Mamino Nasledstvo - San

Oko 7 ujutru, stigli su na obalu gde ih je čekao maleni brodić. Ukrcali su se na njega sa stvarima i nakon veoma kratke vožnje mirnim morem, došlu su do ostrva. Izašli su i udisali predivan čist vazduh i miris mora. Sunce ih je snažno grejalo i potpuno znojavi krenuli su da nađu prevoz.

Čovek: “Pomaže Bog dobri ljudi. Ne poznajem vas, jeste sigurni da je ovo vaše odredište?” – upitao ih je prijatni sedi dekica.

Nikola: “Poštovanje, ako je ovo Ostrvo Srce, onda smo na pravom mestu.”

Čovek: “Tako je mladi gospodine, to je naše malo ali slatko ostrvce. Vi u posetu?”

Milena: “A vi baš volite sve da znate.” – odgovorila je pomalo drsko.

Čovek: “Ne zamerite gospođo ali ovo je malo mesto i svi se poznaju. Samo želim da budem ljubazan i da vas uputim.”

Milena: “Treba nam ulica Ljubavno Gnezdo.”

Čovek se malo začudio i odjednom se zagledao u Milenu.

Čovek: “Ček, ček, ček… Pa da li je moguće? Milena, jel tako? Ma da li je moguće?” – počeo je da se krsti.

Nikola: “Vi znate moju majku?”

Čovek: “Mala Milena Krstić! Da da, to su te zelene oči. Zadnji put sam ih video pre 40 godina ali i dalje sijaju istim sjajem.”

Majka i sin su se pogledali u čudu.

Milena: “Vi ste me videli kada sam imala dve godine?”

Čovek: “Godinu i po zapravo… da, bili ste sa vašom pokojnom majkom u poseti kod oca, kod Pavla… Držala vas je u naručju, bili ste preslatka bebica sa ufrćkanom plavom kosicom. Nakon toga ste otišle i nisam vas više video. Primite moje saučešće za vašu majku koja je koliko znam mlada otišla, ali i za vašeg oca.”

Milena: “Kako vi znate za…. Uostalom- Grešite! gospodine, moj otac se zvao Miloš i umro je u Americi kada nas je napustio.” - to je bila zvanična priča koju joj je pokojna majka ispričala kada je Milena dovoljno porasla.
Gledala je začuđeno u tog samouverenog čiku koji je zaista delovao kao da je hiljadu posto siguran u svoje reči. Ali, ko uopšte može da se seti neke bebe pre 40 godina, a kamoli da je poveže sa odraslom ženom koju u međuvremenu nije ni video!??

Čovek: “Dobro ako vi tako kažete ali… no, neću da se mešam. Oprostite ako sam bio neprijatan. Molim vas, pratite me i odvešću vas do Pavlove kuće, tamo idete zar ne?”

Nikola: “Baš tamo. Ali, imamo ove kofere, jel ima neki taksi?”

Čovek: “A žao mi je, ovde automobili nisu baš popularni a i sve je dovoljno blizu da može da se prepešači. Ne brinite ja ću vam pomoći sa torbama, pratite me i stići ćemo očas posla.”

Potpuno zbunjeni i začuđeni odlučili su da prate ovog misterioznog dekicu koji je bio savršeno vitalan, pun energije i prosto mladolik. Ljudi koji su prolazili su ih znatiželjno gledali, ali sa osmehom. Dekicu su svi poznavali i javljali mu se.

Nakon kraće i uske kozije stazice i prolaska kroz prelepi šumarak, ugledali su ispred sebe visoku kapiju.

Milena: “Evo ga. Broj 8!”

Čovek: “A daa… osmica. Znate, osam je snažan, mističan broj koji se sastoji od dva savršena kruga. Predstavlja i beskonačnost. Veoma jaka simbolična moć, praktično magijska.”- govorio je kao neki pripovedač, narator… kao kada pesnik predivnom dikcijom i razgovetno pevuši svoje omiljene stihove.  

Milena je otključala kapiju sa ključevima koje je dobila od advokata i ušla sa sinom i strancem u dvorište. Bilo je veoma veliko sa dve odvojene bašte, ali potpuno zaraslo i u neredu.

Nikola: “U jebote pas!” – oči su mu se raskolačile kada je video ogroman “dvorac” ispred sebe.

Tri sprata, velike terase, potpuno siva pomalo ispucala fasada i cela građevina u nekom starinskom stilu.

Čovek: “Hahaha… baš tako momče. Velika je to kuća, sagrađena 1864., stara ali zaista sjajnog kvaliteta.”

Milena: “Deluje mi pomalo zastrašujuće.” – prišla je sinu i uhvatila ga za ruku.

Čovek: “Eto, ne bih vas više zadržavao a i sam žurim na svoju proslavu. 117 godina, malo li je?”

Milena, Nikola: “Koliko?” – izgledao im je kao da nema više od 70.

Čovek: “Hahaha… nije to ništa, tek da upoznate gospođu Svetlanu. Naša Ceca je najstarija na ostrvu sa pune 133 godine, a da vidite kako se drži, kao devojčica. Ajde sad, odoh.” – pozdravio ih je i otišao.

Nikola: “E svašta. Baš neko čudno mesto. Daj mi ključ mama.” – uzeo je u ruku brdo starih ključeva koji su bili oko debele karike i posle par pokušaja našao je pravi.

Vrata su se teško otvorila uz škripu, i prašina je odmah izjurila napolje. Ušli su u dugačak mračni hodnik i lagano koračali. Sa obe strane zida su bili veliki potreti nepoznatih ljudi, činilo se iz raznih generacija, ali su svi imali isto prezime – Krstić.

Milena: “Ko su ovi ljudi? Nikoga ne prepoznajem. Kako se ne sećam ovoga mesta ako sam zaista bila ovde?”- jedino je prepoznala portret Grofa Pavla sa slike koju je dobila od advokata. Bio je naslikan u otmenom odelu sa bradom i urednim brkovima kao i jarko zelenim očima prodornoga pogleda.

Nikola: “Mama ako si i bila, bila si praktično beba. Nema teorije da bi se sećala.”

Iako se u prvi mah činilo da je kuća prljava, prolaskom kroz svih 6 soba u prizemlju, bilo je jasno da je neko očistio kuću i sredio je ne toliko davno.

Ušli su u ogromno kupatilo, veličine tri njihove stare garsonjere i gledali starinsku kadu želeći što pre da se bućnu u nju. Nikola je pustio vodu koja je počela da teče.

Nikola: “Pa, nema tople vode očigledno. Ništa, napunićemo neku od onih manjih buradi što sam video napolju, voda će se na ovom suncu ugrejati za nekoliko minuta. Napunićemo kadu i biće sjajno za kupku.”

*

Dok se voda grejala uneli su stvari i izabrali dve sobe u prizemlju koje će koristiti za spavanje. Namestili su posteljinu, pomeli i očistili prašinu. Otvorili su sve prozore i kuća je odjednom počela da “diše”.

Milena: “Sine evo ti peškiri i šampon, idi ti da se okupaš dok ja prozujim malo okolo. Baštu i radove oko kuće ćemo sutra.”

Sin ju je poslušao a ona je krenula da kruži po kući. Burlala je po ormarima i ladicama koje su bile uglavnom prazne. Divila se sjajnom posuđu i nameštaju koji je imao onaj antikvitetski izgled.

Šetkajući tako naišla je na jedan poveći kovčeg. Otvorila ga je i našla nekoliko knjiga.

Bile su to stare knjige rukom ispisane.

Uzela je jednu od knjiga na kojoj je pisalo – “Recepti Za Sreću I Mladost – Vasilija Krstić”. Stavila ju je na stranu i izvadila veliki porodični album. Bile su to stare crno bele fotografije očigledno članova familije koja je živela u kući pre mnogo godina. Svi su bili zagrljeni, prisni i nasmejani. Takođe- svi su neverovatno ličili jedni na druge.

Bila je tu i jedna manja knjižica sa naslovom – “Mamine Priče”. I nju je stavila sa strane nemajući snage da ih tog trenutka čita.

Nastavila je da šeta kada je začula bućkanje vode. Zastala je i primetila malu rupu u zidu iz koje je probijala svetlost. Prišla je i stavila oko da vidi kroz rupicu. Bio je to njen sin u kadi. Videla je njegova ramena i glavu kako vire i uživaju u toploj kupki.

Milena: “Bože, na kakvom mestu je ova rupa. Svašta…” - Osmehnula se i krenula dalje kada je opet čula bućkanje. Pogledala je ponovo i sada je Nikola bio izvan kade. Stavio je malo šampona u ruku i počeo da trlja na svoje telo, lice, kosu, stomak, kao i na svoj opušteni penis. Stiskao ga je i navlačio ga neko vreme uz nežne jecaje. Ubrzo je bio u punoj erekciji.

Milena: “Khm… baš je porastao. Neka ga… jadničku je verovatno potrebno da se malo opusti. Nije što je moj ali baš je lep.” – rekla je ponosno u sebi i okrenula se.

Tada, iznenada se naježila i zastala u mestu.

Glas: “…pogledaj ga.” – tihi ženski glas joj se obratio.

Milena: “Molim?” – bila je naježena svo vreme.

Glas: “…tvog lepog sina… pogledaj ga.”
Okretala se oko sebe ali je bilo jasno da je sama. Postala je zbunjena, uplašena… ali je takođe dobila ogromnu želju da ponovo proviri kroz malenu rupicu.

Milena: “Smiri se Milena… diši… ne želiš… ne žel… želiš! Želim! Da, želim samo još malo da ga vidim…” – vratila se i ponovo pogledala.

Bio je okrenut ka njoj i snažno je drkao svoj tada već potpuno nabrekao kurac. Nije se štedeo. Očigledno je i on osećao određenu nervozu i strah usled iznenadne selidbe i novog početka i bilo mu je potrebno jedno snažno i brzinsko svršavanje kako bi makar za trenutak smetnuo sa uma tu ogromnu količinu nagomilanih emocija.

Glas: “…lep je… prelep je…” – glas je tiho odjekivao.

Milena: “Mmmm… veoma je lep. Tako mlad, snažan… napaljen. Uhhh a tek njegov… kako samo predivan kurac…” – govorila je čudnim tonom i rečima kao da nije bila potpuno svesna šta govori.

Zaista jeste bio lep i zgodan, a zajedno sa njim i njegov “drugar” – savršene dužine i obima, pečurka lepo izražena i mokra, testisi “puni” i čvrsti, a samo telo penisa je bilo sa blagom zakrivljenošću.

Nikola se uhvatio za ivicu kade i uz glasnije uzdahe - počeo je da prska po hladnim snežno belim pločicama. Prizor je zaista bio jebozovan.
Milena je zatvorila oči i prošla rukom preko svoje pice sakrivene u uskim farmerkama. Zatim još jednom, i još jednom… sve dok nije bukvalno trljala i stiskala pizdu svojim dlanom i prstima.

Nikola: “Mamaa…” – proderao se iz hodnika.

Milena se trgla i promrdala glavom! Pogledala je kroz rupicu ali Nikola nije bio u kupatilu. Izašla je iz sobe i otrčala do sina koji je ogrnut peškirom stajao ispred kupatila. Bila je rumena u licu i blago zadihana.

Nikola: “Mama, bokserice čiste sam zaboravio. Jesi ih unela?”

Milena: “Da… ovaj, u tvojoj sobi su, khm… na krevetu.”

Nikola: “Jesi dobro? Izgledaš kao da si…”

Milena: “Ma dobro sam… nosila torbe pa sam se malo oznojila… još i ceo ovaj put me izmorio…. ali da, dobro sam.”

Nikola: “Okej.” – udaljio se i otišao u sobu dok je ona ostala pred kupatilom – zbunjena i potrešena, ali potpuno vlažne pice i ukrućenih bradavica koja su je prijatno peckale kroz majicu.

*

Legli su to veče ranije jer su bili umorni od svega. Mamina soba je bila na kraju hodnika i od sina su je delile dve sobe. Ležala je u mraku i gledala u plafon koji je bio maltene pet metara visoko. Nije joj bilo prijatno ali je zatvorila oči i pokušala da zaspi.

TUP, TUP

Trgla se iz sna.

TUP, TUP

Oslušnula je malo bolje i bila je ubeđena da čuje korake na spratu. Pokrila se preko glave i zatvorila oči.

TUP, TUP

Ležala je prestravljena i samo molila Boga da koraci prestanu.

TUP, TUP, TUP, TUP…

Međutim, koraci ne samo da nisu prestali već su se pojačali i ubrzali, kao da je neko trčao po kući! Nije više mogla da izdrži i panično je ustala iz kreveta. Otrčala je kod sina u sobu i haotično počela da ga budi.

Milena: “Nidžo? Nikolaa?” – mrdala ga je dok se nije probudio. – “Jel mogu tu da spavam, bojim se.”

Nikola: “Šta se…? Ma može mama… lezi…” – okrenuo se na drugu stranu a ona se ušuškala do njega.

Pribila se uz sina i osluškivala.
Zvukovi se više nisu čuli ali nije bila smirena. Sačekala je da Nikola počne duboko da diše i još se snažnije pribila uz njegova leđa. Pritisnula je svoje gridi, stomak i noge uz njega i napokon se osećala sigurnom.
Zatvorila je oči i veoma kasno u gluvo doba noći, napokon je zaspala.

*

Milena: “Da… Želim! Želim je na sebi!”
Njene nešto glasnije reči su bile sasvim dovoljne da probude Nikolu iz sna.

Nikola: “Mama, pokušavam da spavam.” – rekao joj je promuklim glasom, ali ona je nastavila bez prestanka.

Milena: “Na sebi, da klizi, da me greje… baš tako, želim je!”

Iznervirao se tada, okrenuo se i ugledao neverovatan prizor. Mama je bila na leđima bez ičega na sebi! Bila je otkrivena i raširenih nogu! Njena dlakava pica je trpela oštro trljanje njene desne ruke. Snažna masturbacija je očigledno trajala već neko vreme jer joj je pizda bila raščepljena, crvenkasta i potpuno mokra. Snažni predivni mirisi su se širili zahvaljujući tim obilnim i slatkim sekretima.

Milena: “Želim je! Želim njegovu spermu na njoj. Da postane prelepa, ponovo mlada… uhhhh!” – polu glasno je govorila zatvorenih očiju, kao u nekom transu.

Nikola se trgao na ove mamine reči i pokušao da je prodrma ali nije se probudila.

Nikola: “Mama jesi dobro? Šta to pričaš?”

Milena: “Želim da izdrka na nju! Da svrši na maminu pičku… molim te!” – zatvorenih očiju je govorila ne prestajući da se trlja.

Nikola je bio zbunjen, bio je čak i pomalo uplašen… međutim takav jedan prizor ne može nikoga da ostavi ravnodušnim, a posebno ne na tako mladog potentnog momka… da, iako mu je to bila majka - kurac mu je ubrzo zaigrao u gaćama.

Nikola: “Mama? Jel čuješ sebe šta pričaš?” – govorio je tiho ali se usput i pomalo stidljivo mazio preko bokserica, osećajući kako ubrzano postaje tvrd!

Milena: “Svrši sine… svrši na nju… ulepi je! Jebeno je natopi!”

Bila je u seksualnom transu, u prepaljenom stanju… a onda i te proste reči – sve to je uzburkavalo njegove hormone i morao je da spusti ruku u gaće. Uhvatio je svoj organ i počeo da ga drka, ali i dalje poprilično odmereno i dikskretno, bojeći se da se mama iznenada ne probudi.

Milena: “Za maminu pizdu sine, za maminu prelepu picu drkaj… molim te da je pokriješ vrelom spermom…!” – navaljivala je koristeći napaljiv i jebozovan piskav glas.

Nikola: “Uhh mama… ne znam da li… ufff…” – sklonio je bokserice u stranu i počeo jako da ga drka gledajući mamu kako se samozadovoljava.

Milena: “Želim je! Sine želim je!” – sve glasnije je govorila.

Nikola: “Uhhh… zašto me toliko… tvoj glas mama…” – kao i njena pica, tako je i njegov penis počeo ozbiljno da se crveni od siline drkanja!

Posmatrao ju je tako željnu, tako raskrečenu i znojavu. Iako prepaljen, u podsvesti je znao da je sve to pogrešno… ali nagoni su preovladali i nije bilo povratka.

Nikola: “Aaaahh…” – sklonio joj je ruku sa pičke i počeo da šara svojom spermom svuda – po usminama, klitorisu, po gustim mekanim dlačicama.

Milena je jecala i radosno uzdisala, činilo se kao da je svršila čim je prvi mlaz dodirnuo njenu užarenu pičku. Čim je završio sa prskanjem i u neverici pao na leđa – vratila je ruku i počela da razmazuje spermu svuda po pici.

Oboje su glasno uzdisali ležeći na leđima. Bili su znojavi usled masturbacije i vrelog, sparnog vremena.
Oporavljali su se kraće vreme od snažnih orgazama.
Čim su im se disanje i otkucaji srca smirili blizu normale, utonuli su u čvrst san tako umazani i otkriveni. Ceo događaj se činio samo kao čudan san… kao da je vreme stalo…. kao da oni nisu ni bili deo njega, već samo neki usputni svedoci.