On je dosao sa posla smrvljen i unizen, uvreden tankom kovertom koja mu viri iz depa jakne. Dan kao stotine drugih. Ne interesujuci se za vesti startovao je svoj racunar smesten u uglu sobe koji je jedini bio bez prasine, na stolu usijanom od pokreta ruku i laktova. Po sobi je bilo djubreta koje kao da je bacao na sebe. Za tren je bio na internetu. Uzurbano je listao fejvorite, koji su, svi do jednog u sebi sadrzavali onu kratku rec - seks.
Prolazio je preko raznih sajtova, zadrzavao se na nekim fotografijama, ulazio u gomilu catova. Pepeljara je bila vrsno puna a stubovi dima prestali su da se krecu posto su popunili sav prostor u sobi. Sve vreme vrzmala mu se po glavi misao koju je pokupio negde u prolazu, u kafani ili autobusu: "Hedonizam je poslednji stadijum pesimizma." Pre nekog vremena raskinuo je poslednju vezu. Nije bio neuspesan, daleko od toga. Samo ga je neki nemir proganjao.
Bezuspesno je trazio Mariju. Marija iz San Dijega "virtuelna vila", fatalna crtica u chatu na ciju bi pojavu zadrhtao. Vec tri meseca on sa njom prica. Nece da ga pusti na svoju listu ICQ prijatelja, nego mu porucuje da je trazi po chatovima. Ali kada uspe da je pronade, dopusta mu da joj radi sve sto mu padne na pamet - na sred sobe, medu svim tim svetom. Njegovo ime "MadWolf" vec je poznato na Net-u. Mnoge mu se devojke javljaju. A on je ogorcen kolicinom cybersexa koju mu svakodnevno nude. Ponekad pomisli da mu se zene gade. Najzad, ne verujuci, nalazi Mariju na jednom sex chatu.
- Marija, ti si?
- Da.
- Danas si rano ustala?
- Probudila me je neka toplina u stomaku, mislim da sam puna zelje. Hoces li da mi pomognes?
- Hocu Marija, ali reci mi vec jednom svoj ICQ broj, molim te! Gledam tvoju sliku dok catujemo i moram ponovo da te pozovem da dodes. Hoces li?
- Ne znam, mozda, hajde nasloni se da ti sednem u krilo. Osecas li moje dlanove na licu? Osecas li kako se moji kukovi krecu bez moga znanja, pa i protiv mojih pokusaja da ih obuzdam? Osecas li tu toplotu? Mislim da sam te pronasla i da klizim po njemu. Sta zelis da ti uradim?
Naravno, ceo chat staje, ostaje samo prostor za njih dvoje.
- Marija, samo me zagrli i stegni, da osetim tvoje grudi na svojima, i reci da me volis.
- Ali Wolf, zar cemo o ljubavi, zar ne osecas glad iz mene, zar nisi lud samo za tim? Nemoj da me razocaras!
Ah, kako je pogresio, dopustio je sebi da pokaze slabost! Kako sada ponovo da bude jak? Iz bunila ga je prenula seli trazeci novi prajvat:
- Wolf, ti si iz YU, zar ne? Evo, sada slusam vesti, bacaju bombe na vas! Covece, plasim se za tebe!
- Ne sekiraj se sele, oni nece bombardovati. Uostalom, ja sam apolitican, ne delim misljenje o politici koje ovde preovladuje i mene se sve to uopste ne dotice. Pusti me da se volim sa Marijom.
Kao Dzim Morison, Dzenis Dzoplin, Dzejms Din, kao hiljade nesrecnih rokera koji su svoju nemilu sudbinu bacili pred masu i nacinili histeriju obozavanja, tako se i on bacio pred milione musavih, zadriglih, bubuljicavih, otupelih kompjuterasa, zeljnih uzbudenja koja sami sebi nisu u stanju da priuste. Postao je lako stivo za tudji kic - uzitak, placajuci takav "uspeh" svojom krvlju. On, - MadWolf, cybermit neimenovanih radoznalaca, traje dok je ONLINE i dok ga podrzavaju tudje nekvalitetne memorije.
Delom je bio svestan cinjenice da bi za samo mesec dana bio potpuno zaboravljen, kao pravi privremeni internet fajl. Danas se chat punio, prisutni su pozivali svoje prijatelje i svi su posmatrali, ostavljajuci ogroman prazan prostor na sredini sobe zagrejanom paru. On je cuo detonacije ali je bio ubeden da puca zvucni zid, kao uostalom danima u nazad. Medutim, videla se svetlost. U daljini.
- Marija, izvadi ga i pokazi da ga volis onako kako ocekujem, i nemoj da vrdas, zelim da to uradis jako.
- Da gospodaru. Ja se izvinjavam. Mmmm, osecas li dokle mi je stigao? Ja sam sada zaista gola i diram se, a ti? Ponekad pomislim da me izbegavas. Sta ti sada radis - iskreno?
- Cimam ga i go sam.
- "Mazohizam je poslednji stadijum hedonizma" Odakle mu ta misao u glavi? Bio je siguran da nju nije cuo spolja. Da li on to moze sam da stvara misli? Vrlo cudno, mozda njegov sistem nije u redu. Trebalo bi da ode do doktora. Moguce je da te recenice nesto i znace. Ko bi znao. I kada je mozda bio na pragu odgovora, prenulo ga je zvono. Prisunjao se misleci da je to komsinica - inkasant. Ne, bili su to neki ljudi u uniformama. Samo je poklopio spijunku, prebrojao cigarete i zabrinuo se kako ce se isunjati po ovom paklu.
- Pa sta da radimo, ako covek ne zeli ne mozemo se tuci sa njim. Idemo dalje.- cuo je glasove, a zatim i korake. Ponovo je tisina. Osim tutnjave. Ali ona je daleko. Ako se i primakne, imace dovoljno vremena da intervenise. Tada se verovatno kupe dokumenta i novac. Sigurno postoji neko uputstvo. Pogledace na internetu kasnije, posle seksa sa Marijom. Iako nije palio svetlo, stan je bio obasjan plamicima grada u plamenu.
- Marija, hodi da ti grickam bradavice. Na fotografiji vidim kako su ti male i cvrste. Da li si ih nadrazila pre slikanja? I ko te je slikao? Da li te je tucao pre ili posle toga? Reci mi sta se desilo posle one epizode?
- Koje?
- One sa devojkom koju si napila po nagovoru svoga decka da bi ste zajedno spavali sa njom.
- Oh, to! Nista, prosla me ljubomora. U stvari, bilo nam je lepo. U stvari nisam je napila.
- Pa da li se to u stvari dogodilo?
- Da, naduvala sam je. I sebe! Bilo je jako lepo u stvari. Oh, reci mi nesto molim te, ponovo mi ide. . . . Molim te!
- Jebi se, Marija! Jako. Evo ti ga i pozderi ga. Oderi ga. Tako. Udari o mene, zabi ga celog. Hajde!
- Oh, kako se ona lepo kretala dok je on jebao. Priznacu ti: ja sam je dirala i ljubila. ona je meni lizala. Bilo je ludo.
Nestalo je struje. Monitor se ugasio. Mrak. Grad dogoreva. On je pokusao da provetri, ali je odmah zatvorio, napolju je bilo vise dima.
- Ovi su popusili. Pomislio je.
Ponovo zvono. Ponovo se sunja. Komsinica. sta hoce?
- Otvori Wolfe, znam da si tu!
Hitro otvara. U trenu dok komsinica ulazi, on se strese.
- Wolf!?! Kako ona to zna?- pomisli
- Da komsija, ja sam Marija!
Sa naglom vrtoglavicom jedva je stigao do stolice.
- Pa da, ti si zaista gola.
- Da, a ti lazes! Znam ja to, nije ni bitno.
Komsinica je lepa.
- Vrlo si se povukao posle razvoda. Sta se sa tobom desava? Ima li nade za detetovo ozdravljenje? Da li je istina da ste se samo zbog toga razisli?
- Da, reci mi i izvini, je li istina ono o silovanju?
- Jeste, istina je. Nista zato, sada mogu da pricam o tome!
- Mislim da i ja mogu da pricam o svom detetu. evo skinucu se i ja, nije fer.
- Boze, sto to je stan, kao divljina, a i ti si kao divljak! Mislis li da nije kasno za pricu. Izgleda da je poceo rat. Boze, ovo je fantasticno kao Dino Bucati.
- Mi samo treba da odlucimo da li je to nas rat i znacemo na cemu smo.
- Ne, to nije moj rat. ja vise nisam tako mlada, jebe me taj sok silovanja i gazenje na seks. A ceznem za decom. Komsija, da li je ovo sada, medu nama, prava prica?
- Mislim da jeste, hodi, zagrli me, sada mi treba neko jaci od mene.
- Da, tu sam. Kako je ovo sve drugacije. Kako je bolje od napumpanih biznismena. Da li znas kako je tesko biti zena u ovako siromasnom drustvu?
- Da li znas kako je tesko biti otac nesrecnom, bolesnom detetu?-
- Obilazite li ga?
- Retko. Nema svrhe.
- Oprosti.
- Mislis li da ima nade?
- Ne znam, zagrli me.
Nema komentara:
Objavi komentar