Oplodjenje moje majke 5

Narednog jutra probudio sam se nakon frustrirajuce noci ogorcenosti i beznadja. Bio je peti dan naseg odmora, i sutradan je trebalo da se vratimo kuci. Bes i nezadovoljstvo su mi kljucali u krvi, ali kada sam se probudio i krenuo niz hodnik, cuo sam mamu kako razgovara telefonom. Ni ne razmisljajuci o tome, prosto nisam mogao da ne nacujem…

“Da, htela bih da rezervisem auto da dodje sutra po mene i mog muza.” Rekla je svojim niskim glasom.

Ja sam se ukocio u mestu…

“Da, na aerodromu. Nas let je 476, Delta. Da, 2 popodne. odlicno.

Spustila je slusajicu, a meni je srce htelo da iskoci, gotovo sam se gusio od soka. Jel ovo bilo stvarno? Jel ona upravo rekla ono cemu sam se molio?

Mama je zatim izasla u hodnik, uhvativsi me kako stojim tu zapanjeno. Stala je i ona, svesna onoga sto sam upravo cuo. Sva ocekivana pretvaranja o njenom neznanju i nevinosti, na srecu su iznenada nestala. Stajali smo gledajuci jedno u drugo kao dve odrasle osobe… ne vise kao majka i sin, vec dvoje ljudi neocekivano svesnih veceg smisla i svrhe tog znacajnog trenutka.

Oboje smo stajali tu, cuteci… gledajuci jedno u drugo ne znajuci sta da kazemo sledece. Znam da bi vecina ljudi to zanemarila kao sasavu brzopletost jezika, ali iz nekog razloga, i Merilin i ja smo stajali tu, otvorenih vilica - paralisani njenim polu-priznanjem preko telefona. jedino sto mi je palo na pamet bilo je;

“Majko?’ nezno sam sapnuo.

Pogledala je dole, kao da joj je zao.

“Ne moras nista da mi kazes,” nastavio sam, napravivsi nekoliko koraka ka njoj. “Cuo sam sta si rekla.”

“Nisam… mislila da ces to da cujes.” Odgovorila je stidljivo i bojazljivo.

Stao sam, znajuci da ova delikatna situacija zahteva potpuno i iskreno priznanje, pre nego sto nastavimo dalje.

“Hteo bih da uhmmm,” poceo sam. “Da nam skuvam kafu i uhmmm… podelim par stvari koje mislim da treba da cujes.”

Mamine oci su treptale, gledajuci u prozor, gutajuci svoj strah i paniku.

“Ok,” jedva je izgovorila, spustene glave.

Mogao sam da primetim da je bila nervozna i uznemirena. Naravno, bio sam i ja, ali ne na los nacin.

Mama je odsetala u drugu sobu dok sam ja spetljano spremao kafu. Nikada nisam osetio da krv ovako pulsira kroz moje telo… srce mi je preskakalo, kao i disanje. Govorio sam sebi iznova i iznova da se saberem, dok sam nam sipao dve solje i krenuo u malu sobu gde je sedela gledajuci u pod.

Mora da me je cula kad sam usao…

“Sada znam zasto me zoves ‘majko’,” promrmljala je. “To ima smisla.”

Dodao sam joj solju, izbegavajuci njen pogled i seo na stolicu preko puta nje.

“Onda mi daj da ti ispricam sta za mene ima smisla,” poceo sam,

To je to… trenutak istine.

“Ja uhmmm, zaljubljen sam u tebe vec nekoliko godina. Kad kazem ‘zaljubljen’ ne mislim na ljubav sina prema majci, vec kao muskarac prema zeni. Zeni koja je, u mojim ocima dostojna najlepse ljubave afere na svetu. Znam da ima toliko razloga zasto bi mogla da kazes da je ovo pogresno… izgovora da ne slusas moja objasnjenja. Nauceni smo da je ovo pogresno… zlo … i gresno.” rekao sam.

Majka je gledala u pod svo vreme sto je duplo otezavalo moje iskreno priznanje. Ali nisam odustajao.

“Moj jedini odgovor na sve te sumnje je da sam zaljubljen u tebe. Ne zelim da iz ovoga postignem samo seks na jednu noc, niti da se samo ispraznim… ozbiljno sam… zaljubljen u tebe, i zelim da budem sa tobom kao muskarac sa svojom  zenom… dugorocno. Zajedno.” Izjavio sam “Ne ocekujem da samo magicno mahnes rukom i das mi to sto zelim, jer ovako nesto je ogroman korak za nas oboje. Znam to. Planirao sam svaki moguci scenario ovoga… i samo sam se vracao na pocetak… volim te, zelim te kao muskarac zenu… zelim da vodim ljubav sa tobom, da delim zivot sa tobom… sve.

Zatim sam zastao da popijem jedno pice. Nisam mogao da verujem sta sam upravo rekao.

Mama se sada nervozno cesala po kosi, izgledajuci kao okoreli kriminalac koji iscekuje presudu. Nikada je nisam video tako turobnu. Srce mi se steglo jer sam ja bio kriv sto se tako osecala.

“Majko,” poceo sam. “Molim te reci mi sta osecas.”

Mama nije govorila nista na trenutak.

“Moram,” pocela je, procistivsi grlo. “Moram malo da budem nasamo.”

Sranje.

Uzdahnuo sam tesko kada sam ustao. Pokusavao sam da ubedim sebe da je sve ovo tesko za nju. Stavljanje njenih potreba i zelja ispred mojih postajalo je dosadno. Ali sustina prave ljubavi nije u onome sto ja zelim… vec u sreci one koje iskreno volis.