Mamino Nasledstvo - Put Bez Povratka

Milena je otvorila oči. Par sekundi joj je trebalo da shvati gde je i odmah se nasmešila. Uz nju u krevetu je ležao i njen sin. Njegova ruka je bila ispod njene glave dok je mirno spavao.

Tiho je ustala da ga ne probudi i otišla do kupatila da se umije i opere zube. Stala je pred ogledalo i začudila se kada je videla svoje lice koje je bilo mnogo zategnutije i nežnije.

Milena: “Ma nema šanse! Tripujem, što bi reko Nidžo.” – prišla je licem skroz do ogledala i tražila bore i neravnine… bilo ih je veoma malo, svakako manje nego ranije.

Nikola: “Dobro, znamo… lepa si. Pozerko jedna.” – raščupane kose je stajao na vratima.

Međutim, tada, još uvek u polu snu, začuđeno se zagledao u mamu.

Milena: “Šta je bilo? Sine molim te nemoj tako izbečeno da me gledaš.” – prišao joj je i prošao prstima kroz njenu dugu plavu kosu.

Nikola: “Tvoje lice, kosa… prolepšala si se, očiju mi.”

Milena: “Znači pre nisam bila lepa? E baš ti hvala.” – zezala ga je.

Nikola: “Ma daj, znaš na šta mislim.”

Zagledali su se jedno u drugo.

Nastao je muk i činilo se da je čitava večnost prošla a oni su se i dalje gledali u oči. Mamin se pogled spustio niže ka sinovim usnama i gledala ih je tako roze i sjajne. Podigla je ruku i prešla vrhovima prstiju preko njih.

Milena: “Tako si… ja moram da te…” – prišla je i naslonila svoje usne na njegove.

I mama i sin su se u trenutku dodira naježili. Nisu mogli da se pomere i samo su tako stajali spojeni usnama i zatvorenih očiju. Osećali su toplinu oko srca koja se stravičnom brzinom širila na ostatak tela i ubrzo ih ispunila cele.

Glas: “Voliš ga… voli te.” – odvojili su se i uhvatili se za ruke.

Milena: “Da bako… volim ga… i voli me.”

Nikola: “Hm…?” – ponovo onaj osećaj kao da je sve bilo van njihove realnosti.

Milena: “Volim te.”

Nikola: “Da mama, volim i ja tebe.”

*

Milena: “Jooj nikada nisi imao osećaj za odeću.” – bila je već spremna i sređena kada je videla sinovu “kombinaciju” za okupljanje kod Svetlane.

Nikola: “Pa šta mi fali?”

Milena: “Stila dete, fali ti stila! Okreni se da ti obučem ovu košulju. Ne možeš u toj majici. I te papuče, užas. Gde su ti one sive, elegantnije su.” – oblačila ga je kao da je bio malo dete.

Nakon nekoliko minuta, bila je zadovoljna. Opuštenija siva košulja, plave teksas bermude i bio je spreman. Ona je na sebi imala dugu plavu haljinu sa kulturnim dekolteom i golim leđima. Kosu je podigla i stavila samo malo svetlog crvenkastog ruža na usne.

Nikola: “Prokuvaću u ovoj košulji.”

Milena: “Istrpi… i da budeš fin tamo. Da se ponašaš… jasno?” – namignula mu je.

Nikola: “Bolje je da ti budeš fina, tako si se skockala ima oni matorci da dobiju srčku.”

Milena: “Osećam li to ljubomoru u tvom glasu?”

Nikola: “Ha-ha-ha… kako da ne. Ti bi trebala da budeš ljubomorna kad opičim ples sa Ceculom.” – počeli su da se smeju i tako vickasti su se uputili ka Svetlaninoj kući.

*

U dvorištu skromne kućice je bilo na desetine dece raznih godišta koja su jurcala i igrala se. Pored njih, uz roštilj i oko kuće su bili ljudi koje su viđali po malom ostrvcetu i mnoga lica su im bila poznata. Bili su tu šarmantni prodavci iz radnji, ribolovci, vinogradari, domaćice.

Svetlana: “Dobro došli u moj skromni dom. Nije kao ona vaša vila ali ne žalim se.” – obratila im se i pružila im ruku.

Milena: “Nemojte tako, prelepo vam je ovde. Bože koliko ljudi, dece… ovo je neka posebna prilika?”

Svetlana: “Pa ovo je tradicija, prosto svakog meseca pravimo ovakva okupljanja i slavimo ljubav, slavimo život. Naučićeš naše običaje veoma brzo.”

Nikola: “E mama, idem da se promuvam da vidim jel mogu možda da nađem neki poslić, trebaće nam prihodi sada kad smo se smestili.”

Milena: “Naravno mili, nemoj mi daleko.” – poljubili su se refleksno u usne na blic.

Milena: “Juu.. khm khm… ajde, idi sad.” – postiđeni, zacrveneli su se, a Nikola se udaljio.

Svetlana: “Dete, sve se brzo odvija, možda malo i prebrzo… ne misliš li?”

Milena: “Brzo? Ne razumem? Na šta mislite?” – starica je prišla Mileni i pokazala joj da je prati.

Otišle su u deo dvorišta gde nije bilo ljudi i sele su na malu drvenu klupu.

Svetlana: “Znam kako se osećaš. Ti si srećna majka, ja to dobro vidim. Ali moraš da budeš sigurna u ono što radiš. Morate oboje da budete spremni.”

Milena: “Spremni? Spremni na šta?”

Svetlana: “Jesi čula za izreku – Idem Na Put Bez Povratka? Evo, svi ovi ljudi ovde, svi su izabrali taj put. Izabrali su taj put sa odabranom osobom, sa ćerkom, sinom, tetkom, stricem, bakom... Izabrali su ga i odvojili se jer spoljni svet nije bio spreman da prihvati taj njihov “zabranjen” izbor. Put za sreću i dug zajednički život im je pokazala tvoja baka. Sreću su našli ovde, na “Srcu”. Budi mudra dete i izaberi svoj put, ali neka bude iskren. Zapitaj svoje srce- li si zaista spremna za “Put Bez Povratka” sa svojim rođenim sinom? Jer u očima ostatka modernog sveta oko nas – to je zaista veliki greh.”

Milena je veoma kratko razmišljala, ali to Cecu nije iznenadilo.

Milena: “Jesam! Potpuno smo spremni i ja ali i on.”

Svetlana: “Znam da jeste… Moje je bilo da ti ovo kažem… Više ne smem, Crvena Soba na drugom spratu će ti reći ostalo.”

Starica se udaljila od Milene koja je ostala sama da sedi. Gledala je u masu i videla svoga sina kako mlatara rukama i razgovara sa nekim nepoznatim ljudima. Gledala ga je i znala je da želi da izabere taj put… taj “grešan” put sa njim.

*

Milena: “Nidžo, trebali bi poći.”

Nikola: “Mama, našao sam posao kod lokalnog ribara, sjajan čikica. Solidno i plaća.”

Milena: “Bravo sine… to je sjajna vest.” – pozdravili su se sa Cecom i krenuli kući.

Nikola: “Što si tako tiha? Baš smo se kratko zadržali. Jel je sve u redu?” – stigli su do vile i seli na krevet.

Milena: “Čekaj me tu. Molim te da nigde ne ideš. Ja ću se brzo vratiti, idem samo na sprat nešto da obavim.”

Drhtala je od straha penjući se na drugi sprat vile. Tu je bio ogroman dugačak hodnik ali za divno čudo nije bilo vrata sa strana. Jedina vrata bila su na samom kraju hodnika i bila su potpuno crvena kao krv.

Pomolila se u sebi i otvorila vrata tajanstvene sobe. Soba je bila potpuno čista, sterilno čista. Prostrana sa divnim nameštajem, cvećem, slikama… odisala je svežinom.

Glas: “Stigla si.”

Milena je čula poznati glas ali nikoga nije videla.

Glas: “Očekivala sam te. Priđi.”

Milena je pokušala da prati glas… krenula je ka jednoj udobnoj fotelji i tek kada joj je prišla, tada je shvatila da u njoj sedi jedna starija prelepa žena. Imala je na sebi crvenu starinsku haljinu, naočare, i kosu podignutu baš kao i Milena. Trebalo joj je par sekundi da shvati da je to bila njena baka, prepoznala ju je sa slike.

Milena: “Ba… Bako?” – upitala je tiho kroz suze.

Vasilija: “Zdravo dete. Lepotice.” – ustala je sa fotelje i prišla joj.

Ista ona isijavajuća svetlost je izbijala iz nje ali mnogo intenzivnije i izraženije.

Milena: “Ali… ti si…”

Vasilija: “Znaš dušo, svo vreme živiš u mišljenju da je Nikola izabran od strane tebe, ali zapravo si ti ta koja je Izabrana od strane mene i tvog tate. Moja istraživanja su savršena ali nisu dovršena… e to je tvoj posao. Tvoja sudbina. Čekala sam te, i došla si. Došla si jer si pokazala snagu, jačinu, volju i ljubav….. nešto što tvoja majka nije imala, nije razumela… Ona nije prihvatila ovaj Put, ona nije razumela ljubav i vidiš kako je završila. Mlada u grobu, a tebe…. tebe je lagala misleći da radi pravu stvar. Ne zameri joj, plašila se… Ali ti imaš šansu da sve ispraviš, da ispišeš nove stranice dugovečnosti, ljubavi…… stranice Večnosti. Jesi spremna draga moja. Imaš li to u sebi?”

Mileni su suze tekle ali nije imala ni trunke sumnje. Iako joj je malo toga bilo jasno, iako je imala milion pitanja… izgovorila je ponosno DA i zagrlila svoju baku.

Vasilija: “Drago mi je da to čujem. Uzmi ovaj papirić i pođi u “Put Bez Povratka” koji je protkan večnošću, radošću, ljubavlju, lepotom i mladošću. Požuri, tvoj dragi te čeka. A ako nekada imaš pitanje ili nedoumicu, brigu… ja sam uvek tu uz tebe da te poslušam i posavetujem.”

Milena je uzela papirić, pozdravila baku i izašla iz sobe.

Bio je to delić dnevnika. Dok je silazila stepenicama usput ga je pročitala.
Emocije su joj se promenile i od zbunjene i uplakane, postala je nasmejana i samouverena. Telo joj je zaigralo i naježilo se. Zacrvenela se čitajući… zatvorila je oči i osetila ogromnu napaljenost kao nikada do tada. Praktično su potočići njenih sokova počeli da klize niz njene butine i noge, iako se nije ni jednom dodirnula!

Nikola: “Šta ti je to mama?” – zgužvala je papir i bacila ga sa strane.

Milena: “Ništa. I zar nismo rekli da me zoveš mamicom?” – namignula mu je i prišla mu.

Povukla je haljinu do struka kako bi video njene bele čipkaste gaćice, opkoračila ga i sela na njega pritiskajući picu na njegovo međunožje. Sin ju je uhvatio za guzove i lagano ih stiskao.

Nikola: “Baš voliš kad te zovem tako… iskreno, i ja to volim… mamice.”

Osetila je kako mu se diže i spustila je ruke na njega da ga oseti.

Milena: “Reci mi, jel želiš da budeš uz mene?”

Nikola: “Želim… znaš da želim.”

Milena: “Moraš da budeš potpuno iskren! Da li želiš da budeš sa svojom majkom uvek i zauvek?” – počela je da mu otkopčava šlic i da mu mazi organ.

Nikola: “Uvek mamice. Uvek i uvek i zauvek! Jel je to dovoljno iskreno?” – sklonila je bokserice i kurac mu je sada bio dignut i virio iz šlica.

Milena: “Sine… ljubavi moja… postoji samo jedan način da mi to i dokažeš. Jedan ultimativni “greh” preko koga moramo da pređemo… i bićemo JEDNO zauvek.” – drkala mu je nežno i sporo, tiho mu govoreći.

Nikola: “Uff… sve jedan greh ću sa tobom da učinim. Ti zaista jesi žena mog života.” – stiskao joj je guzove i trljao joj prstom uski i mekani čmarić.

Milena: “Jel me želiš?”

Nikola: “Želim te!”

Počela je brže da mu navlači kurac gledajući ga u oči. Sve je prštalo od napetosti i tenzije…

MIlena: “Sine, upravo te pitam da li želiš da me izjebeš, svoju rođenu majku! Jel želiš to?” – ton njenoga glasa je i dalje bio tih ali ozbiljan i oštar.

Nikola: “Ne radi mi to… želim, želim, želim…” – sklonila je svoje gaćice u stranu i počela vlažnim usminama da prelazi preko tvrdog sinovog kurca.

Gledali su se napaljenim pogledima dok je klizila pičkom preko njega. Sve se više otvarala dok je on sve više i više rastao. Ostavljala je svoje tečnosti svuda po njegovom organu koji se caklio i zračio divnim mirisima.

Milena: “Onda se pripremi jer ćeš upravo to i da uradiš. Da, osetićeš maminu pičku oko svog tvrdog, mladog kurca. Ljubićeš me, ljubićeš me kao da sam poslednja žena na svetu… i večeras- slušaćeš moja uputstva.” – svukla je haljinu i brus preko glave i bacila ih na pod.

Podigla se i polako namestila pizdu pred željan sinov organ. Spuštala se nežno na njega, polako i oprezno… delić po delić njega u njoj. Kada je bio do pola unutra počela je da se kružnim pokretima kukova pomera, ne prestajući da ga gleda u oči. Predivni, napaljujući, jebozovni pokreti. Zatim se zaustavila i nastavila lagaaano da se spušta… sve dok nije ušao do kraja.
Sedela je na njemu osećajući se ispunjenom. Pokreti su joj bili iskusni, precizni… a pogled jebeno napaljiv. Pulsirao je snažno i ubrzano u njoj.

Nikola: “Ufff… kako si…”

Milena: “U meni si… ali ne smeš da svršiš sine. Jebi me, razjebi me… ali mi reci kad si blizu.” - počela je polako da se izdiže i nabija na njega.

Uhvatio je njen struk i pridržavao ga dok je sa osećajem skakutala po njemu. Prišla je i ugurala mu sisu u usta što je oberučke prihvatio. Nabijala se na njega i ljubila ga po glavi dok se on “davio” u njenim mekanim i bujnim grudima. Grickao je i lizao njene ukrućene bradavice dok je ona sve brže jahala po njemu. Osećao se kao malo dete kada dobije punu sisu mleka, balavio je po njoj, trudio se da ugura što više mamine sise u usta puštajući pljuvačku da curi niz nju i njegovu bradu.

Milena. “Jebi me… jebi me uvek, kad god poželiš. Tvoja sam… zauvek samo tvoja!” – ubrzala je i mogli su se čuti glasni znojavi udarci njene guze o njegove butine.

Nikola: “Uhhh… želim te uvek. Ujutru, uveče… kada god te vidim poželim te mama. Tako si.. tako si jebeno neodoljiva.” – uhvatio ju je, uspravio se na noge i rukama je podizao i nabijao na sebe u stojećem položaju.

Milena: “I ja tebe želim, od kada sam te videla kako drkaš svoj divan kurac, znala sam da te želim… znala sam da te trebam.” – položio ju je na krevet i nastavio žestoko da je tuca.

Razvaljivao je rođenu majku koja je svršavala i uzvikivala njegovo ime! Gubila je kontrolu, sisala je svoje prste i njegov jezik… jecala je dok je silovito ulazio duboko u nju.

Nikola: “Uh-uh… gde me želiš mamice.” – izašao je iz nje i brzo ga je zgrabila i počela da mu drka.

Milena: “Jebaćeš me u guzu sine… jel želiš to?” – bio je u neverici, uzdisao je i samo klimao glavom. – “Ali samo osam puta. Slušaj me, povrati kontrolu u svoje telo jer osam puta ćeš se nabiti u mene i onda ćeš da kreneš da puniš moju guzu… jel jasno???” – stiskala je njegov vreo kurac najjače što je mogla.

Nikola: “Osam… da mama, osam…!”

Legla je na leđa, povukla noge ka svojim grudim i oslobodila svoju malu rupicu šireći rukama velike guzove. Sin je očarano gledao i spustio se da poliže uski zadnji ulaz svoje majke. Nije znao da je toliko perverzna, nikada je nije gledao kao takvu osobu, ali ga je to saznanje samo još dodatno naložilo! Slično kao sise malo pre, sada je balavio po njenom čmaru i jebao ga jezikom.

Milena: “Uuuhhh… tako, liži svoju mamicu… izliži moj ukusni čmar pre nego se nabiješ u njega.”

Trljao joj je klitoris jednom rukom dok joj je lizao čmar koji se sve više opuštao i otvarao. Pljunuo bi po sred njenog anusa a zatim bi jezikom oblizivao uski ulaz a prstom polako probijao… sve dok ceo srednji prst nije bio zarobljen u njenom čmaru. Vrištala je i molila ga da je jebeno napuni!

Nikola: “Uffff… Spreman sam…” – mokrim prljavim ustima je poljubio majku a zatim legao iza nje.

Podigao joj je nogu savijenu u kolenu i naslonio kurac pred njen čmarić. Uhvatio ju je za guz, podigao ga i usled silne pljuvačke i drugih tečnosti- lagano se nabio do kraja. Tako je sve bilo savršeno kao da je nje otvor bio stvoren baš za njegovu karu.

Milena: “Aaaaaa…. jedan.” – povukao ga je nazad i ponovo ga nabio. - “Dva!”

Svaki naredni je bio sve žešći, sve jači. Milena je uživala i svršavala čekajući poslednji osmi put.

Nikola: “OSAM! Uffff….” – nabio se i počeo da svršava duboko u maminu guzu.

Tela su počela da im drhte i da se obilno znoje. Bili su potpuno vreli i crveni, ležeći tako dok Nikola nije prestao da prska. Mlaz za mlazom duboko u mamin rektum.
Ali… tih par sekundi se ništa nije čulo. Muk je zavladao u tom trenu bluda i razvrata, trenu ultimativnog greha svršavanja sina u maminu razvaljenu zadnjicu.

Odjednom, naprasno- uzdasi su počeli ponovo da se čuju i da odzvanjaju kroz prostranu kuću. Izašao je iz nje i ona je osetila kako sprema kaplje iz njenog razvaljenog čmara. Uživala je u osećaju i potpuno je opustila svoje telo.
Okrenula se ka sinu i poljubila ga.

Milena: “To je to sine… uspeli smo… sada smo jedno! Uvek i zauvek.”

Nikola: “Obećavaš?”