Draginja 1

Pev petlova probudio je pre svitanja. Izvukla se iz kreveta pazeći da ne probudi Stanoja, na golo telo navukla jednostavnu haljinu i ode da zamesi proju. Vreme je prosto letelo i dok je nahranila živinu i napustila vatrenicu noseći hleb neophodan obedu sunce se već podiglo, dovoljno da rosu pretvori u izmaglicu. To joj je zavaralo pogled i jahača je primetila tek kad se približio na dobačaj kamena.
-Stanoje!- Pozove Draginja.-Stanoje!- Hitala je ka kući i umalo se saplela na mrtvog pacova koji je ležao u travi. To nije bio dobar znak, tiho je vrisnula, brzo se prekrstila i uleti u kuću u isto vreme kad je jahač ujahao rasterujući kokoši.
-Domaćine!- Snažno je pozvao i Stanojeva krupna prilika ispuni dovratak.
-Kome trebam?-
-Trebaš svom gospodaru.-Jahač zausatvi prekrasnu životinju koju je jahao. Vranac širokih sapi i dugih nogu, verovatno vredniji nego celo Stanojevo imanje.-Musa beg treba tvoje usluge.-
-Kako mogu pomoći plemenitom begu?- Stanoje brzo odvrati. Glas mu je postao ponizan, kao uvek kada je razgovarao sa moćnijima od sebe i Draginja vide kako hita prema jahaču koji je čekao. Nije ih mogla čuti, sa svog mesta uz prozor i samo je posmatrala ali po otvrdlom licu svog muža znala je da se radi o nečem ozbiljnom. Konačno su završili, jahač je okrenuo životinju i još jednom dobaci.
-Sutra u ovo doba i neću izgovore!-
-Biće tako.-Reče Stanoje neobično hrapavim glasom, a onda je ušao u kuću.
-Sutra u cik zore.-Stanoje reče ženi izbegavajući joj pogled.-Sutra ćeš kod plemenitog bega, njegova žena traba družbenice i služavke i tebe su odabrali.-
-Mene.-Draginji zastane reč u grlu. Zašto mene htede da pita ali nekako u glavi je znala razlog. Beg ih je presreo po povratku iz žetve, sedam dana ranije. Izmenio je ljubazne reči sa njima i Stanoje je još dugo o tome pričao ispunjen ponosom. Ali ona je znala, još tada, šta je turskom plemiću na umu. Pogledi koje joj je uputio svakoj bi ženi rekli više od reči. Želi da me ima, kao muškarac ženu a sad je smislio plan kako da me domami sebi. Vuk koji mami ovcu, a moj Stanoje i ne shvata o čemu se radi ovde. Ili možda shvata. Dobro osmotri muževo lice. Shvata ali nema načina da spreči.
-Nemoj me dati Stanoje.-Pokuša kršeći ruke.-Bojim se tamo sama u gospodskoj kući, i šta će ljudi pričati?-
-Ajde ne budali Draginja.-Nije popuštao.-Kako da odbijem begov zahtev?-
-Nemoj Stanoje.-Pokuša sa suzama u oku.-Ja sam ti žena i ne daj me od sebe.-
-Dosta je bilo.-Stanoje ustane otvrdla lica, žena si mi i ima da slušaš.-A onda je već izjurio napolje u pravcu štale i poslova koji su čekali.
-Ajoj majko.-Draginja potraži utehu okrećuči se svekrvi.-Ajoj majko šta će biti sa nama?-
-Šta će biti.-U staričinom glasu nije bilo milosti.-Sad pitaš, a kad sam ti govorila da pokrivaš kosu kad ideš vani, jesi li me slušala tada? A kad sam ti govorila da ne umivaš lice svako veče i ne beliš zube brezovom korom jesi li upijala moje reči? Nisi! Takve kao ti bude rogatog u muškarcima!Nerotkinjo!- Napravi znak protiv uroka, u Draginjinom pravcu i ode mrmljajući u bradu.
To veče se nije oprala u potoku, nije izbelila zube niti rasčešljala duge kose. Stanoju nije smetalo i došao joj je ispod pokrova dok su deca njegovog brata još šaputala na svom ležaju a udova zaova lako disala odajući da je san nije savladao. Popeo se na nju, kao i svako veče, onako težak, snažan i ogroman dole. I dok ga je uterivao u njenu suvoću stenjao je poput čoveka obuzetog teškim radom a ona stezala zube trudeći se da ne ispusti glasa. Ispunio je semenom i kao uvek do tada oseti olakšanje što je završio a onda je uputila svetom Nikoli nemu molitvu da ih konačno blagoslovi detetom.
Preduhitrila je prve petlove, Stanoje je bio budan i još jednom je kroz suze pokušala da ga odgovori. Da je zaštiti. Da je ne šalje u tuđu kuću i pred tog stranaca gojaznih obraza i gladnog pogleda ali njen muž je ostao neumoljiv. I ona ode, kroz utihlo dvorište i preko prašljavog druma u susret neizvesnoj sudbini. Sama, niska ali uspravna prilika, vitkog tela i krupnih očiju iz kojih je izbijala tuga.
Begova supruga zvala se Ajša, prema prorokovoj miljenici,  sa ponosom je naglasila i pogledi koje je uputila Draginji bili su čista odbojnost i prezir. Bila je tamnog tena, nalik na gospodara, još mlada ali prepuna nabora masti na niskom telu. Nije joj trebala družbenica jer ovih je imala mnogo, samo sluškinja i Draginja provede prvu nedelju u ribanju njenih odaja, u pranju haljina od svile i posteljine od damasta. Gospodara je retko viđala, na kratko u prolazu i njegov pogled nije odavao da je zapažena a uveče kada bi krenula kući udelili bi joj slatkiše i mesne ostatke gospodskog ručka, sok od zove a jednom i malu posudu ružine vodice. Sa njom nije znala šta raditi, a plašila se i svekrvine reakcije i bacila je uz put. Sledeće nedelje je čistila gospodareve odaje, obično kad nije bio tu i pod budnim okom matore družbenice njegove supruge a onda je nastupila promena. Gospodarica je otputovala okružena brojnom stražom i armijom družbenica, ka jugu i imanjima njenog oca. Po prvi put je ostala sama sa gospodarom ali njeni strahovi su se pokazali bezrazložni. Bio je ljubazan, manje zahtevan kad naređuje a izdašniji kad nagrađuje i naramci hrne koje je nosila kući bili su obilniji i skupoceniji. Četvrtog dana od odlaska gospodarice kiša je pratila celog puta do gospodske kuće i kada je stigla bila je mokra a haljina polegla po njenom telu gotovo providna. Kuća je bila utihla, većina muškaraca odsutna zbog lova ali na njeno čuđenje gospodar je bio ovde.
-Pa ti si potpuno mokra.-Dočekao je na ulazu u njegove odaje.
-Nije to ništa gospodaru.-Spusti glavu crveneći, u pokušaju da sakrije ono to su providne haljine otkrivale.
-Kako ništa.-Odvrati sa brigom u glasu.-Smesta ovamo.- I ona nije mogla da odbije. Odveo je u kupatilo, a u središtu ogromna kada iz koje se dizala para.
-Okupaj se u toploj vodi, ili ćeš nazepsti.-
-Ne treba gospodaru.-Brzo klekne na kolena.-Ovo je gospodaričina kada i kako da se ja ovde kupam.-
-Odbićeš moju želju?-Glas mu je otvrdnuo i opet nije imala izbora. Ostavio je samu i ona sede u vrelu vodu, u vodu koja je mirisala na ružine latice. Gotovo je završila kada se vratio, na sebi je nosio samo ogrtač ispod koga se naziralo golo telo a u očima glad. Glad koju je opazila još onog dana kad su se prvi put sreli.
-Gospodaru nemojte.-Sela je pokušavajući pronaći zaštitu u toplini vode.-Nemojte gospodaru greh je  pred ljudima i pred bogom.- Jecala je prekrivši lice uzdrhtalim šakama.
-Bio bi greh ne ljubiti takvu lepotu.- Odbaci ogrtač i uđe u kadu a glas mu je odavao koliko je uzbuđen. Bio je visok i krupan, a opet toliko drugačiji od Stanoja. Od mišića i nabreklih žila po telu njenog muža, od malja koje su prekrivale leđa i široka prsa. Musa je bio mekan i gladak, okugla trbuha i šiljatih grudi i tamne kože kakvu je viđala u cigana. Bio je i stariji jer Stanoju je bilo tek trideset a Draginji deset manje dok je Musa video već gotovo četrdeset zima. Ali dole je bio ogroman i tvrd, čak veći i širi od Stanoja koji joj je uvek nanosio bol i ona poče da jeca. Od straha, stida i nemoći.
-Ššššš.-Tiho izgovori rukom joj mazeći obraze.-Nemaš razloga za strah.Ššššš.- A onda je uzeo u naručje, lako kao da je slamnta lutka u pitanju, prekoračio kadu i odneo u susednu odaju u kojoj je bio samo krevet. Nizak, širok i sa posteljinom od damasta.
-Ššššš.-Tepao joj je poput malog deteta, celivao obraze i uplakane oči, uzdrhtale grudi koje je pokušala zaštititi slabašnim otporom nežnih šaka. -Ššššš.- U usta joj uze bradavicu, sisao je kao što je videla da radi mala Milica na mekim grudima njene zaove. I na njeno čuđenje te tamne usne na ružičastim bradavicama nisu joj bile neprijatne, širile su toplinu i neke čudne talase koji su uvirali u donjem delu stomaka.
-Nemojte gospodaru.-Pokuša opet ali glas joj je bio tih i uzdrhtao i ne samo od suza.
-Sve je u redu.-Pređe na drugu stranu grudi. Ovaj put je upotrebio zube i to je natera da se strese.-Sve je u redu lepa Draginja.-
Nastavio je da je ljubi, da šara rukama po stomaku i butinama koje je pokušavala da zadrži stisnute. Ipak je bio mnogo jači a njena odbrana neodlučna i sad joj je prstima mazio busen koji je samo njen Stanoje dotada imao priliku da vidi a onda je već njegov debeo prst dirao njenu napuklinu.
-Ne gospodaru.-Pokuša još jednom ali u sebi je molila da nastavi.-Ne gospodaru molim vas. -I tada je uradio nešto što ju je nateralo da pokrije lice od stida. Snažnim rukama potpuno je raširio njene butine izlažući svetao busen i ružičastu brazdu pod njim a onda spustio lice. Usnama joj obuhvati usmine i Draginja jekne tresući karlicom. –Ne gospodaru to je sramota.- Ali zašto je onda tako ugodno?
 -Neeeee.-Već je jezikom lizao njenu unutrašnjost, njenu vlagu a onda joj polako, polako ugura taman, debeo prst i Draginja oseti kako se uzdiže, kako tone i kako se rasparčava u isti mah, doživljavajući nešto što nije nikada u životu. Kad su joj grčevi u utrobi prestali on je još bio dole, ližući i ližući i terajući je da se opet iznova i iznova trese. Da traži još i gura karlicu u susret njegovom licu. I tada se uspravio, ogroman i crn i sa požudom na licu.
-Nemoj gospodaru.-Još jednom se probudi griža savesti ali sada ga ništa ne bi zaustavilo. Prislonio je ud uz njenu vlagu, trljao ogromnom glavom po usminama i brazdi pod njenom guzom i ona opet oseti kako tone u ništavilo. Ugurao ga je sporo, mic po mic i na njeno iznenađenje nije bilo bola, samo zadovoljstvo i njena brazda koja se širi a onda je uzeo rukama joj obuhvativši guzove, sa jezikom u njenim ustima i vrelinom koja je ulazila i izlazila terajući je da vrišti i traži još i još. 
Kući je otišla sredinom podneva, uzburkanih osećanja i misli a krivica je nastupila na sredini puta kroz livade. Potok je bio blizu i ode tamo u čvrstoj nameri da prekrati život, da spere sramotu koju je nanela svom imenu i mužu. Ali nije imala snage, sedela je u hladnoj vodi dok joj nije utrnula koža a udovi počeli da izdaju ali nije smogla hrabrost da sebi oduzme život. A tako je pogrešno što je učinila a kako opet može da bude tako privlačno. Kući je stigla sa krivicom na licu, sa krivicom koju su čitale oči svekrve dok je proždirala hranu iz gospodske kuće. Ali Stanoje nije video ništa a te je noći zaspao bez istresanja semena u njenu utrobu. I bila je zahvalna zbog toga, iz straha da se ne oda, da on nešto ne oseti a kada je i ona sklopila oči snovi joj nisu bili milostivi. Ležala je na stolu, na velikom drvenom stolu sa kojeg bi moglo da ruča desetoro. Stomak joj je bio nabrekao a znoj prekrivao telo.
-Guraj bestidnice.-Svekrva je stajala uz uzglavlje a u njenim očima samo led.-Guraj.- I ona je gurala, vodu i krv a kada je stara žena posegnula čvornatim prstima i izvukla dete Draginja oseti kako se guši od tuge.
-Kmmme.-Kmečalo je nejakim plućima, dečak tamne kože i debelih usana.