Pokazivajući njeno ljupko telo, lako se moglo primetti da se već
pri prvom potezu skidanja garderobe osetila uplašeno, iako mi je pre
samo nekoliko minuta rekla kako želi pokazati šta je sada postala. Bila
je sasvim drugačija, mekana i isto tako bleda, ali ne sa onakvim
samopouzdanjem kao na samom početku. Gledala je u pod i slušala,
apsolutno svaku moju reč, bez i jedne primedbe. Raširila bi obe noge,
podigla glavu, zablenuvši se na prazno. Sada sam je mogao pokazivati
publici, ženama koje su udobno bile smeštene na fotelje, posmatrajući
šta se dešava ovde, iza stakla. Nismo komunicirali i svaka moja reč se
nije mogla čuti. Bio sam plaćen za ovaj posao, ali sam ga s' ljubavlju
radio. Nisam joj dopustio da gleda, pa sam joj stavio do znanja,
postavljajući povez za oči.
-Ovo je završni ispit, opusti se - rekao sam nežno, čisto toliko da stekne poverenje u mene, potpunog neznanca. Prvi put je ipak bilo sa maskom, sada ne, sada me gleda u oči i oseća moje dodire i čuje moje reči, ali još uvek ne sluti ko sam, ili se pretvara?
Ruke joj stavljam ispred nje i vežem kanapom, radi sigurnosti, dovodim je do stolice preko koje je prebacujem, sa rukama na sedlu. Čujem kratke uzdahe
-Isplazi jezik - radi sve što joj kažem. I eto, sada jezik isplažen, dok se pljuvačka cedi niz usta. Nervozna je, ali to me ne pogadja, ja ću odraditi posao i nikada je više videti neću, jer se zavetujem ovom Zamku, ovoj Tamnici, zavetujem se ovoj 'sobi bola', zavetujem se da ću svaku robinju propustiti jedino u slučaju, kada položi moj(poslednji) ispit! Tek tada će svaka od njih biti spremna na službu. Ugovor je ispred nje na stolu. Ona zna da ako prodje ovaj test, ugovor se cepa, ona zna da nikada neće postati prava Gospodareva robinja, ukoliko ovo ne dovede kraju.
Uzimam jedan od rekvizita, moj omiljeni, bambusov prut. Da li će ovo proizvesti dovoljan cik da i dame sa druge strane zida čuju? Ne verujem, čak i ako je toliko krhka, znam da nije slaba. Udarac jedan za drugim, deset,petnaest,trideset, ni cik, ništa, a guza je već poprilično crvena. Ona se ne plaši, ne drhti više, zadovoljna je. Osam dama rasporedjenih u polu-krug, svaka u posebnoj sobi, netremice posmatra. Neke od njih, profesionalne Domine, Gospodarice, svakako, dame od stila i temperamenta. Robinja nije svesna gde ide, nije svesna kako ju je njen dobri fini Gospodar, kojeg je toliko puno čekala napustio. Niti je svesna da se njena sadašnja Gospodarica, nalazi upravo negde ovde posmatrajući je.
Ostalih sedam dama, koliko ih je bilo izražavale su želje, šaljući novac. Ceo prihod od ove seanse, pripadao je meni, dok su one iz senke uživale u bolu ove robinje. Tek što smo počeli, a igra im se dopada. Sledeća želja sa mesta broj četiri glasi: Želim igle!
Igle? Čudan fetiš, pomislio sam, ali šta da se radi, prišao sam ponovo robinji sklanjajući je sa stolice na krevet koji je bo postavljen na sredini sobe. Pravi bilnički. Usne su joj bile oblivene od sluzi, ali se nije bunila.
-Zatvori usta i uvuci jezik, sada ćeš imati nešto posebno.
Naravno, ne trebam ni napominjati, poslušala je. Skinuo sam joj povez kako bi uzela malo prigušene svetlosti, a zatim joj ponovo stavio. Doneo sam igle i prva je pala na levu bradavicu,samo se otelo kratko:
-Ne, molim vas.
Nisam odreagovao, nastavio sam,ali sam i osetio kako jeca. Ne znam zbog čega, verovatno neki njen razlog. Igla je prošla kroz bradavicu ne ostavljajući ni trunku krvi. Četvrta dama je dodala poruku: Budi nežniji. Naravno, svaka poruka se plaćala odredjenu svotu novca. Kratke poruke po nekoliko hiljada dinara, srednje od dve desetine do pet i velike, koje su sadržale gotovo ceo sadržaj igre, preko stotinu hiljada dinara.
Druga igla, prošla je kroz drugu bradavicu, a ostalih osam sam zabadao po dojkama, koje su se jedva i videle od njenog tankog tela. Kada bi šetala kao sluškinja,nikada nije imala brushalter na sebi, ne zato što je bila kažnjena, nego iz principa.Robinjama sa malim dojkama, u Zamku je uvek bilo zabranjeno nošenje brushaltera.
Na mestu broj jedan se uvek znalo ko sedi, ona, ta kojoj će ova robinja pripasti. A njena poruka bi glasila:Šlic na vaginu!
-Ovo je završni ispit, opusti se - rekao sam nežno, čisto toliko da stekne poverenje u mene, potpunog neznanca. Prvi put je ipak bilo sa maskom, sada ne, sada me gleda u oči i oseća moje dodire i čuje moje reči, ali još uvek ne sluti ko sam, ili se pretvara?
Ruke joj stavljam ispred nje i vežem kanapom, radi sigurnosti, dovodim je do stolice preko koje je prebacujem, sa rukama na sedlu. Čujem kratke uzdahe
-Isplazi jezik - radi sve što joj kažem. I eto, sada jezik isplažen, dok se pljuvačka cedi niz usta. Nervozna je, ali to me ne pogadja, ja ću odraditi posao i nikada je više videti neću, jer se zavetujem ovom Zamku, ovoj Tamnici, zavetujem se ovoj 'sobi bola', zavetujem se da ću svaku robinju propustiti jedino u slučaju, kada položi moj(poslednji) ispit! Tek tada će svaka od njih biti spremna na službu. Ugovor je ispred nje na stolu. Ona zna da ako prodje ovaj test, ugovor se cepa, ona zna da nikada neće postati prava Gospodareva robinja, ukoliko ovo ne dovede kraju.
Uzimam jedan od rekvizita, moj omiljeni, bambusov prut. Da li će ovo proizvesti dovoljan cik da i dame sa druge strane zida čuju? Ne verujem, čak i ako je toliko krhka, znam da nije slaba. Udarac jedan za drugim, deset,petnaest,trideset, ni cik, ništa, a guza je već poprilično crvena. Ona se ne plaši, ne drhti više, zadovoljna je. Osam dama rasporedjenih u polu-krug, svaka u posebnoj sobi, netremice posmatra. Neke od njih, profesionalne Domine, Gospodarice, svakako, dame od stila i temperamenta. Robinja nije svesna gde ide, nije svesna kako ju je njen dobri fini Gospodar, kojeg je toliko puno čekala napustio. Niti je svesna da se njena sadašnja Gospodarica, nalazi upravo negde ovde posmatrajući je.
Ostalih sedam dama, koliko ih je bilo izražavale su želje, šaljući novac. Ceo prihod od ove seanse, pripadao je meni, dok su one iz senke uživale u bolu ove robinje. Tek što smo počeli, a igra im se dopada. Sledeća želja sa mesta broj četiri glasi: Želim igle!
Igle? Čudan fetiš, pomislio sam, ali šta da se radi, prišao sam ponovo robinji sklanjajući je sa stolice na krevet koji je bo postavljen na sredini sobe. Pravi bilnički. Usne su joj bile oblivene od sluzi, ali se nije bunila.
-Zatvori usta i uvuci jezik, sada ćeš imati nešto posebno.
Naravno, ne trebam ni napominjati, poslušala je. Skinuo sam joj povez kako bi uzela malo prigušene svetlosti, a zatim joj ponovo stavio. Doneo sam igle i prva je pala na levu bradavicu,samo se otelo kratko:
-Ne, molim vas.
Nisam odreagovao, nastavio sam,ali sam i osetio kako jeca. Ne znam zbog čega, verovatno neki njen razlog. Igla je prošla kroz bradavicu ne ostavljajući ni trunku krvi. Četvrta dama je dodala poruku: Budi nežniji. Naravno, svaka poruka se plaćala odredjenu svotu novca. Kratke poruke po nekoliko hiljada dinara, srednje od dve desetine do pet i velike, koje su sadržale gotovo ceo sadržaj igre, preko stotinu hiljada dinara.
Druga igla, prošla je kroz drugu bradavicu, a ostalih osam sam zabadao po dojkama, koje su se jedva i videle od njenog tankog tela. Kada bi šetala kao sluškinja,nikada nije imala brushalter na sebi, ne zato što je bila kažnjena, nego iz principa.Robinjama sa malim dojkama, u Zamku je uvek bilo zabranjeno nošenje brushaltera.
Na mestu broj jedan se uvek znalo ko sedi, ona, ta kojoj će ova robinja pripasti. A njena poruka bi glasila:Šlic na vaginu!
Nema komentara:
Objavi komentar