Profesorka

Svaka žena obožava spermu. Normalna žena.

Pa, za to smo rođene, zar ne? Kao što su muškarci rođeni da obožavaju naše pičke, naše ejakulate i mensturacije.

Svaka žena obožava da puši kurac. Baš kao ja.

Svaka žena obožava da bude jebana, duboko i intenzivno. Baš kao i ja.

Svaka žena želi da bude izjebana tako da ne može da shvati gde se nalazi… Baš kao i ja.

Svaka žena obožava da bude napunjena muškom energijom, spremom i njegovim znojem. Baš kao i ja.

Svaka žena želi da se poda i primi jedan, pa i dva, tri kurca. Sve dok može da ih prima. Sve dok je srećna i zadovoljna. Baš kao i ja.

Svaka žena voli da bude tretirana kao nedostižni ideal i kao običan, lomljiv, zamenljiv predmet. Baš kao i ja.

Svaka žena želi da bude izjebana tako ne zna gde se nalazi, da joj svaka ćelija vibrira i vrišti. Baš kao i ja.

Svaka žena žudi za time da bude potčinjena, iskorišćena i zadovoljena. Baš kao i ja.

Svaka žena mora da bude jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana, jebana...

Baš kao i ja...

 Fikisrao me je pogledom na svakom predavanju. Bolje je reći – gutao me je tim dubokim, upalim očima.

Otkako radim na fakultetu, studenti mi se, manje ili više odvažno, nabacuju. Dok sam bila mlađa, samo asistent, bivali su konkretniji i hrabriji. U četrdesetim, kao vanredni profesor, nedostižnija sam im, iako često u muškim očima (istina, nekoliko puta i u ženskim), prepoznajem požudu koja me je oduvek uzbuđivala.

Moj način oblačenja, na ivici provokativnog, a ipak profesorski, doprinosi tome da se osećam veoma poželjno i iz njihovih zažagrenih pogleda crpim požudu i sama, koju kasnije zadovoljavam kod kuće, sa svojim Profesorom.

Petar me je fiksirao od samog početka semestra. Uvek je sedeo u prvom redu amfiteatra, često se javljao da odgovori na postavljena pitanja, a imao ih je i sam, na kraju predavanja. Uvek kad bih ga prozvala, zacrveneo bi se od glave od pete, ali je uvek sve znao i ponašao se kao pravi štreber.

Bio je relativno sitan, neznatno viši od mene, mršav i dugačkih ruku. Kuštrava kosa i fancy naočari su samo pojačavale utisak da je u pitanju klinac koji se zaljubio do ušiju i ne zna šta će sad s time.

Nisam ga hrabrila, pa smo ostali na uobičajenoj distanci. Te je godine bilo nekoliko veoma zgodnih momaka, devojaka nikad nije ni nedostajalo.

Na mojim predmetima, kad su već pri kraju studija, uglavnom su bili već formirane ličnosti, spremne da se otisnu u pravi život, pa je Petar nekako odudarao, jer se činio mlađim nego što jeste. Zato sam ga verovatno i primetila…

*

Naš je život, Profesorov i moj, oduvek bio veoma zanimljiv i uzbudljiv, pogotovo iz ugla “običnog” sveta. Zahtevalo bi mnogo priče da to objasnim, pa ću se ograničiti samo na to da smo dosta putovali, provodili se i imali gotovo neobuzdan seksualni život, u kojem je bilo mesta i za druge ljude. Pod uslovom da zadovoljavaju nekoliko stvari, od kojih je najvažnija – poslušnost.

Iako se čini da je to nedostižno, uvek smo imali, pa imamo i danas, partnere u našem ljubavnom životu, koji u njega ulaze na različite načine.

Ponešto od toga biće jasno i iz ove priče, da sad ne skrećem s teme.

Petar me je, dakle, gotovo progonio pogledom, uspaljen i očigledno nikad zadovoljan dužinom i načninom na koji je taj pogled počivao na meni. Mislim da je upornost kojom je “progonio” bila odlučujuća da ga, pred kraj zimskog semestra, ipak iskušam.

*

Bio je to hladan, pravi zimski dan. Ipak sam na predavanja stigla u uskoj suknji do iznad kolena i sakou. Uobičajena profesorska kombinacija. Crne čarape sa neznatno izraženom šarom, jedino su odudarale od te slike koju svi uglavnom imaju.

Na fakultetu smo imali probleme s grejanjem, pa je većina studenata sedela u jaknama i kaputima. Na pauzi između dva časa, dobar deo njih je i napustio predavanja, svakako zbog hladnoće, pa im nisam ni zamerila.

Petar je, naravno, ostao, kao i još nekolicina. Hodala sam dok sam pričala, delimično i zbog toga da se zagrejem, potpuno se izlažući njihovim pogledima. Petrov je nepogrešivo počivao na mojim nogama, na onom mestu gde se završavala suknja, a počinjale čarape.

Očigledno ga je uzbudio taj moj mali iskorak iz stroge elegancije.

Moram da priznam da me je zagrejao netremičnim pogledom. Pred kraj predavanja, probudio je moju želju i jedva sam čekala da završim i krenem kući, ka svom Profesoru, koji je uvek bio spreman da zadovolji moju požudu.

Tog dana smo kod kuće imali i spremačicu koja bi povremeno uzimala učešće u našim igrama, pa sam postajala sve uzbuđenija, dok su se rojile slike uživanja koja su me čekala.

Zbrzala sam kraj predavanja i sasvim površno, reda radi, ponudila studentima da postave pitanja, ukoliko ih imaju. Nisam očekivala da će ih biti.

Ipak, Petar me je iznenadio kad je podigao ruku.

Sasvim neočekivano, ne gledajući me u oči, nego sve vreme u isto mesto na nogama, postavio je jedno, pa još jedno pitanje, nakon što sam odgovorila na prvo.

Postajala sam nestrpljiva, a on kao da nije imao nameru da se zaustavi:

-   Dragi kolega, čini mi se da su ostali pomalo nestrpljivi da pobegnu iz ovog hladnog amfiteatra, pa ako nemate ništa protiv, da ih pustimo da ga napuste, a nas dvoje možemo da nastavimo da se „mačujemo“ sami, rekla sam, izazivajući prigušeni smeh ostalih koji su, svi do jednog, gotovo naglavačke pobegli napolje.

Ostala sam sama s njim.

*

Iako je zaista bilo hladno, sedoh na katedru, pa prekrstih noge. U neizmerno kratkom trenutku, mogao je da zarije taj svoj duboki pogled među moje noge, možda čak do vrha butina.

Bio je to sitan muškarac, kao što rekoh, kakvi me nisu privlačili, ali bilo je nešto u njemu ipak neodoljivo. Više od puste poslušnosti, koju bih svakako mogla da dobijem.

-   Petre, rekoh, napuštajući univerzitetsku strogost u odnosu profesor – student, mnogo mi je hladno. Ako imaš još pitanja, rado ću ti odgovoriti, ali na nekom toplijem mestu...

Podiže pogled i zapanjeno se zagleda u moje oči.

-   Ali, nisam mislio ništa loše, promuca...

Skočih sa katedre, dohvatih svoj kaput i tašnu:

-   Stanujem u blizini, ako želiš možemo da popijemo po čaj...

*

Nije bilo neuobičajno da me vide kako hodam sa studentima, jer su moji predmeti među zanimljivijim, pa su često radili seminarske i druge radove kod mene. Zato nismo privukli ničiju pažnju ni dok smo hodali jedno pored drugog niz dugačke hodnike, pa pored fakulteta, sve do mog stana, nekoliko blokova udaljenog.

Sve vreme ćutke. On je gledao u pod, izgledao je još sitniji, tako preplašen.

Otvorila nam je spremačica, fino građena sredovečna žena, veoma oskudno odevena. Petra je očigledno šokirao
pogled na njeno istaknuto poprsje, koje je bujalo iz crnog brusa, preko kojeg je imala samo belu, providnu majicu.

Nasmejala sam se u sebi pomišljajući kako bi se tek iznenadio da je otvorila potpuno gola, kako je često činila dok nam je spremala stan. Povremeno smo s njom imali uzbudljive trenutke, Profesor i ja.

Svukli smo kapute, pa krenuli ka dnevnoj sobi, gde je, u bade mantilu, za svojim radnim stolom, sedeo Profesor.

-   Opa, imamo gosta, reče on, pa ustade da se pozdravi.
-   Petar, promuca moj student, zapanjen Profesorovim prisustvom, jer je verovatno očekivao nešto sasvim drugo.

Kad se smestio u fotelju, izgledao je gotovo sićušno.

*

Pili smo čaj, Petar i ja, jedno naspram drugog, a Profesor svoje već uobičajeno vino. Presvukla sam se u bade mantil i, prekrštenih, poprilično golih nogu, ponudila mu da nastavi s pitanjima.

Nespretno je mucao, pokušavajući da formuliše iole suvislu rečenicu. Svaki čas je pogledao prema Profesoru, koji se zadubio u neke papire, kao da je potpuno izgubio interes za nas.

Naravno da nije išlo s pitanjima, pa smo sedeli ćutke i srkutali topli čaj. Ona kratkotrajna želja, probuđena na fakultetu pre manje od pola sata, iščilela je iz mene. Misli su mi odlutale na potpuno drugu stranu i, čim je Petar dovršio čaj, ja ga pristojno ispratih.

Na Profesorov poziv, još uvek zamišljena, kleknuh pored njegovih nogu, raširih mu bade mantil, pa ga uzeh u usta...