Mamino Nasledstvo - Bore

Milena: “Ništa mi nije jasno.” – stajala je sledeće jutro pred velikim ogledalom u kupatilu i gledala u svoje slepljene stidne dlake. – “Ma sigurno je bio mokar san, nema šta drugo. Doduše…” – prošla je prstima kroz guste dlake i po spoljnim usminama, a zatim je prste primakla nosu.

Osetila je opori miris osušene sperme. Sećanja o prošloj večeri su bila u magli, kao i razlog zbog kojeg se probudila gola pored sina, dok je on srećom još uvek spavao. Vraćali su joj se neki sitni “fleševi”, ali je sve delovalo kao slagalica čiji delići su rasuti, ili makar ponegde spojeni ali bez cele slike. Poslednje čega se pouzdano sećala su bili nepoznati zvukovi sa sprata i odlazak kod sina u krevet.
Uz sva ta pitanja koja su joj se motala po glavi, oprala je dlačice i na brzinu ih podšišala svojim malim makazicama.

Pripremila je nešto hrane iz konzervi koje je ponela od kuće i nakon doručka otišla da probudi sina.
Ipak, soba je bila prazna.

Nikola: “Heej mama, ima za mene nešto da gricnem?” – viknuo je kroz prozor.

Bio je u dvorištu i trudio se da očisti smeće i iščupa silni korov koji je godinama rastao oko kuće.

Milena: “Ima sine nešto za prvu, ali trebali bi u nabavku.”

Nikola: “Ja sam spreman, taman će mi prijati pauza. Obuci se pa da krenemo.”

Milena je presvukla spavaćicu i obukla dugu žutu letnju haljinu. Stavila je šeširić na glavu i krenula sa sinom do obale, pretpostavljajući da su tamo radnje i pijace koje su onako usput i na brzinu primetili krajičkom oka kada su se iskrcali sa broda.

Milena: “Sine, jesi možda imao neke snove sinoć ili nešto?” – držali su se za ruke i šetali makadamom.

Nikola: “Hmm… nisam. Mislim da nisam, ne sećam se. Sećam se samo da si me probudila u jednom trenutku i zaspala u mom krevetu. Što pitaš?”

Delovao joj je iskreno.

Milena: “Ma onako, samo pitam. Jutros sam… ma, nije ni bitno. A jel je problem da spavamo zajedno? Samo dok se ne priviknem na onu jezivu kućerinu.” – sin joj je stegao ruku i poljubio je u obraz.

*

Stigli su do obale i ponovo se začudili načinom na koji su ih svi ti nasmejani ljudi gledali. Ono što im je takođe zapalo za oko je bilo i to da je celo to ostrvce bilo ispunjeno simbolima srca- na maltene svim kućama, iscrtana na okolnim stenama, suveniri u radnjama, oblici prozora čak, sve srce do srca.

Ušli su u neku vrstu samoposluge i napunili kolica namirnicama. Najviše su kupili hrane i ponešto od hemije i kozmetike. Došli su na kasu gde ih je dočekao još jedan prosedi dekica zajedno sa nešto mlađom ženom.

Dekica: “A vi mora ste Pavlovi, zar ne?”

Ženica: “Pa naravno, pogledaj te oči i te jagodice- Krstići, nema šta. Primite naše iskreno saučešće. “Srce” više nikada neće biti isto bez našeg Grofa.”

Milena: “Izgleda da je bio neki fin čovek taj Pavle.”

Dekica: “Oo da, duša od čoveka. Znate, vaši Krstići su na neki način i osnovali ovu našu zajednicu pre skoro dva veka i zaista nam je čast što ste vi – njihovi potomci - ovde i što ćete nastaviti porodičnu tradiciju.”

Nikola: “Ne znamo baš za to. Mi nismo ni sigurni da li nam je taj čovek uopšte rod. Izvinite, imate neka vina možda?”

Dekica: “Verujte mi, ako je Pavle vama ostavio kuću… nema sumnje da ste deo tog stabla. On ne greši… Eno momče, vina su vam tamo kod sokova, pođite za mnom.” – deka i Nikola su se udaljili.

Ženica: “A pa da, morao je i on sa njim, znate i moj otac voli vino posle večere, a i razume se u kvalitet. Kaže dobro je za krv.”

Milena: “On vam je tata?”

Ženica: “Jeste… 108 godina a i dalje ga trpim.” – Mileni je usled blagog šoka ispala namirnica iz ruke.

Milena: “Juu… čekajte, 108? Pa zar ovde svi živite preko sto godina?”

Ženica: “Uglavnom. Dobro, ja sam još u devedesetoj ali…” – Milena je ponovo zanemela.

Milena: “Slušajte, ne želim da budem bezobrazna ali devedeset? Pa vi izgledate tek koju godinu stariji od mene.”

Dekica: “A da, moja ćerkica je mladolika nema šta.” – počeškao ju je po nosiću. – “Sve nas je to dobra stara Vasilija naučila… da da, kakva je to žena bila. To će biti pet hiljada i trista.”
Milena se tada zamislila.

Milena: “Vasilija, Vasilija… videla sam to ime negde.” – rekla je sebi “u bradu.”

Nikola: “Samo pet i po? Šta je ovo? Najjeftinije mesto na svetu?” – srećno je platio sve te silne stvari, uzeo kese i krenuo iz radnje.

Udaljavajući se, Milena se za sekundu okrenula i zagledala u starije prodavce. Izgledali su srećno, ispunjeno… izgledali su zaljubljeno!? Nasmejani i prisni su nešto šaputali da bi odjednom dekina ruka nevaljalo pomazila guzu njegove ćerke i na blic su se poljubili u usta.

Milena: “Pssst, Nidžo? Jesi video?” – gurkala ga je laktom.

Nikola: “Video šta?” – gledao je u vina koja je kupio.

Milena: “Ono dvoje? Poljubili su se.” – šaputala je u neverici.

Nikola: “Pa da, otac i ćerka, šta je tu loše? Pa ja tebe stalno ljubim.”

Milena: “Ma ne tako, u usta ju je poljubio bre.” – sin je zastao.

Nikola: “U usta? Ma daj mama, ne lupaj. Opio te ovaj morski vazduh izgleda.” – štipnuo ju je za obraz.

Milena: “Zezaj se ti zezaj, ali ja znam šta sam videla.” – iako u svojim četrdesetima, Milena je imala perfektan vid i bila je uverena da je videla taj “zabranjeni” dodir i poljubac.

*

Uz pun stomak i hladno vince mama i sin su poslepodne iskoristili da srede dvorište. Izrovarili su i iščupali korov, smeće odložili na jednu gomilu iza kuće, poravnali teren grabuljama i odjednom je sve dobilo lepši izgled.

Milena: “Uhh… crkla sam. Ajde, dosta za danas.” – bacila je alat i krenula ka kući sa sinom.

Nakon što su se sredili i obukli se za spavanje, Nikola je uzeo jednu od starih knjiga koje su bile u velikim policama, a Milena je odlučila da pogleda knjige koje je odvojila dan pre.

Sela je pored Nikole i uz sveću čitala prvu knjigu koju je dohvatila – “Recepti Za Sreću I Mladost – Vasilija Krstić”.

Milena: “A daa… evo gde sam videla to ime.” – otvorila je prvu stranicu.

“ZATEZANJE KOŽE LICA KOD ŽENA – Test za Nevernike

Kao što smo naučili iz “Maminih Priča” – mladolikost i lepota, a samim tim i dugovečnost, mogući su jedino uz iskrenu ljubav i prisan odnos sa onim članom porodice sa kojim ste najdublje povezani na svim nivoima- prijateljskim, materijalnim ali i duhovnim.

Ovaj mali priručnik za neravnine i nabore lica  je samo jedna tačka u celokupnom podmlađivanju, ali je sjajan za to da uveri nevernika u moć i istinitost mojih metoda. Dakle, verovali ili ne, probajte i sve će vam se samo pokazati.

Sastojci – obavezno drvena posuda, dve kašičice mlake vode, osam krupnih zrna šećera i najmanje jedna kašičica semene tečnosti “odabranog” muškog člana porodice (što više tečnosti- to bolje). Promešati svojim levim kažiprstom i naneti sveže na lice. Držati tokom noći. Ujutru isprati toplom vodom.

Ovaj mali trik je jednostavan, brz i efikasan.

Ako je izabrana muška osoba zaista TA prava, već sutradan će se videti promena na vašem licu. Srećno podmlađivanje – Vasilija K. 02.02.1922.”

Milena je čitala i nesvesno počela da mazi predeo oko svojih očiju i čela. Osećala se odjednom matoro i ružno. Što je više prelazila prstima preko kože lice, sve je jasnije osećala nabore i suvoću.

Glas: “…mrziš ih. Mrziš svoje bore. Ali voliš… voliš svoga sina!”

Opet onaj isti, nepoznati ženski glas. Pogledala je tada ka sinu koji je čitao neki roman. Oko njega je primetila izrazitu belu svetlost iako su praktično bili u polu mraku, osim par upaljenih sveća. Kao da je neki reflektor bio uperen u njega i pokazivao Mileni gde da gleda. U trenutku joj je srce zaigralo. Ljubav prema sinu je postala još jača i izražajnija…

Milena: “Niiidžo? Jel bi pomogao svojoj mamici?” – koristila je piskav glasić, umiljati i mekan, svakako ne svojstven njoj.

Nikola: “Mamici?” – spustio je knjigu pored sebe.

Stidljivo je prišla do njega i uhvatila ga za ruku.

Milena: “Da, mamici. Zar ne želiš tako da me zoveš?” – sin ju je pogledao i začudio se pošto mu se činilo kao da flertuje sa njim.

Nikola: “Mamica… da, mogao bih da te zovem tako, ako želiš. Šta ti treba mamice?” – pomazio je njene tople obraze, prepustivši se njenoj “igrici.”

Milena: “Obećaj mi prvo da nećeš odlepiti kada čuješ?”

Nikola: “Ovo nije dobar početak… dobro, obećavam.”

Milena: “Sine, ako me zaista voliš, obećaj mi još jednom.”

Nikola: “Volim te naravno. Obećavam, ne brini… šta god da je, biću smiren.”

Osmehnula se i poljubila ga u obraz, naprasno ustala, otrčala do kuhinje i nakon par minuta se vratila sa malom posudicom u ruci. Spustila je posudicu na sto i pogledala sina.

Milena: “Dakle, treba mi da u ovu vodicu izbaciš svoju… semenu tečnost.”

!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Par trenutaka ju je gledao kao da je čekao da krene da se smeje i da prizna da ga zajebava.
Ipak, njena reakcija je izostala.

Nikola: “Ti si ozbiljna? Semenu tečnost? Misliš… spermu?” – govorio je u prekidima i dalje ne mogavši da poveruje u njene naizgled potpuno nepovezane reči.

Milena: “Mhm… Moraš da budeš BAŠ ti taj pošto… tako piše.”

Nikola: “Piše negde da ja treba da svršim u tu vodicu? Baš ja?”

Milena: “Baš ti dušo. Ti si moj odabrani. Ajde, znam ja vrlo dobro da momci tvojih godina imaju potrebu da često izdrkaju. Videla sam te juče kako si brzo svršio, lepotanu moj.” – i dalje je govorila piskavo i potpuno smireno.

Nikola: “Videla si me? Kako si…? Ne znam mama, ovaj razgovor baš i ne liči na tebe.”

Tada su iznenada počele da mu se vraćaju slike od one noći. Ništa do kraja jasno, ali je na prekide mogao čuti njen napaljujući glas i osetiti svoju strahovitu napaljenost. Progutao je pljuvačku i protrljao oči, kao da je gubio kontakt sa stvarnošću. Za to vreme, u gaćama mu je postajalo tesno… pretesno.

Milena: “Kada sam te videla… uhhh svideo mi se prizor… veoma. Za svoju mamicu, molim te. Možda ti pomogne saznanje da ću je namazati posle na svoje lice. Jel bi voleo to da vidiš? Jel te barem malo pali ta nevaljala misao? Ta prljava, jebozovna scena - tvoja sperma na mome licu?”

Odakle OVE reči!??? – glasno se upitao u sebi!

Nije odgovorio… gledao ju je… kao hipnotisan. Spustio je tada pidžamu i bokserice do članaka, razdvojio kolena što je više mogao, i uhvatio svoj kurac. Iako nije ni reč izustio- bio je to jasan odgovor na njeno pitanje.

Milena: “Mmmm… tako sine. Hvala ti što radiš ovo za mene. Želiš da ti mamica bude mlada i lepa zar ne?” – drkao ga je iako uopšte nije razumeo suštinu maminih reči, kontekst... ali mu u tom trenutku to nije ni bilo bitno.

Nikola: “Naravno mama da želim… uvek lepa… uhhh šta je sa tobom, sa nama… ne znam … ova kuća je….” – ubrzao je tempo gledajući majku u oči.

Kao da se njegova svesna i razumna strana borila da nađe odgovore i opravdanja za takva osećanja i ponašanje… ali odgovora nije bilo, samo ogromna želja i seksualni nagoni koji su ga vodili. Sve je bilo mračno oko njega osim Milene, ona je sijala kao sunce. Osećao je njenu toplotu, vrelinu…

Milena: “Želim je brzo na svom licu sine… želim da ga brže drkaš, svrši što pre.” – prišla je još bliže i naglo otkopčala svoju spavaćicu.

Raširila ju je i njene bujne grudi sa veoma krutim tamnijim bradavicama su se našle pred sinovim očima. Stegao je šaku najjače što je mogao i prišao drugom rukom maminom licu. Pomazio je palcem njene usne a ona je izbacila jezik i počela da liže njegov prst.

Nikola: “Uhhh mamice… zašto si tako… zašto me toliko pališ!?” – ubacio joj je prst u usta i odmah je počela glasno da ga sisa i liže.

Za to vreme, uzela je posudicu u ruke i namestila je ispred njega.
Nakon još par pokreta rukom naciljao je i počeo da prska i meša svoju spermu sa to malo vode što je bilo unutra.

Nikola: “Aaaaahhh…” – gledao je u činiju i punio je vrelim mlazovima svoje mlade sperme.

Mileni se nacrtao ogroman i iskreni osmeh na licu. Oduševljeno je gledala i mirisala te bele mlazove dok su se mešale sa vodicom.

Nikola: “Bože.. šta je ovo sa nama… Mama, misliš da će to biti dovoljno?” – ustala je i poljubila ga u čelo.

Milena: “Jaoj sjajno… i više nego dovoljno. Hvala ti sinčiću moj medeni. Okej, sada prstom…” – pomešala je mešavinu i počela da je nanosi na svoje lice, praktično se umivajući.

Sin je gledao i ponovo osetio kako mu se organ grči iako je malo pre svršio. Ni u snu nije mogao da pomisli da će mu se kurac dizati na scenu rođene majke koja se umiva njegovom spermom. Navukao je gaće na sebe, ne želeći da se ponovo prepusti prljavim mislima i dodirima.
Majka je tečnošću potpuno prekrila svoje lice, osmehnula mu se i poželela mu laku noć.

Taj prizor njene okupane face je ipak bila kap koja je prelila čašu. Bukvalno se sjurio do toaleta i još jednom izdrkao na slike maminog lica prekrivenog mešavinom sperme i vode. Nije mu ništa bilo jasno ali je napaljenost bila tolika da je veoma brzo ponovo ispraznio testise.