Mamina "Ljubavna Tableta Sreće - POTEZ OČAJNIKA 1

Mama: “Život i rad nas nezavisnih i samostalnih istraživača-naučnika nije lak. Borimo se konstantno sa nedostatkom pažnje javnosti i nažalost manjkom finansijskih sredstava. Zato vam se još jednom zahvaljujem što ste prihvatili da budete deo ove naše video prezentacije i što ste odlučili da odvojite par minuta vašeg cenjenog vremena da nas saslušate.” – počela je predavanje stojeći pred kamerom i gledajući u monitor gde su potencijalni donatori znatiželjno slušali njene reči i gledali je.

Ćerka: “U doba kada je, pored ćelavosti, impotencija najveći problem savremenog muškarca, šta vam se nudi kao pomoć? Pa naravno – hemijski preparati sumnjivog dejstva i sa često veoma opasnim posledicama. Farmaceutske korporacije koriste maksimalno svoj monopol na tržištu i uveravaju nas kako su njihovi proizvodi zdravi i sigurni. Realnost je naravno potpuno drugačija.”

Mama: “Zato vam i predstavljamo naš najnoviji izum – Ljubavnu Tabletu Sreće, ili skraćeno LJ.T.S. Sastavljena od desetine potpuno prirodnih sastojaka koji će uneti radost u vaš ljubavni i seksualni život.”

Ćerka: “Ovaj naš sto odsto organski i prirodni lek je plod našeg višemesečnog rada i istraživanja i on sadrži u sebi sve esencijalne materije neophodne za zdravo funkcionisanje muškog polnog organa, a nadamo se… ma uverene smo da će pozitivno uticati i na ojačavanje i poboljšanje vitalnosti muških polnih ćelija.”

Mama: “Sastojci su pred vama u pdf fajlu koji sam vam poslala. Sve su to prirodne materije koje su od vajkada poznate kao sjajni afrodizijaci - od famoznih tartufa preko raznog koštunjavog voća, belog luka, meda, čokolade i još mnogo čega… Verujte nam na reč – uložite dragi prijatelji u ovaj proizvod i nećete se pokajati. Budite deo revolucije koja je na dohvat ruke. Manimo se mi vijagre, lavitre, cijalisa… hemija će satreti naš svet!”

Žena: “To je sve u redu ali gde su rezultati?”

Mama: “Rezultati su zagarantovani, tu nema sumnje.”

Čovek: “A to mi vama treba da verujemo na reč? Entuzijazam koji prenosite je sjajan, svi mi ovde pratimo vaš rad, vaše članke i objave ali… borba protiv te, kako vi često kažete - omražene vijagre - zahteva rezultate.”

Mama: “Vi niste razumeli… mi nemamo sredstava za eksperimente, zato ste vi danas ovde da nam pomognete. Ovo zahteva još mnogo istraživanja, korigovanja…”

Žena: “Očigledno je došlo do nesporazuma. Rizik je prevelik… žao nam je. Kada budete imali konkretne rezultate - eksperimentalno dokazane, dobijate novac. Do tada…” – video poziv je naglo prekinut.

Skrhane majka i ćerka su sedele sat vremena nakon prezentacije zureći u pod i ništa ne govoreći. Imale su nemoguću misiju pred sobom i sve se tada činilo izgubljenim.

Mama: “Kakav nam je budžet?”

Ćerka: “Tanak… Misliš da postoji neko dovoljno očajan da za male pare podvrgne svoje telo testovima?”

Mama: “Nadam se da postoji. A za koliko male pare?” – ćerka je uzela knjigu u ruke i počela da čita finansijski saldo.

Ćerka: “A joj… veoma, veoma male pare.”

Mama: “Užas. Ništa… moraćemo ponovo da se usmerimo na neke druge poslove kako bi zaradili za testiranja. Dođavole sve…” – izvadila je stari viski iz fioke i sipala sebi u čašu.

Ćerka: “Nemoj mama… odmah se setim pijanog ćaleta kada te vidim sa tom flašom. Bog da mu dušu prosti.”

Mama: “Moram jednu pa makar se i opila… hm, tvoj matori je bio u pravu – mani se ćorava posla ženo i ‘vataj se šporeta! To mi je uvek govorio… i biće da je bio u pravu. Koliko bi me samo ismevao da vidi na čemu danas radim… znaš, koliko god da je pio nikada mu vijagra nije trebala.”

Ćerka: “Zaboga mama… ne zanimaju me ti detalji!” – odmahivala je glavom gledajući je sa izrazom lica kao da joj je bila muka.

Sin: “Zdravo kevo, zdravo smrdljivice.” – ušao je u njihovu radnu sobu i počeo da traži nešto po ladicama.

Mama: “Zdravo sine. Zar se sada ustaje?”

Ćerka: “Mora da je juče do kasno gledao neki edukativni program ili daleko bilo čitao neku knjigu.” – sarkastično je rekla.

Sin: “E, jesi polizala neku ovih dana?”

Ćerka: “Ma daću ja tebi…” – gađala ga je flašicom vode i pogodila ga je u rame.

Sin: “Au! Hej! Ne gađaj se!”

Mama: “Dosta! Oboje! Glava mi puca! Da vas nisam više čula. Ti ne gađaj brata, a ti… sestra ti je u pravu. Ima lepo da se zaposliš i da prestaneš da je vređaš. Odmah da si joj se izvinio! Njeno seksualno opredeljenje je njen izbor, jel jasno?” – zacrvenela se u licu od besa i potegla je čašicu.

Sin: “U redu. Izvini... smrdljivice. A za posao videću… imam nešto u planu kevo, neku šemu.” – uzeo je šta je hteo i izašao je iz sobe.

Ćerka: “Mamlaz. Od kafića do sobe… kao neki zombi.”

Mama: “Nemoj tako, tinejdžer je i to je normalno za njegove godine.”

Ćerka: “Samo ga ti brani. Ja kada sam bila njegovih godina nisam se tako ponašala. Sa 18 sam uveliko radila sa tobom i imala ozbiljnu vezu. A on… još je i homofob… fuj.”

Mama: “Ajde ne preteruj. Kakav homofob, on verovatno ni ne zna šta to znači, samo voli da te zeza. Ako hoćeš da prestane onda pokušaj da ga ignorišeš i neće te više zadirkivati.”

Ćerka: “Sve u svemu – mamlaz je. On je zapravo klasičan primer ne zrelog pubertetlije. Pogledaj ove grafikone, sigurna sam da on spada u ovu kategoriju klinaca što masturbiraju po 6 puta dnevno.” – gledala je u tabele i grafičke prikaze koje su koristili u istraživanjima.

Mama: “Koliko puta?”

Ćerka: “Pa pogledaj ovo istraživanje – prosečan 18-njak se samozadovoljava 2 puta dnevno! I to je donja granica… gornja ide i do 6 puta na dan.”

Mama: “Dobro ali… odakle ti to da on spada baš u tu kategoriju sa gornjom granicom? Šest puta je previše, čak i za njega.”

Ćerka: “Joj mama uđi mu u sobu i biće ti jasno. Već treći komp mu crkava… jel misliš da je to zbog toga što skida knjige i naučne časopise sa interneta ili eventualno nešto drugo… ma on je klasičan profil “opterećenog napaljenika” za naša istraživanja.” – tiho je dodala.

Mama: “Molim? Šta si rekla? Nemoj sa tim da se šališ ćero.”

 Ćerka: “Ma zezam se mama. Pričam hipotetički.” – tada je međutim podigla obrve i namestila svoje naočare. – “Mada…” – zamišljeno je pogledala u majku.

Mama: “Ne, ne. Ko zna šta može da mu bude… ipak je ovo alternativni i ne ispitan lek.” – sipala je sebi još jednu čašu.

Ćerka: “Ma šta će da mu bude? Ovo su sve prirodni sastojci. Razmisli malo – mlad ali punoletan, kući je i možeš da pratiš simptome, imamo i spermogram odmah spreman tu u laboratorijici… i što je najbolje od svega ponudiš mu neku malu kintu i ima da peva!”

Sve što je ćerka rekla je zapravo imalo potpunog smisla.

Ipak, koliko god delovalo pogodno, majka se dvoumila. Posao je bio ozbiljan jer ne samo što je potencijalno veliki profit bio u igri već bi i ljudska populacija globalno mogla dosta da dobije njenim radom i eventualnim pozitivnim rezultatima.

Mama: “Ne znam. Jooj, majko moja… imamo li drugog izbora? Bilo šta?”

Ćerka: “Nemamo… priznaj mama – očajne smo.”

Mama: “Ali kako ćemo... Nisam sigurna u sve ovo. Na zlo me teraš.”

Ćerka: “Nužno zlo mama… nužno zlo.”

Nakon još jedne čašice i kratkog premišljanja shvatila je da ne postoji drugi način da se pomere sa mrtve tačke. Nije bila presrećna zbog toga ali je pomislila da ipak vredi pokušati.

Pokucale su na vrata od njegove sobe i čekale su dobrih minut-dva dok im nije viknuo da je slobodno. Ušle su u potpuno zagušljivu sobu u kojoj je vladao pravi mali haos. Stvari razbacane, muzika trešti, posteljina uflekana i čudnog mirisa.

Sin: “Gde ste naučnice? Kako vam ovaj macan može pomoći?” – ležao je u šorcu i bez majice na krevetu.

Njegove ćosave grudi i mršavo telo odavale su utisak pravog klinca – pubertetlije, baš kao što ga je sestra i opisala. Lice bez dlake na sebi sa ponekom crvenom bubuljicom, kosa zalizana sa mnogo gela i previše nekog jeftinog parfema na telu usled čega je majka morala da otvori prozor kako bi ušlo malo svežeg vazduha.

Mama: “Sine, mogao bi da obučeš barem majicu dok smo ti sestra i ja tu.” – mrzovoljno ju je poslušao i obukao crnu potkošulju.

Sin: “Slušam? Imam mnogo obaveza pa budite brze.”

Ćerka: “Ti imaš obaveza? Ajde ne zasmejavaj nas.”

Sin: “Malo pre sam ti se izvinio a ti opet počinješ…”

Mama: “Sine… da li želiš da zaradiš nešto para?” – prešla je na stvar i sin je odmah usmerio svu svoju pažnju na majku.

Sin: “Sad već pričamo. Znaš vrlo dobro da sam uvek za keš.”

Mama: “Treba nam pomoć i mislimo da bi ti kao pravi macan i da kažemo šmeker, mogao da nam pomogneš.” – ćerka se u trenutku smorila dok je sin naravno sijao usled ovih namernih i iskusnih maminih pohvala.

Vešto je koristila njegov ogromni ego kako bi mu laskala a ćerka je bila svesna mamine ideje pa se nije mešala. Oči su mu sijale i naravno - odmah je prihvatio bez i da je sačekao da čuje o čemu se radi.

Sin: “Koliki je keš u pitanju?” – trljao je prstima desne ruke pokazujući im da nije jeftin.

Mama: “Trista kinti po tabletici.” – koristila je “ulični” rečnik kako bi mu još bila primamljivija.

Sin: “Trista pedeset kevo! I kakva tabletica?”

Mama: “Ova mala zelena. Trista pedeset kažeš? Dogovoreno! I evo ti ova čašica. Ujutru posle doručka, sačekaš sat vremena, popiješ tabletu i kada krene da radi…” – bilo ju je sramota pa je zastala.

Ćerka: “Ma samo izdrkaj u ovu čašu kad ti se digne! Ionako to samo i radiš po ceo dan. I, jel to bilo teško mama?” – gledala je u ćerku i dalje postiđeno.

Sin: “Koliko puta?” – obe su se zbunile i začuđeno ga pogledale.

Mama: “Koliko puta šta?”

Sin: “Koliko puta moram da, znaš već šta… mislim, ovo je poveća čaša!” – obe su počele nečujno da se smeju. – “Šta sam rekao?”

Nisu očekivale da će tako lako prihvatiti njihov predlog, praktično bez oklevanja.

Ćerka: “Znala sam… samo da uzme neki dinar. Klasičan tinejdžer sa onih grafičkih dijagrama, jesam ti rekla mama?”

Sin: “Dijagrama? Šta?”

Mama: “Ništa sine. Uradi kako smo rekle i vidimo se izjutra. I sine - hvala ti, nisi ni svestan koliko nam pomažeš.” – poljubila ga je u obraz i izašla sa ćerkom koja se i dalje kikotala izlazeći iz bratove sobe.