ubistvo ali… neka nesreća se desila, Ceca mi nije htela reći sve. Nešto krije od mene……. Nego Nidžo, jel ti misliš da sam ja lepa?” – iznenada je skrenula sa teme.

Nikola: “Ceca? Ko je… joj mama, ništa mi nije jasno. Lepa? Da, naravno da mislim da si lepa. Otkud sada to?”

Milena: “Ali nisam mlada više… starim. Jel tako?”

Nikola: “Mama o čemu pričaš? Život je pred tobom…” – ustala je ljutito od stola i otišla u sobu.

Nikola nije hteo da ide za njom bojeći se da ne kaže nešto što možda ne bi trebao. Bilo je jasno da od kada su došli u tu kuću, počeli su neshvatljivo da se menjaju, posebno Milena koja nije ličila na sebe.
Odlučio je da završi jelo i da malo prilegne uz knjigu.

*

Milena je sedela pred svećom u krevetu i čitala istu onu knjigu od Vasilije.

“MLADOLIKOST – ZA ŽENE”

Svaka žena je lepa na svoj način ali to ne znači da ne može da bude još lepša. Mnoge žene su takođe mlade duhom ali to ne znači da ne mogu da budu i mladoga tela. Recept je jasan i jednostavan – obrok pred spavanje mora da bude, kao što sam ranije objasnila, od “Izabranog” muškog člana porodice, njegova semena tečnost. Pravilo je - tečnost ne sme da ima dodira ni sa čim pre nego oralno bude unešena i progutana, dakle nikakav pribor koji bi mogao da poremeti energiju i snagu tog eliksira mladosti. Takođe- potrebna je iskrena ljubav, iskrena želja sa obe strane… Srećno Podmlađivanje. Vasilija K.”

Ponovo je nakon čitanja počela da se oseća čudno. Odjednom kao da su počela da joj se suše i skupljaju usta. Želela je nešto u njima… nešto toplo, mokro, lepljivo, ukusno. Lizala je jezikom usne, pokušavala da skupi pljuvačku, ali se osećala sve suvljom i suvljom.

Otišla je do sina koji je čitao knjigu u svojoj sobi i umiljato se pribila uz njega. Bilo mu je drago da je došla, da se ušuškala uz njega, jer je pomislio da je možda ljuta. Osmehnuo se i gledao je tako toplu i nežnu. Zagrlio ju je i mazio je po leđima.

Nikola: “Šta je sa tobom danas… mamice? Jesi se malo smirila?” – namestila je bradu na njegove grudi i tužno ga pogledala.

Milena: “Rekao si – “mamice”. Jel to znači da me voliš sine?”

Nikola: “Po stoti put – naravno da te volim.”

Milena: “Ali trebao bi onda da mi… ne, nećeš hteti.” – spustila je pogled.

Nikola: “Heej, zašto si takva? Za tebe ću sve učiniti, znaš to vrlo dobro.”

Milena: “Sve? Obećavaš?” – gledajući ga na ivici plača, uhvatila je njegovu desnu ruku, polako je spustila i stavila je preko penisa koji se krio ispod pidžame. – “Stisni ga za mene. Molim te… ako me voliš, stisni ga.”

Nikola ju je gledao i blagim pokretima stisnuo kurac preko pidžame.

Milena: “Još jače! Jače sine…” – stisla je njegovu šaku toliko snažno da je poskočio u mestu.

Nikola: “Ufff, polako mamice, svršiću u gaće ako nastaviš tako snažno da ga...”

Milena: “Ne! Nikako u gaće… samo ovde.” – otvorila je usta i pokazala prstom u njih.

Nikola: “Želiš da… da ti svršim u usta?” – gurnuo je tada ruku u gaće i počeo da ga navlači.

Milena: “Ako želiš da ostanem mlada i lepa… da, želim da progutam svaku tvoju prelepu kap sperme.” – sklonila se od njega kako bi skinuo sve sa sebe i počeo da masturbira udobnije se smestivši pored nje.

Nije više bilo ni stida ni sramote kod mladog Nikole. Raširio je noge i čvrstim dugim pokretimo je navlačio svoj kurac dok ju je gledao i uzdisao. Više nije ni razmišljao o potpunom mraku oko njih, o sjajnom sunčanom oreolu oko Milene, o osećanjima neobjašnjivim, o svemu što bi zapravo trebalo da ga muči i baci u razmišljanje- sve je to potisnuo i prepustio se čistoj ljubavi i želji!

Nikola: “Uhhh, želim to mama… želim da gledam kako gutaš.”

Milena: “Znam sine… znam da želiš, želiš jer me voliš! Želiš jer me jebeno sanjaš, maštaš o meni… zar ne?” – sklonila mu je ruku sa kurca i svojom nastavila da ga navlači.

Nikola: “Aaaa… da mama, drkam ga na tebe, ne znam ni sam zašto ali… tako si jebeno napaljiva, tako si…” – spustila je glavu ne skidajući pogled sa sina i počela da mu liže kurac celom dužinom.

Milena: “Ali voliš me? Iskreno me voliš? Želiš me??” – govorila je tiho i toliko blizu njegovog organa da ga je njen dah činio još tvrđim.

Nikola: “Iskreno… najiskrenije!”

Kada je to čula gurnula je sinov organ u usta i počela da ga puši i da ga natapa svojom pljuvačkom. Bukvalno je vrisnuo na ovaj njen iznenadni pokret, tako da je cela kuća odjeknula.

Naslonio je tada dlanove na njenu glavu, nežno je mazio i pomalo pomerao kukovima dok mu je mama pušila i sisala napaljeni organ. Nije želeo da žuri ali nije imao kontrolu nad svojim telom. Mamin jezik i usne su bili previše napaljujući, dirajući tačno one delove koji su bili najosetljivi na njegovom ukusnom kurcu.

Koristila je čak i svoje zube i nežno je grickala sinov glavić iz čijeg je vrha curkala bezbojna tečnost, pokazujući joj koliko je bio blizu obilnom svršavanju. Zatim se spustila i počela da usisava njegova jaja u svoja usta dok mu je snažno drkala.

Milena: “Pokaži koliko me jebeno voliš. Pokaži mi i svrši u moja usta. Želim je sine, tvoja sperma je lek za mene… jako je trebam. Napoji me… napoji svoju žednu mamicu.” – uhvatio ju je tada grublje za glavu, nabio se koliko je duboko mogao i uz krik sreće počeo da prska u mamina usta.

Milena je zatvorila oči i gutala spermu, isisavajući svaku kap koja se iscedila iz malene rupice na vrhu glavića. Ukus je bio specifičan, drugačiji, slađi… neopisivo prijatan i želela ga je još, i još… Prosto nije mogla dovoljno da se napije tog predivnog ejakulata.

Kada je shvatila da je isceđen, izvadila ga je iz usta i nastavila da ga ljubi po vrelom telu i iscrpljenom glaviću. Ljubila ga je nežno i oprezno, kao da se divila tom pulsirajućem organu svoga rođenoga sina.

Milena: “Znala sam… znala sam da me zaista iskreno voliš. Neću ti ovo nikada zaboraviti sine. Usrećio si svoju majku… volim te… Volim te najviše na svetu.“

 Nikola: “Mamaa… gde hoćeš salatu i povrće, a gde voćke?” – vikao joj je iz dvorišta dok je ona sedela u donjem vešu na balkonu prvog sprata vile, sunčala se na jakom suncu, čitala “Mamine Priče” i pijuckala ohlađeno vino.

Milena: “Jooj jesi dosadan, vidiš da čitam. Levi deo bašte neka bude voće… i cveće mili, hoću i cveće sa ove druge strane, malo gore.” – odgovorila mu je i naslonila se udobno u foteljicu pored koje je bila slika njene bake.

Nikola je uživao što čini maminu baštu lepšom i sadi biljke a takođe joj je zabranio da mu pomaže oko svih težih poslova, što je ona oberučke prihvatila.

Milena: “Da vidimo šta kaže dalje - metode neće imati nikakav uticaj na vaše fizičko i duhovno stanje ako zaista ne osećate privrženost dotične osobe i ako mu se potpuno ne predate. Budite opušteni, smireni… dozvolite sebi da se napalite, da osetite požudu. – Joj bako, jesi bila nevaljala.” – čitala je i povremeno gledala u bakinu sliku.

Bila je visoko i imala je sjajan pogled na šumicu ispred sebe i obalu koja se nazirala nešto dalje iza šume. Bila je ispunjena snažnom seksualnom energijom i ponekada bi diskretno zavukla prstić u vaginicu i osmehnula se. Sve o čemu je razmišljala je bio njen sin za kojeg je znala da je iskreno voli, kao i njena baka koja joj je ostavila sve te priručnike i “recepte”, kao da je znala da će joj se unuka jednog dana vratiti.

Prišla je ogradi terase i gledala u sina koji je kopao baštu. Bio je bez majice i znoj ga je oblivala. Mišići su se ocrtavali na njegovim snažnim rukama i ramenima. Svaki njegov pokret ju je činio sve srećnijom ali i napaljenijom. Videvši da niko ne gleda ka njoj, oblizala je srednji prst i počela da mazi svoj klitoris.

Milena: “Moj sinčić bako… pogledaj ga. Voli me, znam da me voli. I pre nego smo došli ovde, ja sam znala da se sve tajne moje sreće kriju baš u njemu, osećala sam to. Dobro, priznajem da nisam očekivala da će baš tvoje šašave metode biti te koje će mi otvoriti oči ali… drago mi je da je tako. Uostalom bako, i ti si uživala sa mojim tatom tako da… e, stani malo!” – vratila se u fotelju i počela da lista obe knjižice.

Milena: “Muška sreća, muška ljubav… evo ga – “Mladolikost Muška”, da vidimo šta kaže:

“Dame moje, nikada ne budite sebične! Moć je u vama ali morate da je delite sa odabranom osobom. Dakle dozvolite mu da vas…” – Nikola se u međuvremenu popeo na terasu i oteo iz maminih ruku malu sveščicu.

Nikola: “Šta je to toliko zanimljivo ovde kad si se tako zagledala kao tele u šarena vrata.” – počeo je da lista ali ga je mama brzo prekinula i krenula da čupa svesku iz njegovih ruku.

Ne želeći da se pokida, Nikola je pustio svesku i počeo da se smeje.

Nikola: “Hahaha… e stvarno si nešto… Samo sam želeo da bacim pogled.”

Milena: “Ne može… obećaj mi da nećeš čitati ovu svesku! To je samo za ženske oči.”

Nikola: “Ženske? E svašta. Šta, samo za VAS je pisana?”

Milena: “Naprotiv sine… ima tu svašta nešto i za vas muške.” – zlokobno se nasmejala.

Nikola: “Pa zašto mi ne daš onda da vidim? Ajde mi makar ti pročitaj. Jedan delić barem.”

Milenu je ovaj predlog malo izbacio iz takta i pomislila je kako to i ne bi bila loša ideja. Gledala je svog polu golog sina pred sobom i brzo donela odluku.

Milena: “Zapravo, mogla bih. Ja nisam sebična osoba, zar ne?”

Nikola: “Nisi mama, što jes jes. Ajde da čujem.” – uhvatila ga je za ruku i ušli su u sobu.

Mama je sela u fotelju ispred sina koji je seo na stari tvrdi krevet. Pogledala je u Nikolu i tek toliko razdvojila noge dajući mu male naznake šta ga čeka, ali on nije mogao u trenutku da razume. Ipak, prizor mame u belom donjem vešu sa blago raširenim nogama ga nije ostavljalo ravnodušnim.

Milena: “Dakle, slušaj i pazi, khm khm: “Dame moje, nikada ne budite sebične! Moć je u vama ali morate da je delite sa odabranom osobom.” – Ako nisi znao Nidžo, ta osoba si ti. Idemo dalje. – “Dakle dozvolite mu da vas primeti, dajte mu do znanja da ste tu. Budite prefinjene, budite ljubazne i nežne… zavedite ga.”

Pogledala je sina, još malo razmakla noge i šarmantno mu je namignula.

Nikola: “Ova knjiga počinje da mi se sviđa. Čitaćeš mama dalje, samo da...” – izašao je na terasu i uneo fotelju da bi mogao udobnije da se smesti.

Seo je ispred mame ali mnogo bliže i tada je skinuo šorc i ostao u boksericama. Namestio se i razmaknuo noge.

Nikola: “Eto, sada je mnogo bolje.”

Milena: “Smesti se, nastavljam – Obratite pažnju na svaki svoj pokret, osetite njegove oči na sebi. Mamite mu poglede… napalite ga. Srce će krenuti ubrzano da mu kuca a krv će početi da puni vene u njegovom penisu… postaće tvrd i napaljen.”

Podigla je pogled ka sinu kome se kurac dizao svakom rečenicom. Još je malo raširila noge i prešla rukom preko svojih grudi. Gledala ga je kako je pohotno posmatra i počinje ubrzano da diše.

Milena: “Budite često gole! Po kući, po dvorištu… naguzite se i dozvolite da dobro osmotri svaki deo vašeg tela. Neka se zaljubi u svaku oblinu, svaku neravninu… u svaki vaš skriveni otvor.” – ustala je iz fotelje i skinula svoj grudnjak.

Nikola: “Piše da trebaš i…” – pomazio je svoj dignut organ dok je mama skidala gaćice.

Milena: “Ne pravi se pametan… Znam ja šta piše.”

Tada mu je okrenula leđa i sagnula se. Nikola je imao prelep pogled na mamin uski ali nežno otvoren čmar i izražene picine usnice. Spustio je bokserice do članaka, razmakao kolena i uhvatio kurac svojom desnom rukom.

Milena je sela potpuno gola i ponovo razmakla noge. Bilo joj je teško da se skoncentriše na tekst dok je sin sporo ali čvrsto drkao svoj nabrekao penis ispred nje.

Milena: “Nidžo, molim te… želela bih da nastavim, ometa me ta tvoje ruka što se pomera.”

Nikola: “Ruka? Jesi sigurna da te ne ometa nešto drugo? Nešto U ruci?” – navukao je do kraja kožicu i pokazao mami crveni glavić sa malom mokrom rupicom.

Milena: “Khm khm… da, u pravu si, tako lep komad ne može da mi smeta. Čitam – Posebno mu dozvolite da vidi vašu vaginu. Raširite usmine i neka dobro osmotri rupicu.” – mama je lagano prstima uradila upravo to i nastavila. – “Svu energiju prenesite u svoje međunožje. Svu ljubav koju osećate prema datoj osobi prenesite je na svoje intimno mesto. Dozvolite mu da to oseti. Ne bojte se, neka je omiriše, neka je poljubi, neka je dodirne.”

Nikola je prišao i kleknuo pred maminim raširenim nogama. Počeo je da miriše maminu pičku držeći se za njena kolena.

Milena: “Jel je fina sine?”

Nikola: “Mmmmm…” – ponovo je rukom obuhvatio svoj organ i počeo mirnim usnama da ljubi vlažnu maminu picu.

Milena: “Ljubi je sine… izljubi je dok šaljem svoju energiju ljubavi. Moraš da osetiš vezu između nas. Ljubav majke i sina nije samo obična ljubav… ona je ispunjena i seksualnim nagonom, željom za vođenje ljubavi, za svršavanjem… - Neka je snažno uhvati i stisne. Neka se igra sa njom, neka je mazi… neka gurne svoje prste duboko… neka se poveže sa njom… neka budu jedno.”

Nikola je gurnuo dva prsta duboko u mamu i premestio usne sa napaljene rupe na još napaljeniji klitoris. Postajala je sve toplija i vlažnija… nabrekla je i drhtala pod njegovim jezikom i prstima. Savijao je prste u njoj i masirao joj tople i klizave zidove vagine dok je jezikom lizao, usnama sisao a zubima nežno grickao osetljivi vrh njenog klitorisa.

Milena: “Uffff… osećaš li? Osećaš li kako te ispunjavam i kako postaješ jači, pun energije?”

I zaista, Nikole je osećao kako se puni neizmernom energijom i sve je jače jebao mamu prstima i gutao sve tečnosti koje je njena pička proizvodila.

Milena je uživala i stenjala gledajući pritom kako sinov kurac postaje sve čvršći usled njegovog natezanja. Čupala ga je za kosu i gledala malo u njegov kurac a malo u njegovo lice koje je postalo potpuno musavo od njenih sokova.

Nikola: “Jooj mama… mamice! Kako si samo ukusna, topla…”

Milena: “Popij sve mamine sokiće sine moj. Nabij svoje lice i umij ga mojim sočnim nektarom. Trljaj i usne i nos i obraze… trljaj se ceo o moju pizdu…” – izvukao je prste i počeo celim svojim licem da prelazi preko mokre pičke.

Lice mu je postalo prekriveno finim slojem maminih gustih i lepljivih sokova za svega par sekundi. Klizao je licem po njoj, umivao se od brade sve do čela, a jezikom je povremeno oblizivao usne i upijao te sočne sekrete.

Nikola: “Jel je opet želiš na njoj mama? Jel želiš moju spermu na ovoj prelepoj pičkici?”

Milena: “Uhhh znaš da je želim sine… isprskaj je!” – uhvatila ga je za kosu i podigla mu lice ka sebi.

Počela je da liže njegovo lice… skidala je svoje sokove dok je on drkao, a potom su te sokove delili preko njenog jezika. Žvalavili su se prljavo i glasno, mljackali su i razmenjivali pljuvačku.

Nikola: “Kako si me jebeno napalila mamice! Uz tebe svršim tako brzo… Aaaahh…” – počeo je da svršava na njenu picu i ubrzo je bila izlepljena i pokrivena belom sluzi.

Dočekala je to sa uživanjem i skoncentrisala se na taj jak miris i toplotu kojom ju je sperma grejala.

Milena: “Uhhh… koliko sperme, divno. Nadam se da si uživao u meni, ovo je bilo za tebe sine… samo za tebe koji me ovoliko voliš.”

Nikola: “Volim? Mama, ja tebe obožavam.”

*

Ostatak dana je protekao u smehu i radu. Obe bašte su bile posejane, biljke posađene, a ljudi koji su prolazili uskom ulicom Ljubavnog Gnezda su pozdravljali srećan dvojac i poželeli im srećan rad.

Milena je gledala svog vrednog sina i shvatila po osmehu na svom i njegovom licu da je bila odlična odluka da ostave sve iza sebe i dođu u jednu novu, nepoznatu sredinu i da krenu ispočetka. Emocije su je ipak tada stigle i suze su bez ikakvog jecaja ili glasnog plakanja krenula da teku.

Nikola: “Pa šta je sad? Mislio sam da nam je baš lepo.” – seo ju je u svoje krilo i namestio joj glavu na njeno omiljeno mesto – njegove grudi.

Milena: “Ma zato i plačem. Prelepo nam je, zar ne? Ko je mogao da predpostavi da ćemo doći ovde u sred ničega daleko od svih problema, da ćemo imati svoju baštu, kuću… Mislila sam u jednom trenutku da neću moći da se izborim sa svim pritiscima, da ću se propiti kao i moj onaj ludi muž….. a pogledaj nas sada!” – jecala mu je na grudima.

Nikola: “Eto šta je život. Doduše, sve je to zahvaljujući tvojoj pomalo perverznoj familiji.” – suze su tada zamenjene smehom.

Svetlana: “Ohooj… ima li koga?” – prošla je kapiju i koračala ka njima.

Nikola: “Ko je ova?”

Milena: “Uđite Ceco, kako ste?” – na brzinu je rukama obrisala suze sa lica – “Evo da upoznate moga sina Nikolu.”

Svetlana: “Nikola? A daa, vaš sin. Drago mi je momče. Reci mi, jel te ova lepotica čuva i pazi?”

Nikola: “Čuva me gospođo, i čuva i pazi.”

Svetlana: “A pa to je lepo. Milena dete nadam se da si ozbiljno shvatila učenje i savete tvoje bake? Zapravo, ne moraš ni da mi odgovoriš, vaša ozarena lica mi sve govore. Čuvajte se deco, čuvajte jedno drugog, volite se.”

Milena: “Hvala vam Ceco, sedite. Hoćete limunadu možda?”

Svetlana: “Ne bih se zadržavala samo sam htela da vas pozovem sutra popodne da budete moji gosti, napravićemo skromnu gozbu u ime sreće i ljubavi koja okružuje našu malu zajednicu, čiji ste i vi članovi. Posebni i vredni članovi.”

Nikola: “Biće nam čast, zar ne mama?”

Milena: “Naravno. Rado ćemo vam se pridružiti.”

 Milena je otvorila oči. Par sekundi joj je trebalo da shvati gde je i odmah se nasmešila. Uz nju u krevetu je ležao i njen sin. Njegova ruka je bila ispod njene glave dok je mirno spavao.

Tiho je ustala da ga ne probudi i otišla do kupatila da se umije i opere zube. Stala je pred ogledalo i začudila se kada je videla svoje lice koje je bilo mnogo zategnutije i nežnije.

Milena: “Ma nema šanse! Tripujem, što bi reko Nidžo.” – prišla je licem skroz do ogledala i tražila bore i neravnine… bilo ih je veoma malo, svakako manje nego ranije.

Nikola: “Dobro, znamo… lepa si. Pozerko jedna.” – raščupane kose je stajao na vratima.

Međutim, tada, još uvek u polu snu, začuđeno se zagledao u mamu.

Milena: “Šta je bilo? Sine molim te nemoj tako izbečeno da me gledaš.” – prišao joj je i prošao prstima kroz njenu dugu plavu kosu.

Nikola: “Tvoje lice, kosa… prolepšala si se, očiju mi.”

Milena: “Znači pre nisam bila lepa? E baš ti hvala.” – zezala ga je.

Nikola: “Ma daj, znaš na šta mislim.”

Zagledali su se jedno u drugo.

Nastao je muk i činilo se da je čitava večnost prošla a oni su se i dalje gledali u oči. Mamin se pogled spustio niže ka sinovim usnama i gledala ih je tako roze i sjajne. Podigla je ruku i prešla vrhovima prstiju preko njih.

Milena: “Tako si… ja moram da te…” – prišla je i naslonila svoje usne na njegove.

I mama i sin su se u trenutku dodira naježili. Nisu mogli da se pomere i samo su tako stajali spojeni usnama i zatvorenih očiju. Osećali su toplinu oko srca koja se stravičnom brzinom širila na ostatak tela i ubrzo ih ispunila cele.

Glas: “Voliš ga… voli te.” – odvojili su se i uhvatili se za ruke.

Milena: “Da bako… volim ga… i voli me.”

Nikola: “Hm…?” – ponovo onaj osećaj kao da je sve bilo van njihove realnosti.

Milena: “Volim te.”

Nikola: “Da mama, volim i ja tebe.”

*

Milena: “Jooj nikada nisi imao osećaj za odeću.” – bila je već spremna i sređena kada je videla sinovu “kombinaciju” za okupljanje kod Svetlane.

Nikola: “Pa šta mi fali?”

Milena: “Stila dete, fali ti stila! Okreni se da ti obučem ovu košulju. Ne možeš u toj majici. I te papuče, užas. Gde su ti one sive, elegantnije su.” – oblačila ga je kao da je bio malo dete.

Nakon nekoliko minuta, bila je zadovoljna. Opuštenija siva košulja, plave teksas bermude i bio je spreman. Ona je na sebi imala dugu plavu haljinu sa kulturnim dekolteom i golim leđima. Kosu je podigla i stavila samo malo svetlog crvenkastog ruža na usne.

Nikola: “Prokuvaću u ovoj košulji.”

Milena: “Istrpi… i da budeš fin tamo. Da se ponašaš… jasno?” – namignula mu je.

Nikola: “Bolje je da ti budeš fina, tako si se skockala ima oni matorci da dobiju srčku.”

Milena: “Osećam li to ljubomoru u tvom glasu?”

Nikola: “Ha-ha-ha… kako da ne. Ti bi trebala da budeš ljubomorna kad opičim ples sa Ceculom.” – počeli su da se smeju i tako vickasti su se uputili ka Svetlaninoj kući.

*

U dvorištu skromne kućice je bilo na desetine dece raznih godišta koja su jurcala i igrala se. Pored njih, uz roštilj i oko kuće su bili ljudi koje su viđali po malom ostrvcetu i mnoga lica su im bila poznata. Bili su tu šarmantni prodavci iz radnji, ribolovci, vinogradari, domaćice.

Svetlana: “Dobro došli u moj skromni dom. Nije kao ona vaša vila ali ne žalim se.” – obratila im se i pružila im ruku.

Milena: “Nemojte tako, prelepo vam je ovde. Bože koliko ljudi, dece… ovo je neka posebna prilika?”

Svetlana: “Pa ovo je tradicija, prosto svakog meseca pravimo ovakva okupljanja i slavimo ljubav, slavimo život. Naučićeš naše običaje veoma brzo.”

Nikola: “E mama, idem da se promuvam da vidim jel mogu možda da nađem neki poslić, trebaće nam prihodi sada kad smo se smestili.”

Milena: “Naravno mili, nemoj mi daleko.” – poljubili su se refleksno u usne na blic.

Milena: “Juu.. khm khm… ajde, idi sad.” – postiđeni, zacrveneli su se, a Nikola se udaljio.

Svetlana: “Dete, sve se brzo odvija, možda malo i prebrzo… ne misliš li?”

Milena: “Brzo? Ne razumem? Na šta mislite?” – starica je prišla Mileni i pokazala joj da je prati.

Otišle su u deo dvorišta gde nije bilo ljudi i sele su na malu drvenu klupu.

Svetlana: “Znam kako se osećaš. Ti si srećna majka, ja to dobro vidim. Ali moraš da budeš sigurna u ono što radiš. Morate oboje da budete spremni.”

Milena: “Spremni? Spremni na šta?”

Svetlana: “Jesi čula za izreku – Idem Na Put Bez Povratka? Evo, svi ovi ljudi ovde, svi su izabrali taj put. Izabrali su taj put sa odabranom osobom, sa ćerkom, sinom, tetkom, stricem, bakom... Izabrali su ga i odvojili se jer spoljni svet nije bio spreman da prihvati taj njihov “zabranjen” izbor. Put za sreću i dug zajednički život im je pokazala tvoja baka. Sreću su našli ovde, na “Srcu”. Budi mudra dete i izaberi svoj put, ali neka bude iskren. Zapitaj svoje srce- li si zaista spremna za “Put Bez Povratka” sa svojim rođenim sinom? Jer u očima ostatka modernog sveta oko nas – to je zaista veliki greh.”

Milena je veoma kratko razmišljala, ali to Cecu nije iznenadilo.

Milena: “Jesam! Potpuno smo spremni i ja ali i on.”

Svetlana: “Znam da jeste… Moje je bilo da ti ovo kažem… Više ne smem, Crvena Soba na drugom spratu će ti reći ostalo.”

Starica se udaljila od Milene koja je ostala sama da sedi. Gledala je u masu i videla svoga sina kako mlatara rukama i razgovara sa nekim nepoznatim ljudima. Gledala ga je i znala je da želi da izabere taj put… taj “grešan” put sa njim.

*

Milena: “Nidžo, trebali bi poći.”

Nikola: “Mama, našao sam posao kod lokalnog ribara, sjajan čikica. Solidno i plaća.”

Milena: “Bravo sine… to je sjajna vest.” – pozdravili su se sa Cecom i krenuli kući.

Nikola: “Što si tako tiha? Baš smo se kratko zadržali. Jel je sve u redu?” – stigli su do vile i seli na krevet.

Milena: “Čekaj me tu. Molim te da nigde ne ideš. Ja ću se brzo vratiti, idem samo na sprat nešto da obavim.”

Drhtala je od straha penjući se na drugi sprat vile. Tu je bio ogroman dugačak hodnik ali za divno čudo nije bilo vrata sa strana. Jedina vrata bila su na samom kraju hodnika i bila su potpuno crvena kao krv.

Pomolila se u sebi i otvorila vrata tajanstvene sobe. Soba je bila potpuno čista, sterilno čista. Prostrana sa divnim nameštajem, cvećem, slikama… odisala je svežinom.

Glas: “Stigla si.”

Milena je čula poznati glas ali nikoga nije videla.

Glas: “Očekivala sam te. Priđi.”

Milena je pokušala da prati glas… krenula je ka jednoj udobnoj fotelji i tek kada joj je prišla, tada je shvatila da u njoj sedi jedna starija prelepa žena. Imala je na sebi crvenu starinsku haljinu, naočare, i kosu podignutu baš kao i Milena. Trebalo joj je par sekundi da shvati da je to bila njena baka, prepoznala ju je sa slike.

Milena: “Ba… Bako?” – upitala je tiho kroz suze.

Vasilija: “Zdravo dete. Lepotice.” – ustala je sa fotelje i prišla joj.

Ista ona isijavajuća svetlost je izbijala iz nje ali mnogo intenzivnije i izraženije.

Milena: “Ali… ti si…”

Vasilija: “Znaš dušo, svo vreme živiš u mišljenju da je Nikola izabran od strane tebe, ali zapravo si ti ta koja je Izabrana od strane mene i tvog tate. Moja istraživanja su savršena ali nisu dovršena… e to je tvoj posao. Tvoja sudbina. Čekala sam te, i došla si. Došla si jer si pokazala snagu, jačinu, volju i ljubav….. nešto što tvoja majka nije imala, nije razumela… Ona nije prihvatila ovaj Put, ona nije razumela ljubav i vidiš kako je završila. Mlada u grobu, a tebe…. tebe je lagala misleći da radi pravu stvar. Ne zameri joj, plašila se… Ali ti imaš šansu da sve ispraviš, da ispišeš nove stranice dugovečnosti, ljubavi…… stranice Večnosti. Jesi spremna draga moja. Imaš li to u sebi?”

Mileni su suze tekle ali nije imala ni trunke sumnje. Iako joj je malo toga bilo jasno, iako je imala milion pitanja… izgovorila je ponosno DA i zagrlila svoju baku.

Vasilija: “Drago mi je da to čujem. Uzmi ovaj papirić i pođi u “Put Bez Povratka” koji je protkan večnošću, radošću, ljubavlju, lepotom i mladošću. Požuri, tvoj dragi te čeka. A ako nekada imaš pitanje ili nedoumicu, brigu… ja sam uvek tu uz tebe da te poslušam i posavetujem.”

Milena je uzela papirić, pozdravila baku i izašla iz sobe.

Bio je to delić dnevnika. Dok je silazila stepenicama usput ga je pročitala.
Emocije su joj se promenile i od zbunjene i uplakane, postala je nasmejana i samouverena. Telo joj je zaigralo i naježilo se. Zacrvenela se čitajući… zatvorila je oči i osetila ogromnu napaljenost kao nikada do tada. Praktično su potočići njenih sokova počeli da klize niz njene butine i noge, iako se nije ni jednom dodirnula!

Nikola: “Šta ti je to mama?” – zgužvala je papir i bacila ga sa strane.

Milena: “Ništa. I zar nismo rekli da me zoveš mamicom?” – namignula mu je i prišla mu.

Povukla je haljinu do struka kako bi video njene bele čipkaste gaćice, opkoračila ga i sela na njega pritiskajući picu na njegovo međunožje. Sin ju je uhvatio za guzove i lagano ih stiskao.

Nikola: “Baš voliš kad te zovem tako… iskreno, i ja to volim… mamice.”

Osetila je kako mu se diže i spustila je ruke na njega da ga oseti.

Milena: “Reci mi, jel želiš da budeš uz mene?”

Nikola: “Želim… znaš da želim.”

Milena: “Moraš da budeš potpuno iskren! Da li želiš da budeš sa svojom majkom uvek i zauvek?” – počela je da mu otkopčava šlic i da mu mazi organ.

Nikola: “Uvek mamice. Uvek i uvek i zauvek! Jel je to dovoljno iskreno?” – sklonila je bokserice i kurac mu je sada bio dignut i virio iz šlica.

Milena: “Sine… ljubavi moja… postoji samo jedan način da mi to i dokažeš. Jedan ultimativni “greh” preko koga moramo da pređemo… i bićemo JEDNO zauvek.” – drkala mu je nežno i sporo, tiho mu govoreći.

Nikola: “Uff… sve jedan greh ću sa tobom da učinim. Ti zaista jesi žena mog života.” – stiskao joj je guzove i trljao joj prstom uski i mekani čmarić.

Milena: “Jel me želiš?”

Nikola: “Želim te!”

Počela je brže da mu navlači kurac gledajući ga u oči. Sve je prštalo od napetosti i tenzije…

MIlena: “Sine, upravo te pitam da li želiš da me izjebeš, svoju rođenu majku! Jel želiš to?” – ton njenoga glasa je i dalje bio tih ali ozbiljan i oštar.

Nikola: “Ne radi mi to… želim, želim, želim…” – sklonila je svoje gaćice u stranu i počela vlažnim usminama da prelazi preko tvrdog sinovog kurca.

Gledali su se napaljenim pogledima dok je klizila pičkom preko njega. Sve se više otvarala dok je on sve više i više rastao. Ostavljala je svoje tečnosti svuda po njegovom organu koji se caklio i zračio divnim mirisima.

Milena: “Onda se pripremi jer ćeš upravo to i da uradiš. Da, osetićeš maminu pičku oko svog tvrdog, mladog kurca. Ljubićeš me, ljubićeš me kao da sam poslednja žena na svetu… i večeras- slušaćeš moja uputstva.” – svukla je haljinu i brus preko glave i bacila ih na pod.

Podigla se i polako namestila pizdu pred željan sinov organ. Spuštala se nežno na njega, polako i oprezno… delić po delić njega u njoj. Kada je bio do pola unutra počela je da se kružnim pokretima kukova pomera, ne prestajući da ga gleda u oči. Predivni, napaljujući, jebozovni pokreti. Zatim se zaustavila i nastavila lagaaano da se spušta… sve dok nije ušao do kraja.
Sedela je na njemu osećajući se ispunjenom. Pokreti su joj bili iskusni, precizni… a pogled jebeno napaljiv. Pulsirao je snažno i ubrzano u njoj.

Nikola: “Ufff… kako si…”

Milena: “U meni si… ali ne smeš da svršiš sine. Jebi me, razjebi me… ali mi reci kad si blizu.” - počela je polako da se izdiže i nabija na njega.

Uhvatio je njen struk i pridržavao ga dok je sa osećajem skakutala po njemu. Prišla je i ugurala mu sisu u usta što je oberučke prihvatio. Nabijala se na njega i ljubila ga po glavi dok se on “davio” u njenim mekanim i bujnim grudima. Grickao je i lizao njene ukrućene bradavice dok je ona sve brže jahala po njemu. Osećao se kao malo dete kada dobije punu sisu mleka, balavio je po njoj, trudio se da ugura što više mamine sise u usta puštajući pljuvačku da curi niz nju i njegovu bradu.

Milena. “Jebi me… jebi me uvek, kad god poželiš. Tvoja sam… zauvek samo tvoja!” – ubrzala je i mogli su se čuti glasni znojavi udarci njene guze o njegove butine.

Nikola: “Uhhh… želim te uvek. Ujutru, uveče… kada god te vidim poželim te mama. Tako si.. tako si jebeno neodoljiva.” – uhvatio ju je, uspravio se na noge i rukama je podizao i nabijao na sebe u stojećem položaju.

Milena: “I ja tebe želim, od kada sam te videla kako drkaš svoj divan kurac, znala sam da te želim… znala sam da te trebam.” – položio ju je na krevet i nastavio žestoko da je tuca.

Razvaljivao je rođenu majku koja je svršavala i uzvikivala njegovo ime! Gubila je kontrolu, sisala je svoje prste i njegov jezik… jecala je dok je silovito ulazio duboko u nju.

Nikola: “Uh-uh… gde me želiš mamice.” – izašao je iz nje i brzo ga je zgrabila i počela da mu drka.

Milena: “Jebaćeš me u guzu sine… jel želiš to?” – bio je u neverici, uzdisao je i samo klimao glavom. – “Ali samo osam puta. Slušaj me, povrati kontrolu u svoje telo jer osam puta ćeš se nabiti u mene i onda ćeš da kreneš da puniš moju guzu… jel jasno???” – stiskala je njegov vreo kurac najjače što je mogla.

Nikola: “Osam… da mama, osam…!”

Legla je na leđa, povukla noge ka svojim grudim i oslobodila svoju malu rupicu šireći rukama velike guzove. Sin je očarano gledao i spustio se da poliže uski zadnji ulaz svoje majke. Nije znao da je toliko perverzna, nikada je nije gledao kao takvu osobu, ali ga je to saznanje samo još dodatno naložilo! Slično kao sise malo pre, sada je balavio po njenom čmaru i jebao ga jezikom.

Milena: “Uuuhhh… tako, liži svoju mamicu… izliži moj ukusni čmar pre nego se nabiješ u njega.”

Trljao joj je klitoris jednom rukom dok joj je lizao čmar koji se sve više opuštao i otvarao. Pljunuo bi po sred njenog anusa a zatim bi jezikom oblizivao uski ulaz a prstom polako probijao… sve dok ceo srednji prst nije bio zarobljen u njenom čmaru. Vrištala je i molila ga da je jebeno napuni!

Nikola: “Uffff… Spreman sam…” – mokrim prljavim ustima je poljubio majku a zatim legao iza nje.

Podigao joj je nogu savijenu u kolenu i naslonio kurac pred njen čmarić. Uhvatio ju je za guz, podigao ga i usled silne pljuvačke i drugih tečnosti- lagano se nabio do kraja. Tako je sve bilo savršeno kao da je nje otvor bio stvoren baš za njegovu karu.

Milena: “Aaaaaa…. jedan.” – povukao ga je nazad i ponovo ga nabio. - “Dva!”

Svaki naredni je bio sve žešći, sve jači. Milena je uživala i svršavala čekajući poslednji osmi put.

Nikola: “OSAM! Uffff….” – nabio se i počeo da svršava duboko u maminu guzu.

Tela su počela da im drhte i da se obilno znoje. Bili su potpuno vreli i crveni, ležeći tako dok Nikola nije prestao da prska. Mlaz za mlazom duboko u mamin rektum.
Ali… tih par sekundi se ništa nije čulo. Muk je zavladao u tom trenu bluda i razvrata, trenu ultimativnog greha svršavanja sina u maminu razvaljenu zadnjicu.

Odjednom, naprasno- uzdasi su počeli ponovo da se čuju i da odzvanjaju kroz prostranu kuću. Izašao je iz nje i ona je osetila kako sprema kaplje iz njenog razvaljenog čmara. Uživala je u osećaju i potpuno je opustila svoje telo.
Okrenula se ka sinu i poljubila ga.

Milena: “To je to sine… uspeli smo… sada smo jedno! Uvek i zauvek.”

Nikola: “Obećavaš?”