Zamolila me je da je odvezem do Beograda

Zamolila me je da je odvezem do Beograda - rekla je da ima sudar sa nekim novim deckom. Telefonom mi je, malopre ispricala kako je lep, obrazovan i uljudan. Mislim da je na nesto visem polozaju. Zadovoljna je, samo ne uspeva da prodre do njegovog dubljeg, ljudskijeg lika. Kao - stalno pazi na satnicu, obaveze, cuva se ogovaranja i ima strogo definisan kodeks ponasanja. Ali uposteno - fin momak.

Sa njom sam vec neko vreme imao telesnu vezu. Nije bila ni najbolja, a ni najgora od zena koje su posecivale moj krevet. Nesto drugo je tu bilo po sredi. Mogao sam kraj nje da se sepurim kao macor, izvijam hrbat i kostresim dlaku, sibam repom i predem, da obigravam oko ljudskih nogu taruci se o nogavice do u besvest, dok se ne umorim i ne proteglim kao da sam dvostruko veci, pa da legnem na osuncani deo betonskog trema i zadremam.

Tog dana je bilo uzasno vruce. Potpuno sam spustio naspramne prozore na autu i ukljucio ventilator, pa je hujalo i strujalo, ali nije bilo hladnije. Ona je usla u sandalama na tri kaisa, u mini suknji toliko kratkoj da se, dok je sedala podigla i otkrila fin komad guze. Nesto tezi pamucni materijal bez boje tacno je sledio liniju njenih butina i guzova, propadajuci izmedju njih. Ispod raskopcanog blejzera od istog materijala u stilu safari kosulje nosila je nesto sto nije ni bogatiji grudnjak, ni oskudniji korset. Mlad zategnut stomak podrhtavao je jace no uobicajeno. Jak miris, koga promaja nije odnosila, rashladio je vazduh.

Vozi da stignem! Ako zakasnim ugasila sam. Ne mogu da verujem da sam ja nasla tipa iz Beograda. Beograd je ludnica. Mrzim ga! - pritom je razbacivala stvari iz tasne onako kako se plevi zito, a sigurno nije znala sta trazi.

Bilo je rano popodne i ja sam bio slomljen nakon radnog dana. Po ovom vremenu, radije bih zaspao u sobi sa spustenim roletnama. Kada sam umoran i kada je vreme takvo, ja cutim i izbegavam razgovor, a time i mogucu svadju. Krenuo sam i pritom bacio pogled na njen stomak. Pulsirao je kao meh vestackih pluca, a sa njim i onaj mali zategnuti deo haljinice u krilu.

Instiktivno sam rukom dodirnuo i razmakao njene butine, a potom skliznuo dublje i uverio se da ne nosi gacice. Na ovoj toploti to je bilo opravdano. Nisam ni ocekivao drugo, a nije mi zasmetalo sto ce to i bilmez primetiti. U stvari, zeleo sam da nadje dobrog coveka. Iskreno! Uhvatila me nezno za ruku, tako da nisam bio siguran da li je to stop za napredovanje ili za povlacenje. U svakom slucaju i ta ruka uskoro mi je zatrebala u saobracaju.

Dosta naglo se okrenula u sedistu ka meni, pa sam je pogledao. Njeno lice nije bilo nista manje do objektivno prelepo. Prirodna lepota dopunjena je prodornim, odlucnim i pametnim pogledom ispod strogih akademskih naocara uskog srebrnog rama. Celo lice, inace zategnuto snazno zacesljanom i u pundju vezanom plavom kosom, navlas je zamagljeno diskretnim senzualnim izrazom i to onim prirodnim, a ne podesenim.

Njena spontana senzualnost uticala je na to da je izgledalo kao da se cela ona nudi muskarcima, a nije uvek bivalo tako, pa su posledice osetili mnogi. Mislim da je ipak njoj samoj bilo najteze, obzirom da jednostavno nije bilo onog ko nije razumeo da to sto nude te socno zadebljale usne sa, kao vojnicima naredjanim belim zubima iza njih, nude bas njemu. Pretpostavljam i da je ta devojka bila tragicno svesna svojih cari i vrednosti i da je stoga nevoljno prihvatala da ih daje onim muskarcima koji su se za nju interesovali.

Sa svim obrazovanjem koje je posedovala, izgledom i siromasnim roditeljima, za nju zaista nije bilo muskarca po meri. Takodje pretpostavljam da je mene prihvatila zato sto intuitivno njenoj senzualnosti nisam prisao podeseno, nego takodje prirodno i to tek posto je tome doslo vreme. Kao da se opustila na mome strpljenju, i da joj je ono veoma prijalo. Ja sam opet morao da pronadjem vrlo specijalnu devojku.

U mnogim pitanjima ona za mene to jednostavno nije bila. Sve u svemu, osecao sam se kao da mi je ogromna premija skliznula iz ruku silom sudbine, ali nisam bio ozlojedjen. Naprotiv, paralelno sa seksom, postojalo je medju nama prijateljstvo neobicnog, ortackog intenziteta, u kome smo u pronalazenju drugih veza jedno drugome pomagali, bez trunke ljubomore.

Ruku je odmah spustila na slic mojih pantalona. Ovlas je pritisnula i stegla u pesnicu ono sto je zgrabila. Vozilo se sporo, zbog guzve. To sto je uradila, cinila je i ranije i ja bih se uvek pomalo stresao. Nastavio sam da vozim kao da se nista ne dogadja. Me|utim, ona je otkopsala slic mojih pantalona i uvukla celu saku unutra, bez pardona i milosti, cupajuci mi dlacice. Trgao sam se ponovo, a taj momenat ona je iskoristila i izvukla moju kitu koja je vec bila kompletna.

Sve mi se to svidelo, ali sam nastavio da vozim, i do kraja sam vozio kao da se nista ne dogadja. Neko vreme ga je potezala gore dole, stiskala u pesnici desne ruke, a potom se neosetno i mazno spustila u moje krilo. Na tren sam osetio miris njene kose, a vec u sledecem trenu vrelo dahtanje u blizini kite. Samo ga je okupala ogromnom kolicinom vodice koja navire u ustima pred dobar zalogaj, i on se polako rashladjivao, cime mi je u svesti jos vise skretao paznju na svoje prisustvo. Vozaci koji su mi dolazili u susret mogli su da me vide kako vozim sa zadovoljnim izrazom lica.

Zatim ga je nemilosrdno polako usisavala, stezuci ga usnama i omotavajuci jezikom. Na onom pregibu bivala je jos zesca, i ocigledno ju je zabavljalo da po nekoliko puta to klizanje ponovi samo po njemu. Rukom je stezala moja jaja i sam koren kite. Povremeno bi njeni prsti stigli duboko medju moje guzove, izazivajuci sasvim histericnu zajednicku reakciju.

Vec smo usli u Beograd. Puno ljudi hodalo je gradom, prelazilo ulice. Video sam cele gomile pesaka na prelazima kako zure u moj auto i pokusavao da im uzvratim prisebnim pogledom. Ja sam se vec kretao u ritmu a niz vrat mi je curio znoj. Ona je pomamljeno kretala glavom gore - dole, ritmicno stiskala moja jaja i mumlajuci ispustala vriske.

Dzon Bonzovi drao se da ce zaspati tek kad umre. Nista se vise nije moglo zaustaviti, a sve zajedno nije se moglo raditi. Moj auto, u gomili drugih kola polako se penjao Takovskom. Nabedjeni tipovi u metalik kolicima su otvorenih usta i izvijajuci se posmatrali i mene i nju, dok bi susednom trakom prolazili kraj nas. Na jednom semaforu bio sam prvi i tako stojeci, gledao se sa zatecenom grupom pesaka, koji takodje nisu mogli da prodju.

Neka devojka uhvatila je moj pogled i ja ga vise nisam mogao izbeci. Ljudi su bili tupo zbunjeni. Drugih reakcija nije bilo. Izraz mog lica neosetno je postao drsko bezobrazan i otvoreno zadovoljan. Vise mi nije smetala stidljivost, obzir, niti ista drugo sto je moglo da me spreci da svrsim tu, na sred ulice, dok se ceo auto njihao gore - dole.

I svrsio sam prelazeci Bulevar. Ona je gutala sve do cega bi dosla, jos ga jednako stezuci i isisavajuci i poslednju kap.

Kad sam se zaustavio na njenom odredistu u Admirala Geprata, samo se uspravila, nasmejala i malo kaziprstom, malo palcem, pokupila ostatke iz uglova usana i sa brade, a zatim, gledajuci me veselo u oci, polizala prste. Sad si mnogo sladji i lepsi! Cao! Malo se uljudila, poljubila me u obraz, strpala zvaku i iskocila iz kola. Video sam bilmeza kako je ceka desetak metara nize, dok mu je prilazila na nacin na koji bi leptiric na povetarcu merkao cvet. Do kuce sam se vratio vozeci nasmejan i prav kao sveca, ne ispustajuci volan iz ruku.