Svaki muškarac nesumnjivo ima svoje fantazije: o nedokučivim zabranjenim ženama, o perverzijama koje ne smije nikom povjeriti niti može probati... Moje fantazije završavale su se na oblinama i u dubinama moje zamamne još neoficijelne svastike Marine sa čijom sestrom Enom sam se godinama zabavljao koristeći svaku priliku da se u Marininoj blizini «ogrebem» za njen dodir i pogled na putene obline. Posebno me rajcala njena velika, lijepa, obla stražnjica i uvijek vlažna usta... te sam vrlo često tucajući Enu fantazirao o njenoj sestri. A kad bismo zajedničke tulume sa njom i njenim mužem Vlatkom završavali sexom u odvojenim sobama, izluđivala me njena orgazmička vriska koja je probijala zidove. Tako sam posredno uživao «u njoj» ni ne sluteći da će mi se ta želja ostvariti na najbolji mogući način. Pa čak i više od toga. Jer, svastika je bila ženska neizmjerne, ali zarobljene mašte koja nas je jednog dana dovela u krevet sa njenim rođacima Milkicom i Giannijem, inače bratom i sestrom i na koncu sa njenom sestrom (mojom) Enom i mužem, kada su pali svi tabooui ovog svijeta.
Kasno poslije podne zazvonio je telefon u mom stanu i nekoliko trenutaka razmišljao sam da li da se javim. Spremao sam se za zanimljiv izlazak, večeru učetvero kod moje slatke svastike, i nisam želio da mi bilo kakav poziv to pokvari. No, telefon je uporno zvonio i podigoh slušalicu. Bila je to upravo Marina koju smo svi zvali Meri...
«Oboje su nas nasukali... i Ena, i moj Vlatko...! siktala je Meri. Ena je, dakle, bila moja stalna djevojka, studentica medicine, a Vlatko njen muž. «Zamisli, maloprije su Vlatka zvali s posla i on je upravo otišao na nekakvu intervenciju, tko zna kad će doći... A sad me zove i Ena, odgođen joj je ispit za sutra ujutro i doputovat će tek sutra popodne... I šta ja da radim sa svime ovim... ribu sam već očistila i marinirala, vino ohlađeno...!?»
U momentu mi je sinulo... Meri je bila žena za kojom se ne može samo žuditi, nju se moralo imati i ja sam odavno primjećivao nekakav obostrani fluid koji smo prećutno obuzdavali bojeći se skandala ako bi Vlatko i Ena nešto primijetili. Treba pokušati.
«Čuj Meri, to je sve njihov problem. Ribu ćeš morati baciti, ne može to stajati do sutra... Zašto ti i ja ti ne pojedemo kako smo i planirali...?» bacio sam mamac. Zastala je trenutak, a onda je reagirala kao tipična domaćica kada neko pokaže da cijeni njen trud.
«Da, imaš pravo... Nismo mi ovo pokvarili... A sutra možemo opet s njima nešto pripremiti... Ma znaš što. Ja ću ovo sad baciti na gradele, a ti samo dođi.» odluči Meri i spusti slušalicu bez pozdrava. Ok, to je bilo to za početak. Ubrzo je opet zazvonio telefon. Ena je zvala iz Zagreba. Ispit je odgođen za sutra... bilo ih je puno pa profesor nije stigao sve ispitati... žao joj je, ali vidimo se sutra... Bog, pusa...
Požurih na «spoj» obuzet nekom čudnom tremom. Usput kupih ružu i dvije boce vina za opuštanje «tvrdih stavova» i već sam hitao k Marini. Otvorila je vrata u tankoj svijetlo plavoj ljetnoj haljini ispod kojih se jasno ocrtavao također svijetlo plavi veš, male gaćice jedva prekrivajući guznu brazdu i mali grudnjak iz kojeg su «kipile» mesnate dojke. Bila je veoma dobro raspoložena...
«Razmišljala sam... imaš ti pravo. Zašto da nama kvare veče, ako oni imaju obaveza...?»
«Pa naravno, evo mi smo tu kako je dogovoreno. A koga nema, bez njih se može... Šta to tako dobro miriše ?»
«Našla sam odličnog lubina. Bit će dosta za nas... A i vino sam ohladila... ma, vidi ga... i ti si donio vino... ’ajde neka... Blitva je gotova, a riba će biti za pet minuta... hajde ti nama otvori vino i natoči» čavrljala je tako da mi je bilo jasno da uopće ne žali što nema njenog muža i sestre. Činilo mi se da je naša «urota» prećutno počinjala.
Prošao sam kroz stan i vidjeh da je stol već postavljen za dvoje. Mirisne svijeće, razni začini, lijepe starinske čaše za vino... ukrašavali su trpezu. Sjeo sam tako da sam je mogao posmatrati kako radi oko električnih gradela, spretno uzima i okreće ribu, poskakuje krećući se po kuhinji, saginje se, a gaćice i haljina se uvlače i nestaju u guzi, a onda kao nesvjesno izvlači tkaninu između guzova. Nesvjesno sam se počeo češkati po kurcu koji je polako rastao. U zadnje vrijeme sam se sve češće bavio mišlju da sam onda, prije nekoliko godina, trebao «napasti» Marinu, a ne njenu sestru. Na jednom pijanom tulumu krenuo sam prema Marini da je podignem za ples. Sentiš je tada bio prilika da se curu «legalno» prepipa i vidi kako će reagirati, odmah znaš imaš li prolaz kod nje. No, dok sam stigao do Marine, na ples ju je pozvao neki drugi momak te ja odmah napravih korak prema njenoj sestri. Malecka Ena, prerano naraslih dojki, bila je dobra zamjena te joj već nakon prvih taktova «Blue Johny blues» spustih dlanove na guzu, a među noge joj gurnuh svoju butinu. Ena je samo uzdahnula i blago raširila noge pritisnuvši brežuljak na moju nogu. Bila je pod uticajem đus-votke i nadolazećih hormona te isto veče završismo u jednoj od soba tog velikog stana u brzom i žestokom koitusu. Bio je to početak duge solidne veze, koja se međutim vremenom trošila i izlizala te postala dobra navika puna razumjevanja i uigranog kvalitetnog sexa, što ju je i održavalo. No, kako je vrijeme prolazilo, a Meri mi je bila stalno u blizini sve češće sam žalio što nisam bio brži one večeri kad sam pokupio Enu.
«Evo, klopa je gotova, ali da mi prvo nazdravimo po jednom lozom» reče Meri i svojom čašicom kucnu o moju rakiju i iskapi je na eks. «Tako... (i pucnu usnicama) hajde nam ti očisti ovu ribetinu... Ja ću izvaditi blitvu, evo i kruha... hm, dobro miriše, a ?» cvrkutala je Meri.
«Ma ti si prava umjetnica od kužine... super je sve ovo. I zašto bismo mi išta propustili jer Vlatko i Ena nisu tu. Sve ćemo mi provesti, a kad dođu možemo ponoviti, jel’ tako ?» rekoh.
«Hm... razmišljala je trenutak. Zar baš sve? Ne znam hoće li to baš ići ?» dočeka moju upadicu sješkajući se. «I ne znam šta podrazumijevaš pod to... sve. Ma dobro... prvo ...
Nema komentara:
Objavi komentar