Bezuslovna ljubav

Bezuslovna ljubav Ona je bila ljubav koju sam prizvao ka sebi…. ne sluteci lakocu njenih pokreta….. sasvim nesvestan cinjenice da je uvek bila tu ali se nije videla…. dugo lutajuci po blatu sujete, oholosti, narcizma…..i slicnog blata u kome se cesto zaglavim u svojim stremljenima ka vrhu piramide. Ali blato je samo blato i nista vise…. U njegovoj biti nema niceg, sto ne moze oprati sasvim obicna kisa, cak i kad poprimi cvrsce oblike. Ishod je uvek izvestan, sa tragovima blata pod noktima, kao kodovima raspoznavanja medju bezgresnima i ispranima…… Ljubav ne voli blato, a ne volim ga ni ja iako sam sazdan od njega…… i ma koliko se trudio da budem cist, izdaju me tragovi, koje ostavlja za sobom senka moje sujete. A ona……moja ljubav, bila je cista, naivna i iskrena…… Nevidljiva i necujna…. Njen zivot je trag u vodi. U njenim ocima, univerzum bez kraja u kome nema odraza….. Dubok i tih, u kome se gube cestice vremena…. Uzivao sam u njima ne videci sebe i ne postavljajuci suvisna pitanja da ne pokvarim magiju trenutka…. Ko sam? Odakle sam? Odakle mi ona? Odakle meni Nada.Pitanja su bila besmislena, potpuno izlisna u njenom svetu…… Ona su uvek ostajala u blatu, bez odgovora, bez svesti o postojanju neceg sto se nalazilo na domah srece, u nama samima, duboko sakriveno od blata, i cemu odgovori nisu bili potrebni, jer nije bilo ni pitanja. Pitanja sam ostavio za sobom…. Nas dvoje smo bili jedno…. Sazdani od istog bica….. Voleli smo iste stvari i voleli smo se, i u tome se savrseno slagali. Bezuslovno, dakle bez zahteva i velikih ocekivanja, jedno od drugog. Ona me nikada ne moze razocarati….. cak i ako me napusti jednog dana, ako samo jednostavno ode, ili prestane da me voli. Ko sam ja da me neko voli?… Odakle mi pravo da zahtevam tako nesto….. da ocekujem i trazim da Sunce samo meni pripada, da je citav svet moj?…… Jesam li ja Bogom dan da budem voljen….. ili sam stvoren da volim?…. ipak… mislim da sam stvoren da volim…. Ona nije od ovog sveta….. Nezavisna je i ne obazire se na ovozemaljske ucene…… Ona boravi u meni….. ali ja je ne posedujem. Mogu samo da budem srecan sto me posecuje po nekad i da se trudim da joj ugodim, zeleci da ostane sto duze, ali ne mogu je oteti samo za sebe, i sebicno sakriti od ostatka sveta i od nje same……. To bi je ubilo…….ubilo bi i mene i zauvek bih je izgubio…… Ne vredi mi da patim…. ili da budem patetican. Po nekad se pitam, cemu ta iskonska patetika, koja se ogleda u nasusnoj potrebi za ljubavlju, ili makar necim sto samo podseca na nju, kao bleda kopija njenog bica? Po svaku cenu biti voljen da bi bio srecan; grabiti i grebati se o ostatke ljubavi….. ocajavati…… hvatati se, kao davljenik za komad olupine posle brodoloma…….cemu sve to? Kad je ljubav reka, po kojoj plovi moj brod. Ona i ja smo jedno…… Ona je u meni, i ja sam deo nje….. U istom prostoru i vremenu, sada i ovde, ona je tu, uvek u blizini. Svuda oko mene…… U vazduhu koji udisem, u vodi iz koje sam potekao i kojom ispiram ostatke svojih snova od prosle noci. U sjaju ljudi koje gledam…… pogledima koje susrecem… U njenom kupatilu medju mirisljavim sapunima. u ogledalu, cak i kad u njemu ugledam svoje mrzovoljno lice umesto njenog andjeoskog lika, pa i onda kada na njemu zateknem poruku ispisanu ruzem za usne …..javi se ponekad…. ipak je ona u svima nama… ***************** i tu je kao neki kraj…. ne znam…… i suvise misli…… i suvise.. nekih prica….. ne znam……..