Idita rod

    Džoj je osetila da je Ajvi uznemirena. Sela je pored nje i spustila glavu na njenu butinu. "Ne brini, nikad te neću napustiti. Izvini što te nisam poslušala, nikad više neću napraviti takvu grešku." - reče Ajvi i pomilova Džoj po glavi.

    Ajvi je zamišljeno sedela i pila kafu gledajući kroz prozor. Imala je još dosta vremena do polaska na posao. Živela u mirnom kraju Vankuvera. Ulica Greenchain se nalazila odmah uz Charleson i Dog Park uz samu obalu zaliva i na samo 15 minuta pešačenja od bolnice u kojoj je radila kao lekar. Priseti se prošle večeri kada je sa sada već bivšim verenikom vodila žučnu raspravu:
-"Mislila sam da si me prihvatio takvu kakva jesam."
-"Ajvi draga, nikad neću dozvoliti da moja verenica luta divljinama Aljaske. Izbi već jednom tu suludu ideju iz svoje glave!"
-"Čarls, mislim da znaš kolko mi sve to znači!"
-"Znam, ali to ne priliči budućoj ženi poznatog advokata. Uostalom, mislio sam da ćeš Džoj poslati ocu i preseliti se konačno kod mene."
-"Da napustim Džoj?! Ti si lud! Ne mogu bez nje, a volim i svoj dom. Već sam pokušala da ti objasnim da je veridba bila greška. Mislim da bi najbolje bilo da stavimo tačku na sve ovo."
 
    Dok su njene koleginice godišnje odmore koristile na izležavanja i sunčanja na tropskim plažama, Ajvi je svake godine željno iščekivla mart kada se Iditarod održavao.
    Za nju je ovaj događaj imao posebno značenje. Njen pradeda je došao u Noum kao i mnogi drugi zahvaćen zlatnom groznicom krajem 19. veka. Oženio se Eskimkom i ostao u naselju do 1925. godine kada je grad zahvatila epidemija. Zarazna bolest difterija se brzo širila, a zbog vremenskih uslova, transport seruma do grada Nouma organizovan je uz pomoć mašera (Musher -čovek koji upravlja zapregom pasa, gonič). Samo zahvaljujući hrabrim mašerima i njihovim psima njen pradeda je ostao živ.
    Iditarod ili Poslednja velika trka, kako su je još zvali, je trka koja je organizovana upravo u čast ovim hrabrim ljudima, 1973. godine je prvi put održana u obliku u kojem je poznata i danas. Iz Enkoridža, u južnoj centralnoj Aljasci, do Nouma na zapadnoj obali Beringovog mora, svaki tim sa 12 do 16 pasa i njihov mašer prelaze preko 1800 kilometara najsurovijih i najlepših predela koje Majka Priroda ima da ponudi, i to za 10 do 17 dana.
 
    Njena porodica se decenijama bavila uzgajanjem polarnih radnih pasa, a njeni deda i otac su sa svojim psima svake godine iz zahvalnosti učestvovali, kao i svi otali u tom kraju. Iako rođena u Kanadi, Ajvi je svake godine prisustvovala, a ove godine je čak nameravala i da zameni oca u trci. Svo svoje slobodno vreme je provodila u pripremama. Išla je u teretanu, na planinarenje, trčala i trenirala Džoj do iznemoglosti.
 
    Zahvaljujući napornom vežbanju, telo je dovela do savršenstva. Šetajući sa Džoj, privlačila je pažnju gde god da su se pojavile. Ajvi je bila srednjeg rasta, vitka sa lepim grudima i čvrstom zadnjicom. Sjajna crna kosa, malo kose oči i tamniji ten, bili su nasledstvo njene prabake i pravili su divan kontrast dugoj snežno beloj dlaci njene mezimice, ženke samojeda koji je dobila na poklon od oca pre dve godine.

    Svi su joj se divili na hrabrosti i upornosti, svi osim Čarlsa.

    Čarls je bio naslednik poznate advokatske porodice. Upoznali su se na nekoj humanitarnoj zabavi. Privukao ga je njen pomalo divlji izgled, a kao lekar bila je dobra prilika za njega. Neobavezno viđanje je preraslo u vezu, a nakon toga je usledila i veridba. Nadao se da će je na taj način ukrotiti, ali Ajvi nikad nije mislila tako. NIje bila naročito srećna u tom uštogljenom društvu, nije bila ni preterano zadovoljna njegovim ljubavnim umećem, a veridbu je prihvatila samo da ga ne bi dovela u neprijatnu situaciju na zabavi koju je priredio u tu čast ne pitajući je za mišljenje.

    Sinoć su izašli na večeru i posle toga otišli kod njega u stan. Htela je da razgovara sa njim ali je nije slušao. Navalio je na nju i počeo da je skida. Balavio je po licu i vratu i grubo stiskao njene nežne grudi. Nije ga bilo briga da li njoj to prija. Legao je preko nje i ušao u nju potpuno suvu. Pokušala je da se opusti i uživa ali nikako nije uspevala. Čarls joj nikad nije priuštio oralno zadovoljstvo, za njega je to bilo nešto potpuno strano. Pokušala je par puta i da uzme njegov kurac u usta, nadajući se da će mu na taj način pokazati da postoje i druga zadovoljstva osim guranja kurca u pičku. Odbio je sa izgovorom da se od nje očekuje da bude dama, a da kurac puše samo prljave kurve u pornićima. Odustala je od daljih pokušaja, očigledno je bilo da Čarls nema pojma o sexu. Po običaju vrlo brzo je svršio po njenom stomaku, a nju ostavio nezadovoljenu. Uzdahnula je i otišla da se istušira.
Kada se vratila, Čarls je po ko zna koji put je pokušao da je odgovori od njene namere da učestviju u trci. Za njega koji je svuda tražio udobnost i poslugu, bilo je nezamislivo provesti dve nedelje u divljini, prelaziti stepenaste planinske vence, zamrznute reke, guste šume, puste tundre, kilometre vetrom šibanih obala i to na temperaturama daleko ispod nule.
Takođe, nikako nije mogao da prihvati Džoj, a to je Ajvi mnogo smetalo. Ajvi nije mogla da zamisli život bez svoje ljubimice.

     Sad je sve gotovo, nije imala više nikakvih obaveza prema Čarlsu. Nije htela više ni da razmišlja o njemu. Nazvala je aerodrom da poslednji put proveri let za sutradan ujutru i krenula na posao.
Smena joj je protekla neuobičajeno mirno, kao da su i pacijenti hteli da joj olakšaju dan pre polaska u tešku i opasnu avanturu. Uveče se oprostila od kolega i koleginica koji su joj poželeli sreću i krenula kući da se naspava do jutra.

    Put joj je bio dobro poznat. Često je, čak i kolima, prelazila put od preko 5000 km da bi išla kod oca koji se, nakon smrti njene majke, vratio u rodni Noum i pomagao dedi u odgoju i treniranju pasa. Ovog puta nije bila usamljena na putovanju. Bilo je tu ljudi iz raznih društvenih slojeva, a naročito novinara koji su krenuli da bi izveštavali o trci. Naravno, već u avionu bila je obasuta pažnjom i pitanjima, tako da joj je vreme brzo prošlo.

    Stigli su u Enkoridž, najveći grad Aljaske, sa osvetljenim ulicama, autoputem i živim saobraćajem. Obavila je formalnosti oko prtljaga i papira za Džoj koja je jedva dočekala da je oslobode iz kaveza za transport.

    Džoj je veselo skakutala oko Ajvi dok su išle prema hotelu. Odjednom je potrčala prema muškarcu koji je stajao na vratima hotela i razgovarao sa upravnikom. Krenula je da mu se umiljava oko nogu i liže mu ruku.
-"Hej curo, pa to si ti!" - iznenađeno joj se obrati. "Odakle si se ti stvorila? Ako si ti tu, znači da je u blizini i..."- nije stigao da završi rečenicu kad mu se Ajvi okači oko vrata.
-"Bene! Tako mi je drago što te vidim!"- zacvrkuta Ajvi uzbuđeno, ali se sabere i učtivo se pozdravi sa starim upravnikom. Obojica su joj pomogli da se smesti u sobu, razmenuli par reči, a nakon toga se upravnik povukao, ostavivši ih same.
-"Žabice, pretvorila si se u pravu princezu." - nasmeja se Ben i štipnu je za obraz. "Mora biti da taj tvoj princ dobro ljubi."
-"Ma pusti to, to je gotova priča. Nego, pričaj mi o sebi."
-"Nema tu šta puno da se kaže. Pored posla u bolnici, pomažem roditeljima koliko mogu i to je cela priča. Ostavljam te sad, imam nekih obaveza, ali večeras idemo u provod. Skuplja se stara ekipa u gostionici."
-"Ali nisam ponela ništa od stvari za izlaske!" - pobuni se Ajvi.
-"Eh, gradske devojke... Čak i po ovoj hladnoći misle na garderobu." - nasmeja se Ben i ode.

    Kad je ostala sama mogla je da se prepusti mislima. Setila se kako je, još kao devojčurak bila opčinjena Benom. Njihove porodice bile su povezane dugom istorijom. Viđala ga je svake godine na trci i uvek je osećala trnce u njegovom prisustvu. Bio je nekoliko godina stariji od nje, iskusan mašer i Ajvi mu se divila zbog njegove snage i hrabrosti. Zbog njega je i upisala medicinu, priznala je sebi nakon toliko godina. Ugledni lekar crne kose i tamnog tena, izrazito lep, visok i krupan muškarac, bio je na meti svih žena sa kojim je dolazio u kontakt, pa čak i onih udatih. Ipak, iz nekih razloga sve njegove veze su se završvale brže nego što su počinjale.

    "Takav muškarac nam je potreban, zar ne Džoj!?" - nasmeja se i pomilova Džoj koja veselo zalaja mašući repom. "Znam da ti se on jako dopada, kao i meni, ali njega je teško osvojiti." - reče i ode u kupatilo da se osveži.

    Vreme do večere iskoristila je da prošeta po gradu i kupi par suvenira za prijatelje. U jednoj od prodavnica prodavala se garderoba. Bilo je tu svega, od kožnih kaputa, bundi raznih vrsta do džempera sa nacionalnim motivima koje su ovdašnje žene same štrikale. Našla je jednu divnu vunenu haljinu, koju je kupila za večerašnju zabavu. Vreme je brzo proletelo pa se vratila u hotel da se pripremi.

    Ben je zadivljeno gledao u nju. Haljina joj je lepo stajala, iako debela i topla, divno je isticala njene obline. Diskretna šminka joj je isticala oči, a kosu je uplela u dugu pletenicu. -"Najlepši mašer koga sam u životu video! Mi muški moramo da se pazimo da nas misli ne odvedu u pogrešnom smeru." - reče Ben. Ajvi se postidi i pogne glavu iako je znala da izgleda lepo.
"Hvala ti Bene. Ne verujem da vas bilo šta može omesti i skrenuti sa puta. Ipak ste svi vi vrlo iskusni za razliku od mene. Hajdemo, ne želimo da nas društvo čeka."

    Veče je proteklo u dobrom raspoloženju. Pilo se kuvano vino, plesalo, pevalo  i prepričavali se doživljaji od prethodnih godina. Iako je čula sve te priče i dobro se pripremala, opet je pažljivo slušala ne bi li čula još po koji savet koji će joj dobro doći u divljini.
Celo veče Ben nije skidao pogled sa nje i zbog toga je osećala leptiriće u stomaku. Kad ju je pozvao na ples, bila je presrećna. Iako nije ništa govorio, osećala je njegove snažne ruke kako je privlače uz sebe. Osećala je njegovo uzbuđenje na butini, duboko disanje, vreo dah i nemirne ruke na svojim leđima koje je sve jače stežu. Ipak ništa se nije desilo, nije čak ni pokušao da je poljubi, iako je sigurno osetio njeno uzbuđenje kao i ona njegovo.
     Kada je dopratio do hotela, pozvala ga je u sobu ali je on odbio sa izgovorom da mora da se odmara. "Ali otac sa psima dolazi tek sutra popodne, a trka počinje prekosutra."- pokušala je da ga nagovori ali nije uspela.
 
    Legla je u krevet pokušavajući da zaspi ali joj san nikako nije dolazio na oči. Još uvek je osećala uzbuđenje zbog Benove blizine. Bila je sigurna da je želi isto koliko i ona njega, ali zašto ju je odbio?
Misli su joj opet skrenule na Benovo savršeno telo. Maštala je kako je snažno privija uz sebe, kako mu se podaje, kako ulazi u nju udom, koji sudeći po onome što je osetila uopšte nije mali. Spustila je ruku ispod pokrivača i dodirivala se svuda gde je želela da oseti Bena. Uzbuđenje je vrlo brzo dostiglo vrhunac i Ajvi je svršila gurajući dva prsta u vrelu rupicu zamišljajući da Ben prodire u nju.

    Zaspala je slatkim ali nemirnim snom. Ujutru se probudila mrzovoljna i nije joj se izlazilo iz sobe. Uzela je da čita neku knjigu da ubije vreme. Ben je došao da je vodi na ručak ali se njoj nije išlo. Ipak je uspeo da je nagovori i krenuli su do obližnjeg restorana. Događaje od sinoć nisu spominjali zbog čega je njoj bilo još teže. Malo je živnula kad su počeli da pričaju o trci, potrebnim stvarima i planovima za prelaženje rute.
 Posle ručka otišli su da dočekaju njenog oca. Sa njim zajedno gledali su ceremonijalnu paradu psećih zaprega. Nakon toga proverili su pse i potrebne stvari da bi sve bilo spremno za jutro. Pošto je bila prilično umorna zbog prethodne noći, oprostila se od njih i otišla na spavanje.

    Jutro je bilo tmurno i hladno ali se Ajvi ipak osećala odmornom i spremnom. Pošto je prethodnog dana sve spremila, ostalo joj je samo da se toplo obuče, najede se dobro i krene.
 
    Na startu je bilo mnogo ljudi, što meštana što turista i novinara. Osim nje učestvovalo je još žena koje su bile dosta starije i iskusnije od nje. Ostale takmičare su predstavljali muškarci iz svih krajeva sveta, ali njen pogled je tražio samo jedan lik. Zbog velike gužve nije ga videla i bilo joj je žao što mu nije poželela sreću.
Nakon izvršene kontrole od strane sudija, trka je mogla da počne. Ajvini psi jedva su dočekali da potrče. Među njima se nalazila i Džoj bez koje Ajvi nije htela ni da pomisli da krene. Sve pse je njen otac posebno trenirao, bili su to jaki, izdržlivi i poslušni psi. Ajvi i Džoj su ih dobro poznavale. Kako Džoj nije bila stalni član čopora, nije mogla da bude vođa. To mesto je zauzeo Maks, iskusni petogodišnji haski kojem je ovo treći put da je na čelu zaprege.

    Tokom trke timovi prolaze kroz manje gradiće i domorodačka sela, ali veći deo rute je zapravo trka kroz šumu i nenaseljene površine. Takođe, postoje punktovi sa lekarskom i veterinarskom ekipom gde se timovima doprema hrana. Iako imaju svu moguću pomoć, mašeri i njihovi psi su prepušteni sami sebi, što u divljini može nositi i veliki broj opasnosti.

     Kako svaki mašer bira tempo trke koji mu odgovara, Ajvi je zbog svog neiskustva odabrala da veći deo rute pređe danju. Prvu etapu je prešla bez većih problema jer je razdaljina između naselja bila manja i priroda pitomija. Nakon polaska iz doline Matanuska kod Wasilla, napustivši autoputeve i naseljenu oblast, krenula je da se penje preko venaca Aljaske.

     Padao je mrak i morala je što pre da nađe zgodno mesto da postavi šator. Do sada je uvek nalazila mesto u blizini nekog od takmičara koje je sretala uz put. Svi su je rado prihvatali i pomagali joj, a ona se u društvu osećala mnogo sigurnije. Sada kao za inat nije bilo nikoga, ali nije se obazirala puno na to. Našla je zgodno mestašce gde će ona i psi biti zaštićeni od vetra i moguće mećave. Maks i ostalih 12 pasa je spavalo napolju ali njena mezimica je redovno bila uz nju, čak i u šatoru.
    Dok je postavljala šator, upalila vatru, hranila pse i pripremala sebi večeru, uveliko je pao mrak. Razmišljala je o Benu, pretpostavljala je da je sigurno već daleko ispred nje. Ušla je u šator, raskomotila se i zavukla u vreću za spavanje. Džoj se smestila uz nju, i tako su zaspale.
 
    Iz sna je trglo cviljenje pasa i zavijanje vetra kroz smrznuto granje. Mećava je stigla iznenada. Brzo je navukla čizme i jaknu i izašla da obiđe pse. Sve je bilo u redu za sad, ali je počeo da pada sneg, a vetar je snažno duvao. U daljini je čula lavež pasa, a Džoj koja se do tad nije odvajala od njenih nogu pojuri u mrak. Na svega par metara od sebe ništa nije videla od snega i vetra koji joj je šibao lice. Ajvi je uzalud vikala za njom, kad ugleda slabo svetlo koje se približavalo. Iz mraka se pojavi Džoj, a odmah za njom i pseća zaprega.

-"Ben! Otkud ti?!" - povika Ajvi. Brzo  mu je pomogla da zbrine pse i zajedno su ušli u njen šator. Mećava je bila sve jača tako da se nisu ni trudili da podižu i drugi šator.
-"Mislila sam da si daleko ispred!" - reče Ajvi dok mu je grejala večeru na maloj plinskoj boci.
-"Bio sam, ali jedan od mašera je imao nesreću pa sam ostao sa njim dok nije stigla pomoć." - odgovori joj.
 
    Nastala je tišina. Neka čudna napetost je vladala među njima dok su pili čaj koji je Ajvi u međuvremenu skuvala.
-"Mogu li večeras prespavati pored tebe?" - prekide tišinu Ben.
-"Naravno! Kakvo je to uopšte pitanje?"
-"Ne želim da me pogrešno shvatiš..."
-"Ali ja želim da provedem noć sa tobom." - reče Ajvi i pognu glavu svesna kako su zvučale reči koje je upravo izgovorila.
    Polako joj podiže glavu uhvativši je za bradu i zagleda joj se u oči. Zatim joj nežno dodirne usne svojima. Konačno su se poljubili! Bio je to najnežniji i najlepši poljubac koji je u životu dobila.
Polako je spustio i legao pored nje. Ljubio je sve strasnije, a ona mu je odgovarala. Zavukao je ruku ispod njenog džempera i mazio je po stomaku i grudima. Ježila se od njegovih dodira. Otkopčao joj grudnjak i prstima gnječio ukrućene bradavice. Tiho je ječala željna njegovih dodira. Želela ga je, jako, odmah tu u divljini hladne Aljaske gde kilomerima nema žive duše, a mećava divlja nad njima.
Želeo je i on nju, želeo je da usnama istraži svaki milimetar njene kože ali bio je svestan da je to u ovom trenutku nemoguće. Skinuo joj je pantalone i gaćice, ostavljajući je u džemperu i debelim vunenim čarapama. Brzo je svukao sa sebe sve osim potkušulje sa dugim rukavima, legao preko nje i pokrio ih vrećom. Raširila je noge koliko je bilo potrebno da se Ben smesti između njih i nestrpljivo izdizala kukove njemu u susret. Mazio je vrhom uda njeno međunožje, dodirivao klitoris i trljao se duž njene pičkice.
"Uhh toliko si vrela da ćeš otopiti ceo Severni pol." - reče Ben polako prodirući u njen usijani vulkan. Ušao je u nju do kraja i zastao na trenutak. Ajvi je tiho stenjala tražeći da nastavi. Posle svega par uboda, osetila je konačno olakšanje. Svršila je na kurcu posle dugo vremena. Ljubili su se strasno, a Ben je nastavio sve brže da se zabija u nju. Na svaki novi nalet vetra se stresla, ali ne zbog hladnoće već zbog zadovoljstva koje joj je donosio Benov tvrdi kurac. Nije bilo mesta za vratolomije i menjanje poza, ali je Ben bio iskusan ljubavnik. Izluđivao je menjanjem brzine i jačinom prodiranja. Ljubio je po vratu i mazio njene grudi, štipkao joj bradavice. Svršavala je kao nikad u životu. Naslonjen na lakat jedne ruke zavukao joj prste u kosu i lagano je stegao, a drugu zavukao ispod njene guze. Zabio joj jezik u usta i ubrzao tempo, što ih je oboje dovelo do eksplozije. Svršili su zajedno dok je Ben punio njenu picu i tako gasio požar među njenim nogama. Iscrpljeni, zaspali su zagrljeni dok se mećava stišavala.

     Jutro je bilo hladno ali vedro. Od noćašnje mećave trag je ostao u vidu novog sloja snežnog pokrivača, ali i posebnog sjaja kojim je zračila Ajvi. Nisu imali vremena za analiziranje prethodne noći. Morali su da požure jer ih je čekao dug spust niz planinu McKinley.

    Zajedno su nastavili put, prelazeći sve prepeke. Veličanstvena reka Yukon vodila ih je zapadno kroz arktičku tundru. Ben je bio jako ćutljiv muškarac, ali njih dvoje su se savršeno razumeli i bez suvišnih reči. Pobeda na trci više im nije bila prioritet. Preko dana su se međusobno utrkivali i začikivali, a noću strasno vodili ljubav okruženi belom pustinjom.
 
    U jednom od gradića na koji su naišli, Ben ju je zaprosio uz večeru i sveće. Naravno, sa radošću je prihvatila.
Noć su proveli mekom krevetu. Jedva su dočekali da se osete gola tela jedno uz drugo. Uz toplu vatru kamina, dugo je ljubio svuda po telu. Konačno je mogao da spusti usne svuda gde je do sada samo zamišljao. Podigao je njene noge na svoja široka ramena i zabio glavu u njeno međunožje. Nežno je prelazio jezikom preko već vlažnih usmina i nabreklog klitorisa izazivajući talase uzbuđenja kod Ajvi. Svršila je na njegovom jeziku glasno jecajući.
Konačno je bio red na nju da mu se oduži. Uzela je njegov tvrdi kurac u ruku i polako prelazila vrhom jezika po najosetljivijim delovima. lizala ga je i grickala celom dužinom. Uzela je glavić u usta i sisala ga poput lizalice, a jezikom ga masirala. Gutala ga je željno sve dok joj nije napunio usta spermom.
Nastavila je da ga ljubi i oblizuje sve dok opet nije dostigao punu veličinu, a zatim se izdigla iznad njega i vrelom picom nabila na njega do kraja. Mešala je i nabijala se dok joj je Ben ljubio sise i uvrtao bradavice. Ni sama niije znala koliko je puta svršila na njegovom kurcu.
Bio je izuzetno izdržljiv i pažljiv. Umeo je da zadovolji ženu, nije mislio na svoje zadovoljstvo nego samo kako da njoj bude što lepše. Te noći su izmenjali sve moguće poze i zaspali tek pred zoru. Narednog dana nisu ni izlazili iz kreveta. Uživali su jedno u drugom celog dana i narednu noć.

    Iako je Ben bio favorit za pobedu, u Noum su stigli poslednji. Nije im bilo žao, osvojili su ljubav za ceo život i Crveni fenjer koji krasi njihovu spavaću sobu.