Guzva u prevozu (1/6)

Gužva u prevozu... uobičajena za beogradski popodnevni špic...

Već naviknuta na to, ulazim trpeljivo skoro zadnja u autobus. Iza mene je još samo jedan čovek, ne zapažam uopšte naravno njegove godine niti išta ostalo... Penjem se stepenik više od najdonjeg i ostajem na njemu jer se dalje ne može, dok onaj iza mene ostaje na najdonjem. Zao mi ga je, hoću da mu dam više mesta pokušavajući da se popnem gore za još jedan stepenik... ali mi ne uspeva, išuvise nas je unutra. Nesvesna sam da sam pri tome dovela svoju zadnjicu u visini njegovog lica. Autobus naglo kreće i smotava u levo izlazeći sa stanice, tela ispred mene me guraju u nazad - i moja se zadnjica bukvalno priljubljuje čoveku na lice, osecam čak i izbočinu njegovog nosa na sebi... Uto nailazi jos nekakva rupa na putu, autobus poskakuje zbog nje, a zajedno s'njim i svi mi u njemu: moja zadnjica se baš lepo prošetala gore-dole po zgnječenom licu... Okrećem glavu ka njemu iza, a čovek se samo smeška... Neprijatno mi je naravno, pokušavam da odmaknem stražnjicu od njega izvinjavajući mu se i pravdajući se gužvom, našta on govori da nisam ja kriva... i naravno da nisam...

Autobus konačno hvata malo mirniji tempo, svi možemo da odahnemo od cimanja, držeći se kako se ko snašao, ali izgleda da onaj iza mene nema zašta - sem za mene... odnosno moju nogu !!! ... Okrećem ponovo glavu da ga vidim, spremna da negodujem, ali zatičem nevini izraz lica i bespomoćni pogled koji koluta očima...  "Moram za nešto..." prostenja ovaj, a ja rezignirano odvratih pogled od jadnika...

Rešavam ipak da prećutim ovo intimno pridržavanje na račun moje guze na njegovom licu - kad' odjednom osetim da je ta ruka - već ispod moje suknje i da se i dalje kreće naviše... i to sa unutrašnje strane butina, zna se ka čemu... Opet se okrećem, sada sigurna da ću da zagalamim na bezobraznika na sav glas, ali me nevini pogled ponovo zaustavlja: gledam ga besno u oči i pitam se u sebi dokle li će da ide ta njegova igra... a on, i dalje me molećivo gledajući, ali sad' već pomalo i drsko - nastavlja sa guranjem svoje ruke pod moju suknju... toliko uporno da bi već stigao do gaćica da mu ne smetaju moje sastavljene butine... Bar da je zaustavio ruku dok ga gledam, ali ne: smeška mi se drsko u oči, a ruka i dalje napreduje... Da čovek ne poveruje: pored mene je neko sasvim nepoznat ko mi je u prepunom autobusu - zavukao ruku pod suknju i stigao skoro do gaćica ! ... Baš je hrabar, bezobraznik... sreća što ovaj bus ima ona bočna neprozirna stakla oko ulaza iznutra pa niko sa strane ne može ništa da vidi...

Pitam se šta sada da radim ? ... Da li da zagalamim i napravim scenu - ili... ili da mu se prepustim, pa šta bude... mrzi me ustvari da se sada još i svadjam u ovoj gužvi, samo mi pored ovog guranja još i svadja treba... I zato se udlučujem da ga pustim, da vidim dokle će da ide... sa tom svojom rukom na unutrašnjoj strani mojih budina... bezobraznik jedan...

Ustvari... ustvari ta ruka počinje i da mi - prija... odnosno sva ta nemoguća situacija... Nisam se odavno tucala i ta potreba se nagomilala izgleda u meni. Zato odjednom rešavam da mu čak i pomognem u njegovom pipkanju: mrdajući stopalima levo-desno u stranu, polako širim noge na stepeniku, kao pokušavajući da nadjem udobniji položaj - a ustvari mu oslobadjam put za ruku koja se zaglavila izmedju mojih butina... da može bez opiranja o njih da zadje u sredinu, do gaćica mi... koje su već, to dobro znam a i osećam - počele da se vlaže !!! ... Neverovatno u koju situaciju čovek može začas da dodje u ovom Beogardu...

On izgleda shvata moju odluku i prepuštanje, i sada baš odlučno napreduje rukom ka gore. Evo ga, došao je do gaćica... Ja mirujem kao da se ništa ne dešava. Čekam ustvari šta će sada da uradi, gde će ruka da krene. Očekivala sam ka ribici mi - ali sam se prevarila: ruka je krenula ka guzi, tačnije odmah ka guznoj brazdi... što mi nimalo nije smetalo, naprotiv... ja baš volim ta "pozadinska" dešavanja... a on kao da je to naslutio... napaljenko jedan...

Pokušavam opet da mu pomognem još više šireći noge i blago se trteći ka njemu... što on izgleda sasvim dobro razume i bez dvoumljenja zalazi prstima ispod ivice gaćica, zaobilazeći bilo kakvu predigru milovanja. Na sve to meni postaje vrućina, obliva me blago rumenilo u licu, počinjem skoro i da se znojim... a u sebi ga molim da nastavi ka jedino mogućem cilju, ka onoj stegnutoj rupici... ka mom čmariću... Odjednom osećam neodoljivu potrebu i želju da mi zagura prst u guzu, u moj znojavi, verovano ne i čist - šupak.... A on, on kao da mi opet čita misli: osećam jedan prst kako kreće izmedju polutki i traži mi... baš tu rupicu... Opet pokušavam da mu pomognem, opet se još više trtim i primićem njegovom prstu, idem mu u susret........ i konačno !!! ... osećam da mu je jagodica prsta tačno na ivici mog šupka !!! ..... Sada je već lako, mislim se u sebi i svesno opuštam mišiće u guzi... što i on oseća i odlučnom kretnjom - počinje da mi zagurava prst u dupe !!! ........ baš da ga - zagurava... a znoj i guzini sokovi pomažu da sve ide glatko, da nema suvog opiranja... nego samo glatkog prodiranja... uuuuuuH !!!

Zažmurila sam i sva se predala osećaju tog prsta u sebi, u svom dupetu... koji je bio već duboko u meni... a osećam ga sve dublje i dublje... Zatim staje, ne može više izgleda da udje... Tu pauzu iskorišćavam za mrdanje svojim guzovima: pokušavam blago da mešam dupetom nataknuta na njegov prst, da ga stiskam guznim mišićima... da ih obavijam oko njegovog prsta... našta on odgovara još jednim jačim pokušajem da mi ga zagura što dublje... a počeo je i da vrti prstom u krug, kao da burgija... na jednu pa na drugu stranu... baš mi sad' rovari njime... prstom nabijenim u šupak! ...

I tako se vozimo dalje. Sreća sledeća stanica nije blizu, jer bi sigurno morali da izadjemo zbog onih koji bi već napolje. Uzivamo izgleda oboje - i ja sa guzom na njegovom prstu i on sa prstom u mojoj guzi... koji je kao mala živa burgija... Saginjem žmureći glavu, misleći se - da li da krenem ka orgazmu...? da li da mu se prepustim, pa šta bude... počinjem od muke i da grizem sebi usnu...

Ali, sve što je lepo traje kratko: dolazi ipak sledeća stanica i mi moramo da se razdvojim na vreme. Autobus staje, otvaraju se varata, neko bi već napolje. Mi koji smo na vratima moramo da izadjemo, dakle i onaj iza mene i ja. I izlazimo...

Kada smo stali na pločnik, on je otisao sa jedne a ja sa druge strane vrata. Gledamo se. Ustvari više ja njega gledam nego on mene, jer ga upošte nisam pošteno videla do sada. Cenim ga ko je i kakav je; ipak ima prelaznu ocenu, iako je drzak i bezobrazan.

Svestan da ga gledam, on radi još jednu nemoguću stvar: prinosi ruku licu i kreće da - liže jedan prst sa nje !!! ... Gledam ga začudjeno i sa nevericom da to zaista radi... tako javno bez brige da li ga neko gleda... Ustvari i neznam koji mi je prst zavukao u dupe, da li je to baš onaj koji sada tako izazovno liže, ali je to u meni probudilo takvu pohotu da samo što nisam otišla do njega i uhvatila ga dole rukom gde treba - pred svim tim svetom... jer znam da ljudi u busu mahinalno i iz dosade gledaju šta se desava na vratima svake stanice...

Oni koji su mislili da izadju su izašli, ostalo je da ponovo udju oni koji idu dalje, dakle i ja i onaj sa prstom u ustima. Blago se smeška i pokazuje mi galantno rukom da ja udjem prva, našta se ja odlučujem za suprotno: pokazujem ja njemu da on udje prvi. Vidim da je razočaran, ali nema vremena za premišljanje: autobus neće nikoga da čeka, sofer je već počeo da turira motor. Zato mora da udje ispred mene, vidno razočaran, a ja sada stajem iza njega, na njegovo mesto. Autobus ponovo kreće uz trazaj.

Resila sam ustvari da mu vratim milo za drago! Pošto znam da sledeća stanica nije tako daleko - odmah krecem u akciju: zavlačim sada ja ruku izmedju njegovih nogu... polako i sigurno, uporno, idem ka gore bez ikakvog stida... Osećam da se trgnuo na moj prvi dodir, vidim da sada on okreće glavu pokušavajući da me vidi. Ali i on kao i ja malopre, rešava da nastavi igru: i on kao i ja, blago širi noge da mi pomogne u napredovanju. Pošto nosi pantalone, ne mogu da pridjem tik do gole koze kao on meni, ali je i ovo dovoljno: pantalone su široke i od tankog materijala, tako da pipanjem mogu lepo da osetim šta mi je pod prstima.

Krenula sam rukom kao on ka gore, ka medjunožju, sada njegovom... koje je ovoga puta muško i sa "konkretnim sadržajem" u sredini... koji mi sada baš treba, jako treba... jer osećam da postajem dole sva vlažna, da sam se uspalila kao što odavno nisam... jer ja, žensko, vaćarim tipa u busu pred tolikim ljudima - ej... I zato, bez mnogo dvoumljena i zastajkivanje - hvatam ga odozdo za nešto okruglasto i mekano... opipavam i zaključujem da su to - njegova jaja... muška muda u mojoj ženskoj ruci - mašala !!! ... Hrabro i drsko ga hvatam za njih i muljam mu ih u ruci, stiskam... ispred sebe osecam telo koje se kruti na te moje grube dodire. A onda krećem još dalje... da mu nadjem ono glavno što me interesuje... I konačno izgleda uspevam: osećam nešto tvrdo i oblo u ruci... da to mu je sigurno "on", već nadignut i nabrekao u levoj nogavici... da, većina muškaraca drži alat u levoj... Hvatam ga čvrsto za njega i za početak jako stiskam... stiskam pa opuštam... a onda pokušavam, koliko god mogu bolje da mu ga - i drkam... Jadnik se baš uzvrpoljio na sve ovo: počeo je da se premešta sa noge na nogu, da kao zagleda ne bi li se popeo na sledeći stepenik... "Da vidiš sad' i ti kako je to... kada te neko javno vaćari pred ovolikom svetom..." mislim se u sebi. Ali nisam popuštala: rešila sam da mu ga izdrkam dok ne svrši u gaće... da ga vidim kako nadignutih i vlažnih pantalona izlazi iz autobusa na sledećoj stanici... da se više ne seti da dira nemoćne zene i devojke po gradskom prevozu...

Zato mu ga iz sve snage i dalje stiskam i grubo drkam napred nazad... "šetam mu kožicu" što bi rekli muški... a čovek je već ukočen, vidim da se više ne mrda uopšte, izgleda kao da i ne diše više... Shvatajući da mu je blizu orgazam, stiskam ga zadnji put najače što mogu za koren kurca i cimam ga u nazad iz sve snage, oponašajući prodiranje u pičku... našta osećam da se telo ispred mene svo trese i grči... od orgazma naravno, jer tip svršava...

Da bi igru dovela kako treba do kraja, ponovo se hvatam za njegova jaja - i sada i njih stiskam iz sve snage koju imam u šaci... Izgleda da samo što nije kriknuo jadnik od bola... ili od miline, neznam koji ga osećaji više prožimaju...

I tada začujem da ga jedan čovek pita: "Da vam nije dobro gospodine...?" ... a odgovora izgleda nema... a i kome se priča u toku svršavanja... "Ej... soferu... zaistavi kola, jednom čoveku nije dobro ovde... ejjjj...... umreće ti čovek u autobusu, bre..."

Ali je šover ipak rešio da se pravi kao da ništa nije čuo, valda zato što je sledeča stanica bila blizu. Zato otpuštam stisak ruke i izvlačim je iz njegovog medjunožja. Autobus staje na stanici. Vrata se otvaraju i mi izlazimo, ovog smo puta na istoj strani vrata. Gledam ga preko ramena, gleda ga i onaj savesni gradjanin iz busa odozgo, a on stvarno kao da ga je kaplja udarila: pogled mu staklast i sav je crven u licu. Gledam neprimetno dole ispod pojasa mu i vidim da zaista ima jednu poveliku fleku na pantalonama. Smeškam se, a on me gleda i dalje izgubljenim pogledom... Okrećem mu nemarno ledja kao da neću više da ga vidim, ali je to samo varka: zaklonjena iza svog tela, zavlačim ruku iza sebe i tražim mu medjunožje... drsko mu ga napipavam... grabim prstima opet njegov ud i sada ga samo blago, drugarski stiskam...