Istraživanje nepoznatog otoka

Baš sam završio neki posao, I ono puna glava svega, pa odlučim da je vreme za zabavu. I eto skinem ceradu sa starog čamca, napravim malo održavanja za kojeg do sad nije bilo vremena  - zbog posla. Promenim ulje, podmažem ležaje, obnovim boju I izradim novo liniju vode. Pregledam svečice da motor ne kašlje kad treba gasom kroz valove. Odradim nekolko satova u fitnesu, tolko da povratim snagu I elan. I onda gasom I trubom pravac otvoreno more.

Putujem tako izmedžu znanih otoka, ono malo zabave, malo piča sa drugovima, al pomalo dosadno, ništa novo. Pa odlučim I promenim kurz, dublje u otvoreno more. Ništa, dosadno, baš odlučim da se vratim kuči kad u duljini neka sjenka. E pa da vidimo. I stvarno otok, pogledam karte, ništa samo more, kako otok. Stanem sa strane ono na varnoj udaljenosti I razgledam. Lepo. 1.75-1,78 milje u dužinu više tanak nego širok, leži na moru- ljepota narave. Na jednoj strani diže se iz mora obala loptastog oblika, prelazi tako tekuče u glavni dio. Tamo vidim dva ne previsoka brdašca, koja prelaze u ravnicu, jednakog izgleda ko blizanci. Ne preduga ravnica, na drugoj strani završava ili bolje, djeli se na dva dugačka rta, ko stranice slova V. Ravnica I rtovi skoro bez rastlinja, al na loptastoj obali dugačka trava pomalo kestenjaste boje. Ovako iz daleka izleda dugačka I u valovima skoro da pokriva blizance. Na vrhu lopte dva tamno zelena jezera, do njih se vidi mala špilja sa crvenim mahom okružena. Imao sam osečaj, kad duvne vetar čujem zvuk koji izlazi iz špilje. Pa samo sebi kažem to mora da je špilja zvukova, onda mora da postoji I špilja sa zakladima.
Odlučim da istražim taj otok. Bacim sidro I počnem da gazim dugačkom travom prema vrhu. U mislima čujem Shania Twain pjesmu I fu wana touch her, Ask. Pa tako pitam u vjetar, Hej ljepi otok, može li mornar da odmori na obali, da zapali vatru I ulovi nešto za večeru. I iz spilje zvukova ka šapat: Dodi mornaru odmori, popij vode, uberi plodove , dobrodošao. I ja produžim prema vrhu. Stignem do dviju jezera tamno zelene boje, pogledam u dubinu, dugo I skoro pijan od ljepote skliznem prema špilji zvukova. Zaustavim se na crvenom mahu. Odmorim na toj mekanoj traci oko spilje I pogledam okolo. Nastavim prema blizancima, penjem se na brdo, polako da ne izgubim dah. Na vrhu skoro da udarim u svetionik. Baš na vrhu stoji još neupaljen, popnem  se stepenicama do vrha, i upalim svetlo. Več je mrak pa zasije I obalije svetlošču jedan dio otoka. Pogledam na okolo I na susenom brdu isti svetionik., skliznem polako u dolinu izmedžu brda, popnem se na drugi I upalim svetlo I tu. Razgledam okolo, trčim od svetionika do svetionika održavajuč vatru I razgledam okolinu. Kad sam siguran da neče ugasit u nočnom vetru, silazim nizbrdo polako da na skliznem, rukama se hvatam za travu, skoro noktima grebem da ne skliznem. Pomalo žedan stignem do ravnice, eto vidim jezerce na sredini I pravom linjom pomalo trčim do nejga. Al prazno. Pogledam okolo več podosta žedan vidim u špici rtova, grlmlje, ma više vrt ili lepo održavan arboretum. Gde je vrt tu je I voda pa ulazim polako u taj ljepi arboretum, pazim da ne naprevim štetu stignem na drugu stranu. Još nisam našao vode pa žedan istražujem dalje. I na kraju vrta malo izdubljenje. Na vrhu kad stignem, vidim malu koreninu štrči iz izdubljenja baš  početak usjeka. Gde je usjek tamo je rjeka, znači voda. Uhvatim koreninu rukama, prstima za malu kvrgu na njoj I prebacim se u usjek. Klužuči isjekom hvatam se za stejene psrtima I polako prizemljim. Nazovem ovaj put: Road to heaven.’’ Od venerinog brežulja, kroz usjek želja, do špilje zaklada.’’ I evo voda. Mali potok na dnu usjeka, sagnem se I počnem piti. MM, kako je dobra voda, natur bez dodatka. Stanem uživajoč u ukusu razgledam, I vidim da potok izlazi iz špilje. To mora da je špilja sa zakladima. Al vrata šilje su još zatvorena. Polako uhvatim krila I otvaram. Više su vrata otvorena jači je potok, na kraju rjeka počne da izlazi. Odstupim malo odtrčim do čamca i čamcem polako stignem do ulaza u špilju. Polako da ne udarim u vrata skliznem izmedžu u dubljinu spilje, Dublje ulazim jači je tok rjeke. Vrača me prema ulazu, doadam gas I tako neko vreme borim se rjekom napred nazad. Dodam više gasa i I ulazim dublje. Cjelo vreme na otoku imam osječaj da se otok drma, trese lulja. Dublje ulazim u špilju više tresenja I luljanja osječam. I baš kad sam stigao do kraja rjeka napravi val I vrača  me prema ulazu. Dodam gas, stari motor zaurla, sve lampice na komandnoj ploči zasiju crveno u upozorenje. Mmoram preko vala I punim gasom borim se valom rjeke I konačno čamac se postavi pravo I svom snagom uspinje na vrh vala. Otok se trese lulja imam osječaja da se diže prema nebu. Baš na vrhu vala motor zaurla još jače I explodira, otok se diže do neba I sruši. I tišina , sve mirno, čamac na sredini špilje u jezeru mirne vode bonanza. Ja sav u ulju eplodiranog motora tražim vesla in na kraju rukama veslam prema izlazu. Otok se još trese I lulja pomalo, svakim mojim veslajem in na kraju kad skliznem izmedu vrata na suncem obasjanu obalu, otok u poslednjem trzaju digne prema nebu, sruši I mir, kao da nije bilo explozije vulkana. Samo iz špilje zvukova izlazi zvuk neodredenog zvuka.