Bracne Orgije

Moja zena i ja zivimo u otvorenome braku.Ona ima 38.god,prekrasnu jebizovnu figuru sa ogromnim sisama,slatko dupence i crnu dugu kosu.Nas sex je predivan,a mene strasno pali kada se ona jebe sa drugima muskarcima.Ona to koristi pa ima 2 stalna ljubavnika kao i dosta kratkih avantura.Ovo sto cu sada ispricati desilo se na nasem ovogodisnjom ljetovanju na Lanzaroti.Imali smo apartmant sa velikom terasom.Jedne veceri smo uz vino sjedili na nasoj terasi.Ona je imala kratku suknjicu ispod koje nije bilo nista,tanku tjesnu majicu ispod koje su se ocrtavale ogromne sise.To me je strasno napalilo i kad mi se kurac od te divote digao,prisao sam joj i uvalio ga joj u njenu uvijek vlaznu picku.Svrsio sam na njeno razocarenje jako brzo,vratio se na moju stolicu i nastavio piti vino.Nesto kasnije na terasu do nase dosla su dva mlada momka koje smo pozvali da nam se pridruze,sto su oni rado i ucinili.U razgovoru su nam rekli da im se ovdje jako svida ali da do sada jos nisu upoznali nikakve zenske.Sa novom bocom vina razgovor je bio jos otvoreniji a i njihovi pogledi prema mojoj zeni sve strastveniji.Jedan od njih,Martin je rekao da jedva ceka sta pojebati,jer da ce puknuti.Moja Birgit me samo pogledala ,meni je odmah bilo jasno sto ona zeli.Znamo se vec 15.godina.Klimnuo sam glavom ona se ustala pomalo teturajuci otisla do Martina ,otvorila mu hlace i pocela drkati njegov kurac.Njegov kurac je bio tako krut kao da je samo to cekao.
Rekla mu je tiho da neka malo poceka da ce ona donijeti kondom i da je onda moze jebati.Iz svoje torbice donijela je kondom,navukla ga na njegov kurac podigla svoju kratku suknjicu i zajahala ga je.Vec nakon 3-4 uboda Martin je uz glasno stenjanje svrsio.Birgit se digla sa njega i otisla do njegovoga prijatelja,Berta.Sa njime se pocela strastveno ljubit skinula je svoju majicu a on je poceo njene sise gnjeciti kao da tako nesto nije nikad u zivotu vidio.Donio sam iz njene torbice jos jedan kondom i dao ga Bertu.Bert je imao takvu kurcinu da je jedva navukao kondom,zatim ju je legao na pod digao joj je noge na svoja ramena i sa takvom zestino joj ga zabio u pizdu da sam mislio da ce je rasturiti.Ona je odmah pocela svrsavati a Bert ga je i dalje nemilosrdno zabadao.Nakon nekoga vremena izvadio je kurcinu iz njene pizde,skinuo kondom i uvalio joj ga u usta gdje je i svrsio.Ona je po njenom dobrom obicaju cijelu njegovu spermu progutala.Nakon toga su oni otisli a mi smo isli spavati.Sutradan ujutro neko nam je kucao na vrata od sobe.To je bio Bert koji je rekao da on ima svako jutro erekciju i da bi mi bio jako zahvalan ako bi mogao jos jednom moju zenu jebat.Rekao sam da nemam nista protiv i da moze doci kad god hoce.Ja sam se isao istusirati a on je otisao u krevet kod Birgit.Kad izasao iz kupatila on ju je jebavao u guzu.Ovaj put bio je jako pazljiv.Gledajuci njih dvoje i meni se digao,rekao sam Bertu neka se pozuri jer da bih ga i ja htio umocit.Nisam dugo morao cekati,Bert je bio svrsio i to opet u njena usta.Kad je on otisao nas dvoje smo jos dugo ostali u krevetu.Ne moram vam govoriti da se sve ovo jos par puta dogodilo za vrijeme nasega ljetovanja.

Konan I Koplje Erideja

Sunce je pržilo.Ranjeni Konan je bio dosta iskrvario.Rana od koplja u levoj butini je dosta iskrvarila.
Nesvestica.Ratnik je podigao mač za obračun.A kroz glavu mu prolaze poslednji događaji.Došao je da
traži ukleto blago napuštene Zork tvrđave.Veliko blago.Najmio se kao plaćenik u vojsci kralja Joafama.Njegova
mala ali bogata državica je jugoistočno od Kaurana.Od te zemlje nije daleko more Vilajet.Ali njegov
narod i zemlja Mozdava su vazali velike Urije.Imaju zaštitu ali su nameti nemilosrdni.Joafam najmi
plaćenike da digne pobunu.Najmi i Konana.Postavlja ga za kapetana.Nadao se da bi mu ovaj ratnik
mogao doneti pobedu.Konan je video da od najmljenih lopova i secikesa nema nekog otpora.Ali njegov cilj je
Zork.Tvrđava u granicama Mozdave.Njihova zemlja je ravna,mala ali plodna.Hrane u izobilju.Stoke.Na istoku
postaju visoke planine.U podnožju tvrđava Zork.I blizu napušten rudnik zlata.Kao plen iz avanture sa Ben
Morg planine,Konan ima mapu rudnika.Iz rudnika ima tajni prolaz za tvrđavu.I evo Konan ide hodnicima rudnika.
Najednom crnoputa lepotica se pojavljuje pred njim.Crna duga kovrdžava kosa.Noge nema već neka magla
roze boje.Iz koje se širi zvezdana hladnoća.Oči zmijske postaju ljudske.Lepe krupne crne oči.Lepotica
kaže:"Zašto ne bi bio moja ljubav,ratniče"?.Pohotno ga je i sa uživanjem gledala."Moja ljubav je...Valerija"!
Sevnule su plave oči diva.I belina kao sneg,njegovih zuba."Ona mrtvakinja"?!.Smejala se veštica.Setio se Konan
priča zašto je uklet Zork.Demon žena vreba ratnike.Uzima dušu.Ona ima ženski instinkt,želje i porive ali...
Veštica se smejala.Od smeha potrese se rudnik.Konan propade u ambis.Ali mačija okretnost ga je spasila.
Vratio se taman u zenit bitke.
A kada je došao u Mozdavu da bude plaćenik.Joafam je priredio gozbu.Zanosne igračice su igrale divlji ples.
Polugole.Konan je mogao da bira.Pošto je predstojila "akcija",noćas.Konan nije mnogo jeo.Ali mu je zapao za oko
jedan dobar goveđi but.I još mu je nešto zapalo za oko.Joafamova kćer,princeza Tsula.Muškarci Mozdave su bili zdravi
i crnomanjasti.Žene oniske,crne kose sa velikum grudima i širokim kukovima.Lep narod.Predstavnik je bila Tsula.
Kako bi mu noćas odgovarala.Ali njeno oholo držanje.Ipak ne sme izazvati kralja i vojvode.Izdajnike, to je odmah
procenio.Gledao je Tsulu.Devojka ima lice iskusne ljubavnice.Koliko je noći bila većini vojvoda poslastica.Odabrao
je jedinu plavušu od plesačica.Najbolja pozadina devojke od svih.Na okrug podšišane plave kose.Kad već ove može da
bira,izazovna guza devojke mu nije dala mira.A Urija ima kralja.Nemilosrdni i lakomi Teol.Ima moćnu pljačkašku gardu.
Obučeni i dobro naoružani.Mozdava i Urija graniče.Nije ni Urija velika kao Zamora na primer.Ali Mozdava je jako mala.
Konan se borio koliko je mogao.Mnoge leševe je ostavio.Njegovi plaćenici su se razbežali.Ostali su da se bore
seljaci najčešće sa sekirama.Vojvode su izdale.A noć pre toga neko je oteo Tsulu.Konan je zadremao.Nikada tako
nije.Predpostavlja da su mu uhode, poslate od vojvoda, nešto u vino sipale.Ali mračne neljudske sile su to bile.
Nije bilo vremena da se traži Tsula.Konan je iskoristio predah da ode u Zork.Sada je rasulo Mozdave.Teolova garda
je brisala pred sobom.Konan ranjen beži ponovo ka tvrđavi Zork.Zna da bi mu mračne sile mogle bar malo pomoći.
To mu je jedina nada.Šesnaest gardista ga juri.Spremni su da savladaju ranjenog Amru.Najmoćnijeg ratnika
Hiborijskog doba.A mučiće ga satima.Žestoko.To planiraju.Čerečiće ga nemilosrdno.
A u dolini Mozdave crni dim.Kuće gore.Paljenje, ubijanje ljudi i stoke.Garda pljačka.Pali.Ljudska klanica.
I kralj Joafam je ubijen.Garda traži Tsulu po dvorcu.Teol je naredio da je lično njemu dovedu.Blizu seoske kovačnice,
dvojica gardista vode golu,uplakanu seosku devojku.U kovačnici jedna devojka, koja se otima,plače i vrišti.Drže joj
ruke na drvenoj tezgi.Devojka je potpuno gola.Jedan gardista je jaše kao ždrebac, odpozadi.Uživanje na licu.Još
dvojica čekaju na red.Drže kite.Nestrplivi su da i oni zajašu mladu crnokosu devojku.Nedaleko dvojica gardista za ruke
drže golu devojku koja sve to gleda.Starešina orlovskog nosa,mršava lica,sa osmehom je gleda.Desnom rukom mazi njenu
golu pičku.Devojka je nema od straha.Onda joj dobro stiska njene velike lepe dojke.Jedan od gardista što je drži za ruku
je pozadi hvata za okruglo dupe.Stiska ga dobro.Onaj mršavog lica,nestrpljivo spušta gaće.Obaraju je na pod...
Konan okreće leđa stenama u podnožju Zorka.Diže mač.Gardisti stižu.Raspoređuju se oko njega.Ali niodkud,
psoglave spodobe iskaču.Ne gledaju Konana.Za tren oka kidišu i zubima kolju gardiste.Klanica.Oko Konana
dim boje žada.Konan se budi na kanabeu vešticine lože.Sveće gore.Pored njega ogroman teški kovčeg.U kožnim
velikim kesama grdno blago.Osam devojaka u belom.Zarovi na licu koji opet to i nisu.Lica im vidi.Devojke sviraju
u nešto kao harfe.Odjednom umotana u purpurni ogrtač,stvori se veštica.Oči postaju ljudske.I noge sad ima. Ona
zbaci ogrtač.Konan vidi da rane na nozi uopšte više nema.Snaga se vratila.Veštica seda naga do njega.Očima
mu pokazuje blago.Sevaju joj lepi beli zubi."To je sve tvoje ako me zadovoljiš danas,ratniče"!.Kurvanjski smeh.
Muzika udara baš nekako u glavu.Iako je prigušena i tiha.Konan zna da je duša cilj ali ide do kraja.
Svukao se go ali su samo čizme ostale.Ljubio je demona.Prelepi ženski demon.Crna, skladna.Ljubio je njeno telo.
Njegova krv sposobna da opstane u najljućoj hladnoći.Krv mu je provrela.Ali vidi da telo te žene je...savršeno.
Nigde,ožiljka,madeža,suvišne malje.Nestvarno savršeno.Ali lepo.On prodire u nju.Ona se uvija.Dugo se tako drži
jer njeni ženski instinkti.Hoće da uživa.Konan je izluđuje.Ali ljubeći njene lepe sise.Osetio je nešto grubo.
Njena koža postaje krljušt.Pretvara se u zmiju.Veliki očnjaci će da mu isisaju dušu,ne meso ili krv.Konan iz
tajnog džepa čizme vadi dragi kamen.Jako duguljast.To je koplje Erideja.U avanturi sa Toth-Amonom.Iz njegove
riznice uzela ga je Zula.Dala mu je to.Malo se ko mogao toga odreći.Kamen došao meteorom iz dalekih galaksija,
ima moć da samo jednom ubije bilo kakvog demona.Konan zabija kamen u grudi demona.Osam devojaka,sada
osam guja, umire u bolovima.Veštica se uvija od bola.Potres.Konan zgrabi najveću kesu sa blagom i beži.
U hodnicima nabasa na lancem vezanu Tsulu.Veštičine sluge su je otele na spavanju.Htela je tako da namami
Konana.Znala je da mu je do Tsule stalo.Snažan udarac širokog mača po lancu.Konan go, sa devojkom na ramenu.Beži
u rudnik.U drugoj ruci drži mač i kesu sa blagom.Zna Konan mapu rudnika.Beže na čist vazduh.Cela tvrđava je nestala u potresu.
Konan sa devojkom dolazi do mrtvih ratnika.Još stotina gardista je krenulo za Konanom.Cilj nije samo ubiti Konana,već
čuveno blago Zorka.Psoliki su sve rastrgnuli.Čak i konje.Konan kupi odeću i sve što mu treba sa mrtvih.Smrću demona,
nestali su i psoliki.Konan polako to radi jer uživa da mu Tsula gleda "ono".Baš kao što svaki muškarac uživa u tome.
Konan hvata velikog gardijskog konja.Videvši živa čoveka, preživeli konj se primirio.Na velikom atu Konan i Tsula odlaze u planine.
Tu nalaze pećinu.Iskusni ratnik već na ražnju vrti šumsku antilopu.Dok vatra tinja.Pod vojnim dekama su goli Konan i Tsula.
To su bivolje kože koje je Konan poneo od mrtvih ratnika.Poneo je sve što mu treba,ništa suviše.Oni u zagrljaju.Nema više
ponosa princeze.Konan mrvi njene usne.Stiska njene velike sike.Mrsi njenu lepu crnu kosu.Zadnji put je u pećini
imao devojku koju je prožderao ledeni crv.Ovu neće tako lako dati.
Ujutro se Konan sprema i kuje plan.Ide svojim Kozacima.Ovo blago neće protraćiti po tavernama.Platiće njime
Kozake i druge plaćenike.To mora biti brzo.Napašće Uriju.Smrviće je.Krvi će do kolena biti.Osveta.Dosta gardista
je izginulo.Velika većina je ostala ali ljudi koji druge muče.Ti ljudi će pući kao grana.Kozaci će ih saseći.Opljačkaće
Uriju.Ubiti Teola.Naoružaće preživele iz Mozdave.Konan steže pesnicu i široki mač.Diže ruke u vis."Krom!".
Grmi div.Nadimaju mu se masivne grudi.Osveta!A što Konan obeća...Tulsa Dum je platio.A dotle će se sladiti ovom lepoticom.
Tsula ljubi njegovo ožiljcima izbrazdano lice.Isto takvo telo mu je,ožiljci.Razvijeno je i moćno.Konan je hvata oko tankog struka.
Sedaju na golemog konja.Odlaze šumskom stazom.Krvava osveta kapetana Konana sledi uskoro,baš krvava.
Slom garde.Propast Urije.Bitka sa nadprirodnim silama.Kraljica Tsula.Ali to je već druga priča.

Ova priča je inspirisana delom, odnosno pričama o Konanu, pisca Roberta Ervina Hauarda.A takođe filmovima:
"Conan the barbarian",od režisera Johna Miliusa i
"Conan the destroyer", od režisera Richarda Fleishera.

Zašto je priča ovako brutalna?Ona je realna.Možda bi Hauard ovako pisao?U ovom vremenu.Ali tridesetih godina teško.
Tarzanu Džejn ne rađa sina.Nalaze ga u srušenom avionu.Kako nevenčani mogu dobiti dete?A kako živ čovek da ne
kresne ženu?I to kakvu ženu.Hauardov Konan spava sa mnogim ženama. I princezama.Naravno da im stiska sike.
Ne gledaju se samo.Uljuljkani u demokratski svet,ne mislimo.Sport,TV.Postoji tamna strana istorije.Pljačke,ubijanja,
silovanja,paljenja pobedničkih vojski.Da li je to realno?A da li mislimo, da li Konana bole rane iz bitaka?
Ne duševne nego one prave,krvave.Bole sigurno.I to je realnost.A nadprirodna bića?Čitali smo Ruske bajke.Šta su
sve carevi zadavali,kakve zadatke običnom smrtniku.Koji uz pomoć nadprirodnog pobedi.A šta sve neki,šefovi,
poslodavci ...,mogu od Vas da zahtevaju.Ne bi to ni nadprirodna bića izmislila.Pobedićemo.

Novi Cecin CD

Radim u firmi ali ne svoj posao.Ma nek se samo radi,to je važno.Kasnije je došla i Mila.
Mi se i upoznamo.Malo smo i pričali.Rođena zavodnica.Kosu farba u plavo.Nije joj kosa prava.
Mogu da kažem da je visoka.Krupna je devojka.Lepo lice.Čisto.Parfemi su joj da od njih u
nesvest padneš.Gde ih samo nalazi i kupuje?Sise nisu male.Malo opuštene.Nije sad da vise.
A noge su jako lepe.Krupne kosti.Baš krupne.Listovi i sve zategnuto lepo.Ruke lepe,kažem
krupna je.Nije baš da je debela.Popunjena.Ali rad njenih očiju.Desno pa levo.Desno pa levo.
Njen smeh.Kurvanjski ponekad.Vatra gori u njoj.Pa njene usne kad se smeje,čudi se nečem.
Ne može se opisivati.Treba samo videti.Kad se smeje,zažmiri očima.To nekako seksi.Jebozovna.
Dugonoga.Ja sam se zagrejao.Jako zagrejao.Ponekad se noću probudim,drkam misleći na
njene lepe noge,guzu ili sike.
U nekom kafiću ja za šankom.Nisam se nadao.Nailazi Mila.Taman sam hteo da je pozovem
na piće.Mislim se šta ćemo da ćaskamo.Ona se samo cinično i prezrivo nasmešila.Kao rekla
zdravo ali je to nešto neartikulisano.Šokiran sam.Ali lepše i izazovnije nije izgledala.Atraktivan
minić.Gornjak,a maksimalan dekolte.Sise vibriraju pri hodu.A ima šta da se i vidi.Lepše su joj
nego što sam mislio.Koliko me očarala lepota toliko me rastužilo ponašanje.Tu nešto smrdi
vidim.Da je dobro nije.A bio je razlog jak.E sad da li ranije ili ga je sad našla?.Mila je u vezi
sa jednim momkom.Dosta visok.Ne znam ili je i sad ili je bivši košarkaš.Kako čujem,momak
dužeg i dobrog "alata".Mila je tada prošišala pored mene.
Znam da sam se prerano nadao.Ubedio sebe da sam na korak od uspeha.A sad ovo.
Ljubomora me kida.Da bar ne radi u mojoj fabrici.Nekako bih zaboravio.Ali videću je kad se
najmanje nadam.To će me stalno povređivati.I rastuživati.Posao ni u ludilu ne smem napustiti.
Decembar pri kraju.Dan neki zao.Hladno u pičku materinu.Oblak naseo.Kod mene došao
neki momčić Bane.Došao da mu pokažem neke cake na kompu.Znamo se od ranije.On
živi u istom ulazu sa Milom.A majka njegova Stana,lokalna radio Mileva.Torokuša
najveća ne samo u zgradi toj.Već daleko šire.Nadžak baba.Mislim nije baš baba, mada se dosta
kasno udala i rodila decu.Od njega saznajem pikanterije za Milu i njenog momka.Stana ih je
videla na "delu".To se pročulo okolo,a eto i ovaj mali sve zna.I priča meni on.To je ovako izgledalo:
Prošla odavno ponoć.Kasna jesen.Nikog nema u gradu.Mila i momak se ljube u parku.Iza
drveta.Slabo je svetlo.Ona napaljena.Hoće kurac.Sva gori.Moli ga.E da bi joj pružio zadovoljstvo
ona mora da zaradi.Mora da čučne.On ga vadi i ona ga dudla.On uživa.Ona se smeje ponekad
onako kurvanjski.E sad treba...Ali jako je hladno i ona njega povede u ulaz njene zgrade.Baš
u njen ulaz gde je stanovala.Prođu staklena vrata.Onda ona skida gaćice.A on raskopčava pantalone.
Ona podiže suknju.On je pritisne uza zid i uvali joj budžu.Ona pohotna vrela.Smejulji se.Uživa.
Uživa i on.Popalio se.Mlada ženska.Jebe je stojeći.Ona ima do kolena crne čizme.Parfem miriše.
To ga popaljuje kao ždrepca.Mila dobila dobar komad.U tom nailazi Stana.Bila kod slične komšinice.
Pretresale ceo svet do kasno u noć.Ona vidi dvoje.U tom jaki farovi nekog auta koji je slučajno
prošao tuda.Baš jaki farovi.Stana vidi momka i Milu.Mila tiho ječi i stenje.Produži ona u stan.
Dobila temu i materijal.Mila nije ni primetila Stanu.Prija joj.Sva se zažarila.A on taman posla.
On gleda da se još opusti i da mu naiđe "ono".Gura sve sporije.Očekuje.Nailazi mu.Uh...
Malog pratim kući.Sneg počinje da pada.Sporo i retke pahulje.Dolazim kući.Večerali smo.
Ne znam uopšte šta?Mogao sam i žabe da jedem.Uz TV, roditelji pričaju nešto.Ja ne slušam.
Rastužio sam se maksimalno.I živinče pati bez ženke.Za koji dan doček nove.Praznik meni jako
mio.Ostalo iz detinjstva, iz komunističkog vremena.Kada se tih dana samo to slavilo.A šta ću
ja?S kim ću ja?Ja ću sa matorima celu noć uz TV.Dosadni program.Gledam druge ljude kako se vesele.
A kad saberem za ovu godinu šta sam radio i šta sam se ponovio i u kući obnovio.Dobro.A ljubav nula.
Napolju mećava.Sneg samo trpa.Najavljuje dugu zimu.Ovakav dan se sručio.Eksplodirao.Najviše
na moju glavu.Mila će za doček sa momkom negde.Pa negde pri jutru...Tucanje.
Napolju vučije vreme.Ja bih sada od bola glasno zavijao kao pravi šumski usamljeni vuk.
Rano proleće je promenilo sve.Nabolje.Na svim poljima.Pa i ljubavnom.Sada radim u firmi
u struci za koju sam školu učio.Programer.Sin one radio Mileve,Bane.One tetke Stane...Javio mi
muštuluk.Mila i onaj momak raskinuli.Kupio sam mu jako dobru NVIDIA grafičku karticu.Saznala
sve njegova Stana.Momak onaj,poznat po "alatu".Dosadila mu Mila.Našao je neku drugu da je opasuje.
Ne voli monotoniju.Sad mi je šansa!Mislite, trebalo je posle svega marš da joj kažem?Ipak
tako građena cura.Suludo je baciti ovakvu priliku.A ona mene sad čeka.Ja sam joj zlatna rezerva.
Dečko sa klupe za rezerve koji obećava.Mislim da se sa Milom dobija vrhunski seks.Ja ulazim na teren.
U fabričkoj menzi ja i ona jedno pored drugog.Čekamo u redu topli obrok.Ona se okreće.Pa se
opet okrene i nasmeje se slatko.Oči zažmurila.Ha...Ha...Ha...Aa.Lisičiji osmeh.A što jako volim,
ima šiljatu žensku bradicu kao Jennifer Aniston.Probijemo led.Pričamo.Tako više dana.Sretnem je u
gradu,čavrljamo o svemu.Muzika.Pita me da li sam na kompu gledao neki film.Ja onda o filmu.Sretan.
U prolazu mi kaže.Kad već idem u Beograd na službeni put.Da joj kupim Cecin novi CD.Za
sada ga samo tamo imaju.Volela bi da ga čuje.Pošto su joj roditelji u Igalu.Da ga donesem u njen stan.
Popićemo kafu i slušati taj novi CD.Kupio sam ja taj CD.Dolazim i ulazim u njen ulaz.Gledam zid gde
su se jeb...Trčim uz stepenice i pevam:"Trideset devet sa dva...la...la...laa".Otvara srdačna Mila u
belom bade mantilu.Ona sedi u fotelji.Ja na kauču.Ispijamo kafu.Servirala kolače.Pićence.Slušamo muziku.
Pričamo.Otkriva joj se leva noga do kolena.Noga jaka.Jaki listovi.Oko članaka sve jako i krupno.Skladno.
Super.Kao nekad Brena u najboljim danima.Meni počinje da se kruti.Ustajemo moram kući.
Ona zapne i padne u moje naručje.Otvori se mantil.Ona samo u brusu i gaćicama.A i to providno.
Spontano se ljubimo.Gori vatra.Zapalili smo je.Skidamo se goli.Njen dole crni trougao.Slično
kao prelepa Indijska glumica u filmu"Kamasutra",Mire Nair.Na kauču vodimo ljubav.Žestoko.
Poljupci padaju.Miris njenog parfema.Mazim joj lepe sise.Ljubim guzu,listove.Tucam je.Punim.
Driiing,driiing,driiing!Ovo je sve samo bio san.Sve sam ovo sanjao.Lep san.Iako nije java, radostan sam.
Pun energije.Probudio me alarm mobilnog telefona.Tuširam se i spremam na onaj službeni put
u Beograd.Da trčim sa crncima na 100 metara.Ne,na 200 metara.Sve bih prestigao.Uzimam mobilni
telefon da vidim imam li SMS poruke.Stigla samo jedna...od Mile.Ona piše:
"Pošto danas ideš u Beograd. Na službeni put.Molim Te, kupi mi novi Cecin CD.Ovde ga još nema.
Roditelji su mi otišli u Igalo.Sama sam u stanu.Molim te donesi ga.Slušaćemo ga i popiti kaficu.
Pozdrav.Ćao.Vidimo se...
Mila".

Putnik

Pink Pank

Znam sada zašto momci ili devojke iz Beograda,ne žele da odlaze u unutrašnjost.Mislim,posle završene škole.
Da tamo rade svoj posao za šta su školu učili.Rade u Begešu makar šta i bilo šta, samo da ostanu.Ja sam otišao.
Bio sam u trećem razredu gimnazije.Iznenada je u razred došla nova učenica: Zorana,zvana Zoka.Kosa crna,a sve
neki vrhovi.Šiljati pa još u žuto ofarbani.Pank friz.Naša razredna,profesor fizike,odmah je izvede na tablu.A mala
priča,izvodi formule,piše formule i računa.Zadovoljna je "fizičarka".Posle nekog vremena,imamo čas iz književnosti.
Profesor kada ispituje,prozove jednu devojku i jednog momka.Prozvani ja i Zoka.Govorimo o Ivi Andriću.Vezem ja
ali i ona.Profesor "raste".Znao je da sam ja dobar.Ali ova devojka sa takvom frizurom.Sedamo.Petice oboje.Kaže joj
profesor da nije očekivao znanje iz takve glave,sa takvom frizurom.Zoka stavila prst na čelo:"Ovo je važno imati,
a ne kakav je friz".Smeh u razredu.Smeje se profesor.Na odmoru,Zoka puši cigaretu.Ja i ona raspravljamo o
Meši Selimoviću.Mala potkovana znanjem,nema šta.Opet čas.Ulazim i gledam klupu,odnosno mesto gde Zoka sedi.
Jedna kniga uvijena u uvijač.Crno bela slika.Sa koncerta grupe:"Sex pistols".Sveska ima uvijač u boji.Neki pankeri
se vidim rukuju sa princom Čarlsom.Opet je čas književnosti,odgovara drugi neki par.Ja rasterećen.Gledam Zoku.
Red klupa po sredini.Sedi malo napred od mene.Sagla se i čita onu knjigu.Ali guza.Ucrtala se u farmerkama.
Meni se podigao.Da probije farmerice.Ne mogu se savladati.Kako je došla,tako je posle jenog i po meseca otišla.
Nismo više Zoku viđali.Studiram medicinu.Na ispit žurim.Bila kiša pa barice preskačem.Neko mi je rekao:"Zdravo".
Okrenem se.To je Zoka bila.Gledam za njom.Nema više žute farbe.Pank friz još uvek.Devojka ako te želi,a ti hladan.Sledeći
put nema.Otkačila te za sva vremena.
Završio sam fakultet.Odstažirao.Posao dobijam u jednom malom mestu na severu Vojvodine.Nema mi druge.Prihvatam.
Moram to.Zar čovek kojem se trideseta bliži,da mu roditelji daju pare za cigare.
Odlazim autobusom na dužnost.Napuštam rodni i voljeni Beograd, možda zauvek.
Vozač autobusa, pustio radio da svira.Peva Ceca:"Beograd".Meni se stislo grlo.Kao da me vešaju.A došao kondukter.
Neki veliki šaljivdžija.Zasmejava nas.Svi se u autobusu smejemo.Smejem se i ja.Pade mi na pamet pesma Olivera
Mandića:"Smejem se,smejem se,smejem se, a plakao bih.I smejem se,smejem se,smejem se,a plakao bih".
Vozimo se.Utihnulo u autobusu.Neki dremaju.Na radiju pesma:
"Širok Dunav,ravan Sreeeem,
e,e,ej, zbogom diko, jaa idem"...
Ovaj mali grad gde radim.Nije ni selo,a nije baš ni grad.Ljudi nekako...hladni,zatvoreni.Mali je dispanzer gde radim.
Malo je i osoblja.Živim kao podstanar.Kada ne radim,onda sam u svojoj sobi.Ima pesma:"Sam u sobi u dalekom
kraju"...
Sve žensko od kolega i osoblja poudato.Ima dve devojke:
Sestra Julija je prava lepotica.Ima najlepše noge što sam uživo,u neke ženske video.Ima momka.Jako lep.
Čeka je posle radnog vremena uvek.Nema auto kao i ja.Ali jako je lep.Vidim da i to prolazi.Upoznala nas je
Julija.Ona njega obožava.Zaljubljena do neba.A on mi je nekako mutan.Ona njega nikad ne bi ostavila.Po
mom mišljenju,on nju bi.
Sestra Vera je malo starija devojka.Setim se pesme,davnašnje Beogradske rok grupe "I":"Sestra Vera,
šegu tera"...Ona je plava,visoka.Kršna sva.Duga,gusta plava kosa.Zgodna je.Sise male,ali velika guza.
Sjajna guza.Poželim da je golu imam.Grizem joj tu guzu.Uzmem je otpozadi.Vreme prolazi.Ne vidim je
sa momkom.Hoću da ugrabim priliku da je pitam.Oklevam.Znoje mi se ruke.Jednom kad smo sami bili, sam
je pitao da li je slobodna devojka."Ja sam vrlo,vrlo zaljubljena"...Ladno me s' kurca skinula,što se ono kaže.
To veče sam zaspao.Probudim se.Jutro.Zar već?Tako brzo prošlo.A još bi da sam u snu.Da ne mislim na tegobu.
Bio sam u stanu svog kolege.Piće pijemo.On mi je postao prijatelj.Pričam mu o Veri.On kaže:
"Da... već dve godine.To je neki parajlija.Njoj je kako da kažem...sponzor.Ne znam da li je iz Novog Sada,
ili pre će biti iz Beograda.Uživa sa njom.Ona radi sve radnje.Kao porno zvezda.Taj će, kad je se uskoro zasiti
ili nađe drugu.Taj će je šutnuti kao i svi pre.Vidiš da je trideset već odavno prešišala".
Vidim na TV-u pevačicu Pink.Prvi put sam mislio da je neko đubre.Sada sam u nju zaljubljen.Čovek kada
nema pravu, nađe ljubav-iluziju.Imam mali portabl televizor i video rikorder.Snimam njene spotove.Vrtim ih posle i
opalim "desanku".
U gradiću ima optička radnja.Radi krupna devojka.Friz "strašan".Pet boja.Liči malko na onu Pink.Ja sam se muvao.
Jednom sam i naočare za sunce tu kupio.Jer vidim dobro,fala Bogu.Tu devojku.Anđelka se zove.Zanimljivo.Tu
devojku, kad smo bili sami u radnji.Pitao sam je da li je slobodna ili nešto tako.Mimoišli smo se kao dva voza,
što idu u suprotnom smeru.Nešto je mrmljala...
Radim posao.Pregledam pacijente.Ulazi Anđelka!Nije ništa strašno.Ali sam rekao da se skine, da joj "pluća"
pregledam.Kažem:"Ja sam lekar,ništa ne brinite i ne ustručavajte se".Pregledam je.Ona ima mini brus.Providan.
Sise njene?...Otkida...Ubija,čoveče.Ona kapira da ja igram igru.Stidi se.Snebiva se.Ja joj zakažem kontrolu za
sedam dana.Opet pregled.Sada joj brus nije providan.
Idem šorom.Pardon, ulicom.Sretnem Anđelku.Kažem:"Je li ozdravio moj pacijent"!?Ona će meni,a smeje se
na mene još izdaleka:"Zajebavaj ti,samo zajebavaj"!Smejemo se oboje.Predložim da uđemo u neki kafić,da piće
popijemo.Ona kaže:"Pa da uđemo,jebote".Ona se ruga mom akcentu!Beogradskom.Kažem joj:"Ulazi,prečanko
i ne zezaj"!
Dugo smo ostali.Ćaskali.Pao je mrak.Izlazimo i odlazimo do stadiona lokalnog fudbalskog kluba.Mi u mraku.
Uvalim joj žvaku.
Tucali smo se u tetkinom stanu,garsonjeri.Njena tetka, otišla u banju Junaković.Anđelka ima ključ.Nas dvoje goli
na krevetu.Ja ležim na leđima.Ona gore.Stežem joj tako i mesim lepe sise.Vojvođanka.Malo salca.Ali strava je
riba.Njene perfektne crne obrve.Kako to može ženi da seksi izgled napravi.I lepotu naravno.Volimo da menjamo poze.
Klasika.Pa onda sa strane.Pa ja, odpozadi je.Dobre noge.Ljubim ih.Hvatam guzu.Pune ruke mi.Odnosno šake.
Oprobavamo i pozu:"Sveća" se valjda zove.Anđelka leži na podu.Na tepihu naravno.Stavio sam jastučiće pod vrat i
pod krsta.Da popune prirodne krivine.Ona digla visoko noge.Pravo.Pod uglom je od devedeset stepeni.Širi noge polako.
Ja, odozgo je punim, stojeći.
Pitam je jednom, sluša li pank muziku?"Ne",kaže mi.A ima pank frizuru.
Gledam TV.Beogradski sajam auta.A sve neke hostese,lepe i uobražene.Drugi programi.Sve neke spermuše,igraju.
Gasim.Ko ih jebe, ja sada idem svojoj devojci.Na randes.Idemo ulicom.Veseli pričamo nešto.Držimo se za ruke.
Nasuprot široke ulice.Ide sestra Vera.Gleda za nama.Kako neprijatelju možeš da se osvetiš, samo kada nešto imaš.
Kad stekneš nešto i imaš nešto vredno u životu.Kako tada zadaješ udarac svim neprijateljima.E,živote,živote...
Kad te neko uvredi.Kad ti zada bol.Kao na primer ta Vera meni.E ne bi je jebao, sad gola da se skine.Verovatno ni
kurac ne bi mogao da mi se digne.A i kad bi se digao...Brzo bi pao.
Sad se tucamo u mom stanu.Gazde ne mare što ona dolazi.Ništa lepše ni bolje od gole devojke u krevetu.U zoru.
Jednom se ujutro budimo.Ona pokrivena ćebetom.Gola samo ramena i ruke.Umotana.Ja sam ustao.Go sam potpuno.
Nije mi podignut ali...Petljam oko oblačenja.Potpuno sam go,kažem.Kao nespretan sam.Trapav.A samo što duže da ona
me "gleda".Anđelka mi kaže:"Baš si bezobrazan".Prasnemo oboje u smeh.Ja se obučem.Idem da kuvam kafu.Posle ću
doručak spremiti.Nedelja je.
Sada sam verio Anđelku.Zaručeni smo, ako više volite da tako kažem.Radim i dalje u tom mestu kao lekar.
Ali možda ću, jednog dana, se vratiti u Beograd.Da tu radim.Sa Anđelkom...
Podsetilo me ovo na pesmu Bore Đorđevića:"Nazad u veliki prljavi grad".

Gospodja Georgina

Srbin sam.Ne mari,volim sve ljude dobre volje.Slavimo svetog Arhangela Gavrila.Ali kao retko ko ovde,ja sam
obrezan.To je bila "ujdurma" moje drage strine Azre.Mi smo često odlazili kod strica Tomislava u Travnik.
On je bio podoficir tadašnje JNA.Bio sam beba,ne sećam se.A strina me valjda kod nekog hodže nosila.
Mama se malo ljutila.Strina kaže:"Ne ljuti se bona,snao.Valja se to.Pa i Vaš Bog u Bibliji kaže da tako to treba".
Znala je mama da strina mene jako voli.Naime stric i strina nikad dece nisu imali. Znala je strina sve o svecima.
Kad je naša slava Arhangel Gavrilo.Ona spremi dobar ručak.I razne đakonije.Stric se ljuti i klima glavom.Jer
on je podoficir i još član Partije."Uzmi Tomo.Valja se ovo.Sve ovo,treba.Jer svi ćemo Tomo jednom u mezar otić' ".
Strina je mene puno mazila i grlila.Kad bi smo došli u Travnik.Ja sam je zvao "maajka".Dobra strina Azra,neka
te Alah čuva.I anđeo Džibril.
U srednjoj školi sam već bio u "klinču" sa jednom devojkom.Ali ja sam se zaljubio u ženu,udatu, od otprilike
skoro 35 godina njene starosti.Ona prodaje štofove u jednoj radnji.Ta radnja izgleda dosta starinski.A i sama kuća je stara.
Ona se zove Georgina,Gina.Žena izuzetne lepote.Uvek ali uvek nosi cipele-salonke.Visoka štikla.Crne najlon čarape.
Ili obične ali sa onom iza, štraftom.Suknje raznih boja,uvek dva prsta iznad kolena.Kosa crna,kraća,a kao ugalj.
Sise,tada sam mislio da nisu nešto.Sada su devojke lepe ali bi se trebale češće ovako obući.Ovo čini ženu ženom.
Kao i odelo muškarca."Ljudi,nema veće časti čovjeku nego odijelo kad obuče".Kaže naš drug iz armije Fadil.Momak
iz Tuzi.Baš.A Gina "gazi" kad ide.Kao primadona.Ali njene noge.Nalet je bilo.Sve bi folk pevačice zavidele.Barabar je
sa Lepom Brenom ili Draganom Mirković.Kad ide.To je najlepša simfonija.Kad bi to,te vibracije neko u muziku preneo.To
bi remek delo bilo za sva vremena.Igra tih mišića.Savršene noge.Krupne kosti.Lepa kolena.Listovi obli.Neopisivo,eto.
Ja je pratim.Čekam da dolazi na posao.I kad odlazi.Idem do jedno 2 metra iza nje."Parim" oči.Uživam.Kad ode, onda ja
brzo kući pa...drkanje.Dođe brzo vreme i ja odem u JNA.U Tuzlu.Provincijski, ustrašeni dečko bijah.Dva meseca ga nisam
"bacio u nesvest".Počeli smo da cepamo stražu.Jednom taman na pola vremena.Straža naravno.Ja se setim kako
Gina lepe noge ima.Šuma okolo.Noć.Nigde niko.Tišina.Sama, leva ruka klizi.Otkopčavam šlic.Vadim.Ne zadugo.
Magli mi se.A sve zamišljam Ginine noge.Najslađe drkanje u životu.
A Bosna je tada majka bila za vojsku.Uđeš li u kafić.Nisi seo,a već ti konobar piće nosi-časti ili Srbin,ili Musliman(Bošnjak) ili
Hrvat.Sve dok neko nije u tkivo ubrizgao otrov.Lukavo,podlo,perfidno.Jednom, mi,drugovi,mladi momci, pijemo pivu.Prišle nam
dve Tuzlanke.Lepa Mebrura.I jedna lepa Hrvatica, Antonija.Čini mi se da će biti da je pre iz Orašja.Ne znam,zaboravio sam.
Nije važno.Pričamo veseli.Mladost je to.Mladost gori,a ne vidi se.Ja nešto gledam:isti jezik imamo,istu muziku slušamo,iste
knjige čitamo.Lepa Mebrura mene stalno gleda.Njene lepe,srneće oči.Špicast nosić.Kosa prava,lepa i sjajna.Crna,baš
kao u one Kleopatre.Jednom mi vojnici u kafiću.Zapevali.Naiđe vojna policija.Trka,bežanje.Oni natisli i mene vijaju.Mrak pao.
Grad baš ne poznajem.Ne znam hoću li pravo,levo...Ispred mene stoji Mebrura."Bježi ovamo...!"Ugura me u kapidžik neki.
Tamo ulica.Ja beži.I nekako u kasarnu stignem.Izlazak tačno do devet sati.A devet je i pet minuta.Vojnik na prijavnici,
neki Osman iz Zenice.Kaže:"Javi se dežurnom oficiru".Ja izvadim belu dozvolu.Do deset sati je.On me onda pusti.E,pička jedna.
Posle,ne zadugo, prekomandovali me u Sarajevo.Mebruru više nikad video nisam.A neka i nju Alah čuva.Ma gde god bila.
Završio se vojni rok.Ja izrastao u strašnog momka.U vojsci nema birkanja kao kući.Pretvoriš se u malog vuka. Razvila
me klima i čist vazduh lepe Bosne.Momak sam naočit postao.Milina me videti.Ja u vozu.Kući idem.Do mene moj drug i
zemljak Milanče.Zajedno i u Tuzli.Pa i u Sarajevu.Milanče cevči pivo.Pripit malo."Znaš kakav si bio kad si došao,a sad...
hik...momčina.Velika momčina".Morao sam kod njega na salaš,pa tek kući da idem.Mi smo deca ravnice.
Ja ubrzo odem do one prodavnice, da vidim je li Gina još tamo radi.Tamo je.Sve je isto.Lepša nego ikad.Tri puta sam išao.
Drugi put uzmem štof za pantalone.Treći put za čitavo odelo.Setim se reči onog druga iz vojske.Ono za odelo.Gina trlja ruke.
Dobar pazar.Sagla se da ispiše račun.A mene kao struja da ošinu.Košulja raskopčana i razdrljena.Ona bez grudnjaka.Sise
nisu velike ali oblik fantastičan.I to ima.Mene struja trese.Pored mene neka žena stoji.Mene sram.Gina ovo meni namerno
radi.Vidim joj pola desne bradavice.Okrugle lepe dojke.
Prođe neko vreme.Sedam u autobus.Pored mene ,seda Gina.Kao slučajno.Autobus polazi.Ona obučena uobičajeno.Samo neka
bundica van uobičajene garderobe.Kraj oktobra.Hladno je.A čujem da ne živi više sa mužem.Na pola puta autobus stao.
Neka što je otišla guma nego i nešto oko zgloba.Havarija.Izađemo.Sela kilometrima daleko od nas.Vukojebina.A subota, pa malo
auta ide putem.Javili nekako da dođe drugi autobus.A ovaj šofer se u suprotnom pravcu odvezao.Hladno jako.Ja i Gina smo nešto
malo u autobusu pričali.Predložim joj da odemo i prenoćimo kod mog druga Milančeta na salašu.Već dan na izdisaju.Mi
preko njive.Poljskim putem.Malo njoj štikle smetaju.Ali suvo je.Pita: "Ima li pasa tamo"."Sve je kod njega pod konac",kažem.
I zaista,kuća čista ali Milanče posle vojske sve "postrojava"."Zna se di su kere,di su krave,di su mi svinji,di je živina".Kaže.
"I di mi je žena i deca".Ta da.Agregat ima,neki mali.I dve vetrenjače.To za struju.Mi došli, a oni u poslu.Milanče i neki ljudi
pripuštaju bika na kravu.Krava je Milančetova.Bik, ne znam čiji.A ovaj bik zna "znanje".Rutinski sve.Prišao,onjušio i skočio.
Lepota videti.Gina stoji,skrstila ruke i gleda to.Bik radi dobro.Vidim isplazio jezik malo,uživa.Istresa joj...Kad je "obavio",siđe.
Mi iz grada ne viđamo to.A seljani?Kao da tu neki traktor ore,a ne...Boli ih kurac.
Za ručak samo čvarci i slanina.Mi se zapričali o događajima u vojsci.Večera dođe.Čorba topla za prozeble.I još se našlo uz to.
Pijemo kuvano vino.Gina umorna.Ide na spavanje.Soba gostinska je njena.Milanče je zadužio:Petrolejka,papuče i nova spavaćica.
Još fale čizme i uprtači.Mi ostali u kujni.Nas dvojica.Cevčimo vino.Pričamo o uspomenama vojnim.Kažem mu da mi se Gina sviđa.
Kaže:"A...ala gazi k'o čilaša".I pade na otoman pa zaspa.E,čilaša je kobila bele boje.Pokrijem ga nekim ćebetom.
Ja izađem u dvorište.Noć.Jeziva neka tišina.Naglo otoplilo.Možeš u košulji.Tišina kao nekad u Tuzli na straži.Stoka se ne čuje.
Izlazi Gina.Nagrnula bundicu."Ne možeš spavati kao ni ja".Kaže ona.Ja joj sve ispričam.Kako je obožavam.Kaže da me
zna odnedavno, odkad sam kupovao...Odvede me u radionicu.Kako je samo to primetila da Milanče ima?Mesečina puna.
Kao da je dan.Uđemo unutra.Skida bundicu i baca je na neku tapaciranu stolicu.I spavaćicu.Gola je potpuno.Čarapa nema.
Okreće mi guzu i naslanja se na tezgu.Ja je uzimam odpozadi.I što bi rekao moj drug iz vojske Radoš sa Cetinja:
"Ti odmah niz donju Moraču".Onda sedne na tezgu.Digla noge visoko.Ja ljubim i grizem njene noge.
Članke.San svih ovih godina.Ližem i grizem listove.Mesim joj sise.Ljubimo se k'o blesavi.Ukrućuje mi se opet i ja prodirem u nju.
Ujutro doručak,pravi vojvođanski.Posle odemo sa Milančetom na drum.Naiđe tačno na vreme neki kamion.Kum Milančetov.Mi uđemo.
Vozi nas kući.Ja i Gina se za ruke držimo u kabini.
Sedam meseci sam ševio gospođu Ginu.Jednom u radnji.Neki inventar bio.Noć pala.Ona zaključala vrata.Mi u magazu.
Na podu sam je guzio.Prošlo je dosta vremena od tad.Pa i ne baš puno.Nalazio sam devojke, svoje vršnjakinje.Uskoro se ženim.
Radnja gde je Gina radila je srušena.Nikao lep tržni centar.Sav u plavom staklu.Ona radi negde drugo.Vratila se mužu.Vozi je u Floridi.
Auto mislim.A ona je po lepoti i građi za Jaguara.Retko je vidim.Isto je lepa kao pre.Mahne mi...malko.
Zadovoljan sam ljubavnim životom.Moglo je bolje ali i puno gore da bude.Ne znam da li mi je pomogla strina Azrina
"ujdurma".U ljubavi.Sa ženama mislim.Ma ne nikako.Sve su to samo priče.Gluposti baš.Svako je kovač svoje sreće.
Sedim sa ženom u sobi.Gledam TV.Samo kurave i sponzoruše.Gasim.Novine,isto.Ko s' kim,kako.Polugole kurcolomke.
Šta me boli kurac za njih.Na svakoj strani.Prežderavaju se na partijima.Piju k'o krave.Skoro gole.Bacim novine o zid."Šta ti je"?!
Viče žena i nastavlja da plete.Ja iznerviran zatvaram oči.Izvaljujem se u fotelju i sanjam o nekim prošlim vremenima.
Devojkama.Romantici i ...